Ignjat je ušao u kuću i potražio Irmu. "Stigao si, evo kafa je gotova i..."

"Ne želim kafu. Sedi!"

"Ignjate..."

"Želim razvod. Dosta mi je te tvoje bolesne ljubomore. Pokupiću stvari i odlazim.", besno je rekao.

"Ignjate, oprosti, nisam htela..."

"Ne zanima me šta si htela, ili ne, ja sam rekao šta sam imao. Za sat vremena ću već izaći iz kuće. Gotovo je.", besno je rekao i otišao u sobu kako bi se spakovao.

Irma je poletela za njim. "Ne možeš da me ostaviš! Ti si..."

"Nisam ja ništa, niti me to zanima više, Irma! Završili smo. Danas si prešla sve granice."

Besno ga je pogledala, a onda počela da izbacuje stvari iz kofera. "Neću ti dozvoliti da me ostaviš, nećeš otići!", histerično je zavriskala.

"Otići ću sa stvarima, ili bez njih, meni je svejedno.", mirno je rekao.

"Ne možeš ovo da mi uradiš!"

Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu. "Ne možeš više sa tim da manipulišeš sa mnom, Irma. Gotovo je. Pusti me da se spakujem.", mirno je rekao.

"Ne!"

Klimnuo je. "U redu. Zbogom!", progunđao je i izašao iz stana, ostavljajući unezverenu Irmu za sobom.

"Kćeri, danas si ranije stigla?,

Gabi se nasmejala i skočila sa fotelje, pa zagrlila oca. "Razredni ima neka posla, pa me je danas pustio. Hvala Bogu.", dodala je i teatralno uzdahnula.

Nasmejao se. "Jesi li zvala dom?"

"Da, što se toga tiče. Njima treba sve, od jorgana, posteljina, pa sve do stvarčica. Hrana im ne treba, ali sam mislila da im se odnese bar po paketić voća, možda sladoled."

"Uzmi sve što misliš da im treba i da će ih usrećiti, Gabi. Slušaj, ja ne mogu ići sa tobom u kupovinu, ali ću ti dati karticu, pa kupi sve što treba. Usput, večeras imam sastanak sa partnerima, ne znam..."

Skupila je oči. "Sa partnerima, ili partnerkom?" Crvenilo ga je odalo i ona se nasmejala. "Ako je ozbiljno, hoću da je upoznam. Ne dajem ja mog oca bilo kome."

Prevrnuo je očima. "Nije ozbiljno, ako bude, dovešću je. Izlaziš večeras?"

"Nemam pojma, možda sa novim društvom, iz odeljenja. Poslaću ti poruku."

Klimnuo je. "Važi, idem da se istuširam. Jela si?"

Izvila je obrvu. "Beba nisam, samo ti idi."

Nasmejao se, poljubio je u teme i otišao. Samo što je izašao, zazvonio joj je telefon. "Hej..."

"Dobar dan, razredni.", ozbiljno je rekla. Nije imala pojma da li se otac dovoljno udaljio, pa za svaki slučaj.

"Nisi sama?"

Ustala je, privirila da li joj je otac još u blizini, a onda brzo šmugnula u svoju sobu. "Sad jesam.", promrmljala je.

"Vidimo se večeras?"

"Gde?"

"Znaš li gde je Mrakovačka ulica?"

"Mhm, znam."

"Broj osam, stan broj 5."

Namrštila se. "Čekaj..."

"Pričaćemo kad dođeš. Kad stižeš?"

"Mogu i odmah, ali..."

"Kreni.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Pogledala je na sat. Ništa joj nije bilo jasno, bilo je tek pet sati popodne. Slegnula je ramenima, otvorila orman i izabrala jednostavnu dvodelnu trenerku, navukla je na sebe, pa izašla van. "Tata!"

Izašao je iz svoje sobe i pogledao je. "Gde gori, Gabi, jebote?"

Nacerila se. "Nigde. Uzeću motor i odoh u vožnju, svratiću da pogledam koliko šta košta i..."

"Hoćeš odmah da ti dam karticu?"

