Sedela je i zurila u jednu tačku, kad joj je otac ušao u dnevni boravak. Seo je na fotelju i pogledao je. Shvatio je da nije ni registrovala njegovo prisustvo, pa se namršzio. "Gabi..."

Trgla se i pogledala ga. "Kolika je bila alimentacija za mene?"

Slegnuo je ramenima. "Sudija je odredio petsto eura, ali sam davao hiljadu, nisam želeo da ti išta nedostaje. Odkud sad to pitanje?"

"Koliko bi dece moglo da se obuče sa tim parama?"

Nasmejao se. "Kao ti? Jedno."

Pocrvenela je. "Mislim na decu iz doma."

Namrštio se. "Šta imaš na umu?"

Uzdahnula je. "Ima ih mnogo, u toj grupi čak oko dvadesetak, malih beba i dečaka i devojčica do nekih sedam godina. Koliko bi njih moglo da se obuče za hiljadu eura?"

"Ne znam, sine. Kako ti znaš..."

"Razredni me je danas odveo tamo, da mi pokaže da ja nemam razloga ni za bes, ni za bunt. Da imam tebe, mamu i sve što sam ikada poželela. Ako bih tih hiljadu eura rasporedila, valjda bih mogla svakom da kupim ponešto?"

Otac ju je pogledao, zatim zapalio cigaretu, a onda dobacio i njoj. "Nisam glup, pali. Šta bi im nosila?"

Oprezno je zapalila cigaretu, a onda slegnula ramenima. "Ne znam šta im je potrebno. Mislim, videla sam da je devojčica, Ilina tako se zove, slabo obučena. I da ono dete non stop plače. Možda je gladno, ne znam."

Osmehnuo se. Video je da ju je poseta tom domu dobro potresla. "Onda ćemo ovako. Zamoli Drakulića da ti da kontakt sa domom, raspitaj se šta im je najpotrebnije, a onda im možemo te stvari jednom mesečno nositi tamo. Pare neću dati, one svakako završe svugde, samo ne tamo gde trebaju, ali hranu, odeću i ostalo možemo."

"Ne zajebavaš se?"

Bledo ju je pogledao. "Misliš li da su takve stvari za zajebanciju, Gabi? I imam još jedan uslov, ne želim da niko zna šta radimo."

Slegnula je ramenima. "Meni je svejedno. Idem da spavam, tata, premorena sam.", promrmljala je i ustala, a onda ga pogledala. "Zahvalna sam što si baš moj tata.", prošaputala je i otišla u sobu.

"Ignjate, tebi govorim..."

Trgao se. "Izvini, zamislio sam se. Ponovi."

Irma ga je ljutito pogledala. "Šta se sa tobom dešava u poslednje vreme? Prvo, sa posla dolaziš kasnije..."

Uzdahnuo je. "Rekao sam ti da imam dopunsku, Irma."

"A, da sa učenicom.", zajedljivo je rekla.

Prevrnuo je očima. "Nemam nameru da se svađam, ako ne želiš da normalno razgovaramo, idem da legnem, umoran sam."

"Kako da razgovaramo, kad me ni ne slušaš?", prasnula je.

Ustao je. "Laku noć.", progunđao je i otišao u sobu. Legao je, a onda sklopio oči i još jednom, po ko zna koji put, u mislima prošao kroz njihov poljubac. Uzdahnuo je, nije mogao da prestane da misli na to, ma koliko se trudio.

"Gabi, razredni je rekao da mu se javiš čim dođeš."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Gde je?"

"U zbornici."

Uputila se tamo, a onda pokucala na vrata i otvorila ih. "Dobar dan. Razredni, tražili ste me."

Pogledao ju je, ustao sa stolice, pa izašao van. "Jesam. Jesi li ok?"

Osmehnula mu se. "Jesam, razredni, ne brinite. Ovaj... Treba mi broj direktorke doma gde smo juče bili.", tiho je rekla.

Izvio je obrvu. "Zašto?"

Utom je zazvonilo za čas. "Moram na čas. Kad budete mogli..."

"Daću ti ga na dopunskoj."

Klimnula je. "Hvala Vam.", promrmljala je i krenula ka učionici. 

Ceo taj dan je jedva funkcionisao. Poslednji čas je imao u svom odeljenju. "Šta se dešava ovde?", zagrmeo je kad je ušao u kabinet i zatekao ih kako se prepiru oko nečega. "Gde je Gabrijela?"

