Već je bila prošla ponoć kad su se vratili u svoje sobe. Nakon večere su se malo prošetali po Veneciji, a onda se vratili u hotel. Znala je da je u sobi pored, sam i duboko je uzdahnula kad se strovalila u krevet. Uskoro su Gordana i Vanja zaspale, a ona je ostala da gleda u plafon. Uzdahnula je, ustala, pa tiho izašla na terasu povezanu sa njihovom sobom. U tom trenutku je shvatila da ih od terase susedne sobe deli samo gelender i da se može provući. Ponovo je privirila u sobu, kako bi se uverila da ove dve spavaju, a onda se tiho provukla ispod gelendera, pa pokucala na staklo od vrata. Ignjat se namrštio, ustao, a onda razgrnuo zavesu i iznenađeno zatreptao kad je ugledao. Otvorio je vrata, uvukao je unutra, a onda je privio uz sebe i strastveno je poljubio. "Kako si..."

Spustila mu je prste na usne. "Ššš, sve se čuje, kao da su zidovi od kartona.", prošaputala je.

Tiho se zasmejao, a onda opet spustio usne na njene, pa zavukao ruke ispod njene majice. Zadrhtala je, odvojila se od njega i dopustila mu da joj skine majicu. Krenuo je rukama ka njenim grudima, ali je odmahnula glavom, zatim zavukla ruke ispod njegove majice i svukla je sa njega. Prišla mu je i spustila usnice na njegove grudi. Zavukao je šaku u njenu kosu i jako je stegao. Mislio je da će vremenom srce prestati da mu ovoliko lupa kad ga dotakne, ali je ono svaki put sve jače lupalo. Povukao je za kosu i naterao je da ga pogleda. Spustio je usne na njene i grubo je poljubio, a onda je podigao na sebe, doneo je do kreveta, pa se sa njom spustio na njega. Pogledao je, prešao rukom kroz njenu kosu, pa je ponovo poljubio. Privijala se uz njega, mazila ga po golim ramenima i uzvraćala mu poljupce, beskrajno uživajući. Neko je pokucao na vrata i ona se trgla. Pogledao je i slegnuo ramenima. Krenuo je da je ponovo poljubi, ne pokazujući nameru da ustane i otvori vrata, kad je neko samo malo jače zalupao na vrata. Uzdahnuo je, ustao, a onda navukao majicu, pa samo otškrinuo vrata, vodeći računa da se ne vidi ko je unutra. "Koleginice...", zbunjeno je rekao.

Osmehnula mu se. "Pošto su deca zaspala, mogli bismo da popijemo piće, dole u restoranu."

Jedva je suspregnuo poriv da prevrne očima. "Žao mi je, premoren sam i ne želim da ostavim svoje đake same na spratu."

"To je samo jedno piće, kolega."

"Nisam zainteresovan. Laku noć.", progunđao je, a onda zatvorio vrata i zaključao ih. Vratio se kod Gabi u krevet i namrštio se. Do malopre je bila raspoložena i umiljata, sad je ležala namrgođena i gledala u plafon. Spustio je ruku preko njenog stomaka, pa se izdigao iznad nje. "Šta ti je?", zbunjeno je upitao.

"Ništa, kolega.", zajedljivo je rekla.

Zapanjeno ju je pogledao. "Gabi..."

Pogledala ga je. "Šta?"

"Nisi valjda ljubomorna?"

"Ni slučajno. Idem u sobu, nisam razmišljala koliki ovo rizik može da bude.", promumlala je i krenula da ustane, ali se pomerio brzinom munje i legao preko nje. Pogledao ju je u oči i izvio obrvu. Pridigla se, uvukla šaku u njegovu kosu i želno ga poljubila. Uspeo je nekako da joj skine trenerku i gaćice, na brzinu svukao sve sa sebe, a onda se u jednom potezu našao u njoj. Dodirivao ju je, grubo je stezao i isto tako se grubo nabijao u nju. Osetio je da pulsira, zavrteo kukovima, ugrizla ga je za rame i svršila. Izvadio ga je, pa i sam doživeo vrhunac. Ljubio joj je vrat, uzvraća mu poljupce i spuštala ih po ramenima i njegovom vratu. 

"I da nisi došla, ne bih otišao sa njom na piće, Gabi."

Uzdahnula je. "Znam da ne bi, Ignjate. Izvini.", promrmljala je.

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Otišao bih sa tobom u jednu noćnu šetnju."

Uzvratila mu je poljubac i pomazila ga po obrazu. "Za sad je najbolje da se držimo sobe. Možda je koleginica još u hodniku."

Prevrnuo se sa nje i ustao. "Oblači se.", promrmljao je i počeo i sam da se oblači.

Prevrnula je očima, ustala, pa i sama počela da se oblači. "Nemoj da bude da te nisam upozorila.", progunđala je. 

Sačekao je da se obuče, uzeo je za ruku i poveo je ka terasi. "Mislim da si zaboravila da smo u prizemlju. Preskočio je ogradu, pa izazovno izvio obrvu ka njoj. Nasmejala se, uradila isto i uzela ga za ruku. "Šta?", upitao je kad ju je poveo dalje.