"Neću, kad budem znala cene. Vidimo se.", veselo je rekla, poljubila ga u obraz i istrčala napolje. Pola sata kasnije je zazvonila na njegova vrata. "Stigla sam.", veselo je rekla, kad je otvorio.

Uvukao ju je unutra, a onda je privukao sebi i strastveno je poljubio. "Brza si. Kafa?"

Pogledala ga je i klimnula glavom. "Može. Ignjate..."

"Mm?", upitao je, stavio kafe i okrenuo se ka njoj.

"Siguran si da odnekle neće naići tvoja žena? Danas mi je bilo veoma neprijatno ispred škole.", promumlala je.

Uzdahnuo je i seo preko puta nje, a onda zapalio cigaretu. "Neće, ostavio sam je."

Zatreptala je. "Ostavio?"

"Mhm, danas je i najzad prešla sve granice. Ovaj stan sam danas iznajmio, nije nešto, ali je blizu škole i daleko od mog bivšeg stana.", progunđao je.

Gabrijela je pogledala po stanu. Sasvim običan i jednostavno namešten, ali njoj se na neki način svideo. "Dobar je.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Pitaj, Gabi, slobodno."

"Zašto si..."

"Zato što je bilo vreme da prekinem sa tim. Odavno, ali danas sam poludeo od besa kad sam je video u školi, Gabi. Došla je zbog tebe."

Bledo ga je pogledala. "Zbog mene?"

"Mhm, još prvi dan sam joj rekao da si na kaznenoj dopunskoj, a njen komentar je bio da si me gutala pogledom."

Pocrvenela je. "Ja ću skuvati kafu. Kakvu piješ?", upitala je kako bi promenila temu.

"Gorku. I ja sam primetio da me gutaš pogledom, Gabi.", promrmljao je, zagrlio je sa leđa i počeo da je ljubi po vratu.

Sipala je kafu, a onda se okrenula ka njemu i pogledala ga. "Pokušavala sam da ti dam do znanja da ćutiš za cigarete. Uozbilji se, misliš da ti neće napraviti problem sad?"

Slegnuo je ramenima. "Nema za šta, Gabi. Nisi ni prva ni poslednja koja ima dopunsku po kazni. Sve dok nas dvoje ćutimo...", rekao je i slegnuo ramenima.

Pridigla se na prste i poljubila ga. "Nikada, nikome ne bih rekla, čak i da si sinoć završio sa svim."

Pomazio ju je po usnama, a onda spustio usne na njene. "Znam.", promrmljao je. Ponovo ju je slatko poljubio, a onda sačekao da ponese kafe, pa seo kraj nje. "Žao mi je što si morala da prođeš kroz ono danas."

Osmehnula se. "Nije bila neprijatna, Ignjate, ali... Osećala sam kao da želi da pronikne u moje misli. Nimalo prijatno, nakon svega."

Klimnuo je. "Znam, video sam još na hodniku. Ne brini, čak i da dođe do nečega, zaštitiću te."

Prevrnula je očima. "Zajedno smo u ovome, Ignjate i ne treba ti mene da štitiš, već sebe. Ja nemam ništa da izgubim. Ti imaš.", tiho je rekla. "Moramo biti pažljivi."