"Kod direktora, nastavniče."

Duboko je uzdahnuo. Nije je video par sati i već je uspela da dospe do direktora. "Šta je uradila?"

Đaci su se pogledali između sebe, a onda je Gordana istupila. "Odbila je da jedina radi kontrolni iz istorije. Nas pet je pričalo na času, ali je nastavnica rešila da samo nju kazni. Odbila je i..."

"Otvorite šestu stranicu i čitajte, dok ja ne dođem.", promrmljao je i izašao iz učionice. Zatekao je kako sedi u direktorovoj kancelariji i gleda u jednu tačku, dok je njegova koleginica nešto žustro objašnjavala direktoru. "Dobar dan, direktore."

"Profesore Drakulić, izvolite, uđite."

"Mogu li da znam u čemu je problem i zašto nisam obavešten da je jedna od mojih učenica ovde."

Direktor je uzdahnuo. Odlično je znao kako je Ignjat i više nego zaštitnički raspoložen prema svojim učenicima. "Hteo sam da Vas zovem, ali Gabrijela je rekla da nema potrebe da Vas uznemiravamo zbog sitnice."

Izvio je obrvu. "Zar je zbog sitnice ovde?"

"Upravo to pokušavam da saznam.", promumlao je.

Ignjat je klimnuo glavom. "Gabrijela, šta se desilo?"

"Odbila sam da radim kontrolni. Pola odeljenja je pričalo, nastavnica je zahtevala da samo ja radim kontrolni.", promrmljala je.

Ignjat je klimnuo glavom, a onda pogledao u koleginicu. "Mogu li da znam zašto ste to uradili, koleginice?"

"To što smo kolege, ne daje Vam za pravo da preispitujete moj način rada.", ljutito je rekla.

"Sve dok moji učenici nisu u pitanju, Vaš način rada me ne zanima, koleginice.", oštro je rekao, a onda pogledao u direktora. "Mogu li da se vratim na čas sa svojom učenicom?"

Klimnuo je glavom. "Naravno.", promrmljao je.

Ignjat je pogledao u Gabrijelu i pokazao joj rukom vrata. "Hvala Vam.", promrmljala je kad su se našli van kancelarije.

Pogledao ju je. "Sledeći put pozovi mene, u redu?"

Klimnula je. "U redu.", promrmljala je i ušla za njim u učionicu. Videla je da je njena ekipa zabrinuto gleda, pa im je namignula i sela na svoje mesto, tačno ispred Ignjata. Pogledi su im se sudarili i on se neznatno osmehnuo. 

"Danas nema predavanja, nastavite da čitate to iz knjige, moram da završim nešto oko dnevnika.", progunđao je, seo, a onda otvorio dnevnik i zagledao se u njega.

Gabrijela se okrenula i pogledala u Gordanu. "Koja strana?" Prstima joj je pokazala, klimnula je glavom, pa se okrenula i ugledala Ignjata kako je gleda. Pocrvenela je do korena kose, pa zagnjurila glavu u knjigu. Posle nekog vremena je ponovo podigla pogled i shvatila da je i dalje gleda. Zazvonilo je za kraj časa i uskoro su ostali sami.

Ustao je iza svog stola, pa seo do nje. "Za šta će ti broj?"

Zagrizla je usnicu. "Tata je prihvatio moju zamisao, želi da pomogne kroz hranu za decu, odeću i sve što im treba."

"To je tvoja zamisao?"

Klimnula je glavom. "Ja imam sve, a tata  je pristao da doda na iznos alimentacije onoliko koliko bude potrebno."

"Zašto?"

Slegnula je ramenima. "Zato što im je potrebno. Hoćete li mi dati broj, molim Vas?"

Pogledao ju je. "Hoću. Još mi persiraš?"

"Još uvek smo u školi."

"Ali smo sami."

Pogledala ga je. "Šta misliš, šta bi sve moglo da im treba?"

Nasmejao se. U pogledu joj je video da je htela nešto drugo da ga pita, ali se u poslednjem trenutku predomislila. Par trenutaka ju je gledao, a onda mu je pogled sam zalutao na njene usne. Progutao je, a onda se nagnuo nad nju i spustio usne na njene. Spremno mu je odgovorila i ovila mu ruke oko vrata. Ovio joj je ruku oko struka, drugu ubacio u njenu kosu, pa je još strastvenije poljubio. "Gabrijela, ja..."