Odmahnula je glavom. "Samo me je strah da ne naiđemo na nekoga, Ignjate."

"Mm, jel te strah samo zbog mog posla, ili da te ne bi videli sa mnom?"

Stala je i ljutito ga pogledala. "Pojasni.", zasiktala je.

"Zaboravi, hajde."

"Neću, pojasni."

"U redu, bilo je glupo, izvini. Gabi..."

Uzdahnula je, ponovo uvukla ruku u njegovu i prišla mu. "Da je tako, ne bih bila ovde, Ignjate.", prošaputala je.

"Znam, želiš li da nastavimo?"

Klimnula je glavom i povela ga dalje. Venecija noću je bila čarobna. Gabrijela je imala osećaj kao da taj dan i nije šetala po istom gradu. Kao da se našla u nekom drugom svetu, magičnom i bajkovitom. "Jesi li ikad video nešto lepše?", oduševljeno je upitala, dok su sedeli na klupi na trgu Svetog Marka i pušili.

"Mhm, jesam."

"Stvarno? Gde?"

"Ovde.", promrmljao je.

Izvila je obrvu. "Šta?"

"Tebe.", jednostavno je rekao.

Pocrvenela je do korena kose. "Pričamo ozbiljno.", promumlala je.

"Ja sam ozbiljan, Gabi."

Osmehnula se, približila mu se i poljubila ga u obraz. "Lepša od koleginice?"

Prasnuo je u smeh, zagrlio je i uzvratio joj poljubac u obraz. "Lepša od svake žene koje sam ikad video."

Povukla je dim i pogledala ga u oči. "Isto sam pomislila kad sam te prvi put videla.", tiho je rekla.

Nasmešio se i nežno je poljubio. "Misliš li da bismo trebali da krenemo nazad?"

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Znam da bi, Ignjate. Bilo ko da shvati da nas nema u sobama možemo da budemo u problemu.", prošaputala je.

Klimnuo je glavom, ustao, sačekao je, a onda je uzeo za ruku i poveo je dalje. "Vidimo se ujutru.", promrmljao je kad se popeo na terasu i pomogao njoj da se popne.

Klimnula je, pridigla njegovu ruku do usana i slatko je poljubila. "Laku noć."

"Laku noć.", promrmljao je, spustio usne na njene u brzom poljupcu, sačekao da uđe i otišao u svoju sobu. Uz uzdah je legao u krevet. Znao je da je nemoguće, kao i to da je Gabi u pravu, ali on je želeo nju u krevetu kraj sebe. Jedva je uspeo da se smiri i zaspi pred jutro.

"Gabi, ustaj, uskoro će doručak. Razredni je već dva puta lupao na vrata."

Jedva je otvorila oči i pogledala u Gordanu. "Zar već?"

Sažaljivo je klimnula glavom. "Mhm, hajde, rekao je za deset minuta svi budemo u hodniku."

Uzdahnula je i ustala. "Idem da se istuširam, brzo ću.", promumlala je i otišla u kupatilo.

Neko je ponovo pokucao na vrata i Gordana ih je otvorila. "Ustala je, razredni."

"U redu, hajde, ostali su već krenuli. Krenite i vas dve, ja ću je sačekati.", promrmljao je.

Njih dve su se krišom pogledale, a onda zaklimale glavama i izašle iz sobe. Ignjat je ostao u hodniku, naslonjen na zid da sačeka Gabi. "Dobro jutro, razredni. Gde su ostali?"

"Verovatno već doručkuju. Idemo?"

Osmehnula mu se i klimnula glavom, pa pošla za njim. "Dobro jutro.", promrmljala je kad su ušli u restoran, a onda sela na jedino prazno mesto koje je ostalo, a Ignjat se smestio kraj nje. 

"Dobro jutro, Gabrijela, izgleda da ti jedina ne možeš da se pojaviš na doručku onda kad treba.", nastavnica je zajedljivo rekla.

Gabi ju je pogledala i osmehnula joj se. "Mislim da sam ipak došla na vreme, nastavnice, jer doručak još nije počeo.", slatko je rekla.

"Ne budi bezobrazna, Gabrijela."

Ignjat je pogledao u koleginicu. "Ne vidim šta Vam je bezobrazno rekla, koleginice. Možete li mi pojasniti?"

Gabi je uzdahnula. Tačno je prolipao, pomislila je u sebi. "Odgovorila mi je sva puna sebe, kolega. Mislim da ipak mora da zna gde joj je mesto i da sam joj ja nastavnica, bez obzira što je ćerka Avrama Marvića."

Gordana i Vanja su pogledale u Gabi. Slegnula je ramenima. Obe su prevrnule očima. Nastavnica istorije je imala pik na Gabrijelu od samog njenog dolaska, a s' vremenom se to samo pogoršavalo i one su smatrale da to nije fer. "Nije ništa rekla, razredni.", na kraju je Gordana rekla. 