Pomilovao ju je po obrazu, a onda je uhvatio za kosu, privukao je sebi i strastveno je poljubio. "Hoćemo.", promrmljao je, ustao, pa je podigao u naručje i poneo je ka sobi. "Sinoć sam mnogo toga preskočio, ali danas neću ništa.", promrmljao je kad ju je spustio na krevet. Ponovo mu je srce jako tuklo, kao i sinoć, a ud u gaćama napeto stajao. Svukao joj je gornji deo trenerke, zatim i brus, a onda prstima prešao preko njenih grudi. Uzdahnula je, a onda se pridigla, skinula mu majicu, pa spustila usnice na njegovo rame. Uvrzao je saku u njenu kosu, povukao je na sebe, pa je strastveno poljubio kad ga je opkoračila i sela na njega. "Moraš biti mirna, sinoć je sve trebalo da bude drugačije." Oborila ga je na krevet, a onda spustila usne na njegove grudi. "Drugačije? Ne bih tu ništa menjala.", promrmljala je i nastavila da spušta poljupce po njegovim grudima. Prevrnuo ju je pod sebe, a onda počeo da se spušta usnama ka njenim grudima. Došao je do njih, jednu je obuhvatio rukom, a onda prešao jezikom preko njene bradavice. Zastenjala je i izvila se ka njemu. Lagano ju je gricnuo, a onda je uzeo u usta. Vrtelo joj se u glavi zbog njegovih usana, čarobnog jezika i nemirne ruke, koja se nalazila na drugoj dojci. Sve što je mogla bilo je da ga drži za kosu, stenje i beskrajno uživa u tome što joj je pružao. Isto je uradio i sa drugom, a onda je nastavio da se spušta preko njenog stomaka, ka njenom međunožju. Skinuo joj je trenerku i gaćice, a onda prstima prešao po njenoj ribici. Polako ih je ugurao unutra, a onda joj obuhvatio kliktoris i jako ga zasisao. Kriknula je, izvila se i doživela vrhunac. Osmehnuo se i krenuo da se vraća poljupcima na gore, dok su mu prsti i dalje bili u njenoj ribici. Nastavio je da gura prste u nju, dok se poljupcima peo ka njenom licu. Izdigao se iznad nje, prešao nosem preko njenog, a onda joj snažno protrljao kliktoeis i ona je ponovo uz glasne jecaje doživela vrhunac. Na brzinu je skinuo pantalone, smestio se između njenih nogu i u jednom potezu se našao u njoj. Uvukao je obe šake u njenu kosu i počeo jako da se nabija u nju, dok ju je bez prestanka ljubio. Uzvraćala mu je poljupce, grebala ga po leđima i izvijala se ka njemu. Uživala je u dodiru njegove kože uz svoju, uživala je u ukusu tih predivnih usana i osećaju njegove težine na sebi. Uskoro je ponovo svršavala, a onda ga je brzo sklonio iz nje, pa i sam svršio. "Da li i dalje misliš da ne bi menjala?"

Nasmejala se. "I dalje mislim da ne bih menjala ništa, Ignjate. Gde ćeš?", nezadovoljno je upitala, kad je krenuo da siđe sa nje.

Nasmejao se, legao na bok, pa je privukao uz sebe. "Nigde, ovako imam mnogo lepši pogled na tvoje telo.", promrmljao je, odmeravajući je.

Prevrnula je očima i izvalila se na leđa. "Gledaj. Mm, zašto se nisi ranije rastao?", radoznalo je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Dozvolio sam joj da manipuliše sa mnom , jer sam osećao krivicu, Gabi."

Izvila je obrvu. "Krivicu za šta?" Nije htela da bude napadna, ali u ovom trenutku je bila spremna da da bubreg, samo kako bi čula sve.

Pomilovao ju je po obrazu. "Videla si onaj dom, gde sam te odveo?" Klimnula je. "Ja sam tamo odrastao, Gabi. Ne znam ko su mi roditelji, niti sam imao ikakvu želju da saznam. Bio sam poput tebe, upadao sam u tuče, bežao iz škole, menjao ih. Jedva sam nekako završio školu. Promenio sam se tek na fakultetu, ali... U četvrtoj godini sam zadobio ove ožiljake. U samoodbrani sam mu iskasapio lice. Nisam to želeo, ali to je bio jedini način da se skloni sa mene. Završio sam fakultet, oženio se i... Bila je šesti mesec trudnoće kad ju je sačekao u mraku, pretukao je i rekao joj da mi prenese da smo sad kvit."

Gabrijela ga je zapanjeno gledala. Nije ni znala šta bi sad pametno rekla. "Ignjate..."

"Bio sam tu za nju u svakom trenutku, Gabi. Krivila me je za sve i odbijala me od sebe. Pokušao sam da je ostavim tri puta, ali bi mi svaki put nabila krivicu i ja bih ostajao."

Spustila je šaku na njegove grudi. "Nisi ti kriv, Ignjate. To je bilo davno, kako si mogao da znaš da on i dalje čeka trenutak na osvetu?"

Uzdahnuo je. "Nisam mogao da znam, ali... Jebi ga, osećao sam se krivim."