"Ne moramo da razgovaramo o tome."

Nasmejao se. "Misliš da će ignorisanje rešiti problem?"

"Koji problem?

Bledo ju je pogledao. "Ne vidiš problem?"

Ustala je, sela na klupu, a onda otvorila prozor i zapalila cigaretu. "Baciću je, ako neko naiđe. Ja ga ne vidim, Ignjate. Da nisi želeo, ne bi to uradio, da nisam želela ne bih ti uzvratila. U čemu je tu problem?"

"Ja sam ti razredni, dođavola!"

Prevrnula je očima. "Još pola godine. Jaka stvar."

Prošao je rukom kroz kosu. "Oženjen sam."

Slegnula je ramenima. "To nije moj problem, već tvoj. Ti si započeo sa ovim, znači da ti je do braka stalo ko do lanjskog snega. Imaš li dece?"

"Ne."

Pogledala ga je i duboko povukla dim. "Zašto si me juče, ili malopre poljubio?"

Prevrnuo je očima. "Mislim da si dovoljno pametna da to i sama shvatiš."

Klimnula je. "Jesam, ali kao što si i rekao. Moramo da se suočimo sami sa sobom, u redu je da krijemo od drugih, ali ne i od sebe.", promumlala je.

Nasmejao se, tačno je imao osećaj da je samo čekala da mu vrati njegove reči. "Ja sam veoma iskren prema sebi, da nisam verovatno bi sad bila u nekom drugom odeljenju, ali sam isto tako i veoma racionalan i..."

Prevrnula je očima. "I možeš protiv svojih želja?" Ćutao je. Odmahnula je glavom. "To je najmanji problem. Oslobodi me dopunske, viđaćeš me samo na nastavi i to je to.", mirno je rekla. 

Ustao je, stao kraj nje, pa i sam zapalio cigaretu. Videla je da se lomi i nadala se da će prelomiti njegova druga strana, ona koja je bila skrivena iza te racionalnosti i koja podleže željama. Pogledao ju je, a onda bacio cigaretu kroz prozor, pa je povukao sebi i željno je poljubio. Ovila mu je ruke oko vrata i uzvratila mu istom merom. Prevukao je usne preko njene brade i spustio ih na njen vrat. Tihi jecaj joj se oteo iz grudi, dok ga je čvrsto držala za kosu. Prešao je nosem putanju do njenog uva i nežno ga poljubio. "Produžena ti je dopunska do kraja godine.", promuklo joj je prošaputao na uvo.

Frknula je. Znala je da će tako biti. Prešla je usnama po njegovom vratu i osetila kad se stresao. "Znaš da je verovatno prošlo sat vremena?"

Uzdahnuo je i pogledao je. "Znam. Želiš li da se vidimo večeras?"

Klimnula je glavom. "Mhm, samo reci kad i gde."

Pomilovao ju je po usnama. "U klubu, posle ćemo videti gde ćemo."

Klimnula je. "Važi.", promrmljala je. Još jednom ju je poljubio, a onda se sklonio od nje. 

Uzela je svoj ranac i krenula van sa njim za petama. "U devet?"

Klimnuo je. "Važi, čekam te."

Pogledala ga je, zajahala motor, a onda stavila kacigu i pokrenula ga. Lagano se vozila kroz grad, dok je razmišljala o svemu. Odlučila je da bude sa njim, ali da ne dozvoli sebi da se zaljubi u njega. Znala je da je bilo šta više nemoguće, ne samo što je bio njen razredni, već i što je bio oženjen. Možda mlada jeste bila, ali glupa ne. 

Ignjat je seo za volan, pa se naslonio na sedište, zapalio cigaretu i duboko povukao dim. Znao je da je ovo verovatno najluđa odluka, koju je ikad doneo u svom životu, ali nije želeo da odustane. Znao je da nije ispravno, bila je i dosta mlađa od njega i njegova učenica, dođavola, ali kad mu je ponudila izlaz, on ga nije želeo. Da, nije ga želeo i nije želeo da racionalno donosi odluku, iako je znao da rizikuje i više nego što bi želeo. Pokrenuo je automobil i uputio se ka svojoj kući.