Gabrijela joj je očima pokazala da ćuti i da se ne meša. "Smiri se, Gordana. I sam sam čuo, pa me zanima kako ste Vi čuli to što ste čuli, koleginice?"

"Vi, naravno, niste čuli jer je Vaša učenica, kolega. Zato je i branite. Da se Vama moj učenik obratio na isti način, čuli bi. Umesto da je naterate da mi se izvini, Vi joj dajete vetar u leđa."

Konobari su doneli doručak i udaljili se. "Da je bila neprijatna i bezobrazna, svakako bih je naterao, koleginice. Sad Vas molim da nas pustite da na miru doručkujemo, kad dođe vreme za ručak, zamoliću direktora hotela da nam razdvoji stolove.", progunđao je i krenuo da jede.

"Za ovo će direktor čuti."

Gabi se žacnula i ispod oka pogledala u Ignjata. "Možemo i odmah nakon doručka da ga pozovemo, koleginice, sad me pustite da doručkujem.", odsekao je i nastavio da jede.

Gabrijeli je došlo da joj se zlobno naceri, ali se ipak suzdržala i pogledala u drugarice. Obe su držale glave oborene i krišom se cerekale. Zagrizla je usnu, dajući sve od sebe da im se ne pridruži. Nije se plašila da ne razbesni nastavnicu, istoriju je imala u malom prstu i znala je da joj na taj način ne može ništa, ali je shvatila da je Ignjat već izgubio kontrolu nad svojim ponašanjem i plašila se da ne pretera u svom nastupu i da povoda za glasine. "Naravno da će odmah i čuti, kolega. Šta više, idem odmah da ga nazovem.", ljutito je rekla i ustala.

Gabi je u tom trenutku podigla glavu, a onda ustala i, ne pogledavši Ignjata, pogledala nastavnicu direktno u oči. "Izvinite, nastavnice, nije mi bila namera da Vas uvredim.", nekako je procedila. 

Žena ju je pogledala i izvila obrvu. "Zar ne? U redu, tvoje izvinjenje je prihvaćeno, ali tvoj razredni je imao nameru, a koliko vidim nema nameru da se izvini. Jel tako, kolega?"

Gabi je pogledala u Ignjata. Znala je da je nastavnica ljuta zbog toga što ju je Ignjat sinoć odbio i da je sve ovo zbog toga, ali se iz dubine duše nadala da će Ignjat spustiti loptu. "Ne znam čime sam Vas uvredio, koleginice, tako da ne planiram da Vam se izvinjavam. Rekao sam, slobodno možete nazvati direktora i istog trenutka. Samo napred.", mirno je rekao.

Iznervirano ga je pogledala, a onda pogledala u ostale. Svi đaci su napeto čekali razvoj događaja i gledali u nju. "Ovo ćemo raspraviti kad se vratimo u Beograd.", zasiktala je i vratila se na mesto.

U tom trenutku je ušla nova grupa u restoran i Gabi se široko osmehnula kad je prepoznala svoje bivše odeljenje i Deu i Maju među njima. "Razredni, mogu li da se javim svojoj bivšoj razrednoj i odeljenju?"

Okrenuo se, pogledao iza sebe, a onda klimnuo. "Naravno, idi."

Skočila je sa stolice i poletela ka stolu. Dea i Maja su ustale i obe je zagrlile. "Gde si ti?"

"Kako mi je drago da vas vidim. Dobar dan, razredna.", ljubazno se javila.

Žena se osmehnula, ustala, pa je zagrlila. "Dobar dan, Gabi. Kako si?"

Nasmejala se. "Odlično, verujem da Vam je laknulo kad ste me predali drugima."

"Ne mogu da kažem da nije, ali mi je zaista drago da te vidim. Kako ti je u novoj školi?"

"Odlično. Upala sam u najbolje odeljenje, a razredni je..."

"Namćor.", Dea je dobacila smejući se.

Zagrizla je usnicu i pogledala u Deu. Ova ju je zapanjeno pogledala, pa prasnula u smeh. "Nije više, Dea. Mislim da sam shvatila šta je hteo da kaže. Drago mi je što sam Vas videla, razredna. Moram da se vratim za sto, mislim da sam razrednom donela dovoljno problema od jutros.", promrmljala je.

Žena se nasmejala. "Uopšte mu ne zavidim. Svrati ponekad i do nas. Još uvek planiraš da upišeš medicinu?"

Odmahnula je glavom. "Ne. Psihologiju, želim da radim sa decom iz doma."

Žena je izvila obrvu. "Sa decom iz doma?"

Odlučno je klimnula glavom. "Da. Moram da idem. Doviđenja.", promrmljala je i vratila se za svoj sto. Pogledala je u Ignjata i shvatila da je čuo o čemu je razgovarala sa bivšom razrednom. Osmehnula mu se, a onda nastavila da jede, kao da ništa nije rekla. Progutao je knedu, jedva suspregnuvši želju da je privije uz sebe i ljubi bez prestanka, pa i sam počeo da jede.