"Razumem. Danas..."

"Danas sam jednostavno presekao.", mirno je rekao.

Klimnula je glavom. "Više nije ostajala u drugom stanju?"

Odmahnuo je glavom. "U početku mi nije davala da joj priđem, posle nisam ni imao želju, ali je zato redovno pravila ljubomorne scene."

"Verovatno da je nešto i znala.", promumlala je.

"Nije imala šta, Gabi. Ta ljubomora je bila neosnovana, sve dok se ti nisi pojavila."

Uzdahnula je. "Sad sam još sigurnija da trebamo biti mnogo pažljivi, Ignjate. Oslobodi me dopunske, viđaćemo se ovde i zaista mora sve izgledati sasvim normalno."

Uzdahnuo je. Njemu se sviđalo da provodi što više vremena sa njom, ali je znao da je u pravu. "U redu. Gabi..."

"Mm?"

"Ideš li na ekskurziju? Direktor mi je danas ponudio da budem glavni nastavnik i..."

"Gde se ide? Prihvatićeš?"

Slegnuo je ramenima. "Do sad nisam prihvatao. Italija, četiri dana."

Protegla se, a onda se okrenula na bok i pogledala ga. "Idem, ti..."

"Prihvatiću.", tiho je rekao. Osmehnula se, približila mu se i željno ga poljubila. Neko je pozvonio na vrata i on se namrštio. "Ostani tu, važi?"

"Mhm."

Poljubio ju je, a onda se na brzinu obukao, dok je onaj ispred vrata sve više zvonio. Otvorio ih je i ugledao Irmu i svog druga kako stoje ispred vrata. "Jebi ga, Igo, nisam imao srca da je odbijem."

Prevrnuo je očima i pustio ih unutra. "Šta želiš, Irma?"

"Ne možeš ovo da mi uradiš. Ti si kriv...."

"Mogu i hoću, Irma. Dosta mi je više svega. Dobro, ja sam kriv, sad si slobodna i nađi nekoga ko ti neće biti kriv.", zarežao je.

"Ignjate, molim te...", zacvilela je i krenula ka njemu, ali se on izmakao i odmahnuo glavom.

"Bio sam ozbiljan kad sam ti rekao da smo završili, Irma. Molim te, ido kući i ne pravi scene."

Besno ga je pogledala. "Osvetiću ti se za sve, kunem ti se. Pakao ću ti od života napraviti ne vratiš li se, Ignjate."

Morno je klimnuo glavom. "U redu, već jesi, gore ne može da bude. Sad te molim, izađi.", progunđao je i pokazao rukom na vrata.

Pogledala ga je, a onda ljutito izmarširala iz stana. "Druže..."

"Ujutru ću ti vratiti ključeve i naći nov stan."

"Ignjate..."

"Zamolio sam te da joj ni po koju cenu ne kažeš gde sam. Toliko ti je bilo teško da me ispoštuješ?", zarežao je.

"Čoveče, bilo mi je teško da je gledam takvu."

"Godinama si znao kroz šta prolazim. Vratiću ti sutra ključeve, sad bih te zamolio da me i ti ostaviš na miru.", ljutito je rekao.

"U redu.", čovek je promrmljao, pa i sam otišao iz stana.

"Mislim da si upravo ostao i bez prijatelja, koliko si bio prijatan.", Gabi je tiho rekla i prenula ga iz razmišljanja.

Pogledao ju je. Stajala je na vratima, samo umotana u čaršaf i gledala ga. Prošao je rukom kroz kosu. "Nije imao prava da je dovede ovde, rekao sam mu da ne želim da zna gde sam."

"Rekla je da će ti se osvetiti, misliš li..."

Prevrnuo je očima. "Samo joj je povređen ego, proći će je. Dođi.", tiho je rekao i pozvao je prstom sebi. Prišla mu je, odmotao je čaršaf i bacio ga na pod. "Nisam raspoložen da se brinem o tome, ali zato jesam da se brinem o tebi.", promrmljao je, podigao je na sebe, zastao kraj vrata, zaključao ih, a onda je poneo ka sobi.