Gabi, Goga i Vanja su izlazile iz škole, kad ih je presrela neka žena. "Dobar dan, ja sam iz dnevnih novina..."

Gabrijela se nakostrešila. "Ne zanima nas iz kojih ste novina, niti zbog čega ste ovde.", odsekla je i krenula dalje.

"Gospođice Marvić, ovo je savršena prilika da i Vi kažete svoju stranu priče!"

Stala je, okrenula se i ledeno pogledala u ženu. "Priče? Vi pričom nazivate to što ste uništili jednom čoveku život, bez ijednog dokaza? Dokazaću svoju stranu priče, na sudu, kad vas sve budem tužila za iznošenje neistina.", zasiktala je.

"Njegova žena nam je rekla..."

"Njegova žena je bolesna, gospođo. Čak je i u školu dolazila da proganja Gabrijelu. Ostavite našeg razrednog na miru.", Vanja je ljutito rekla.

Gabi ju je povukla za ruku. "Idemo, imam obaveze večeras.", promrmljala je i krenula napred, ali je dosadna novinarka potrčala za njima. Gabi ju je primetila, uzela telefon i okrenula nekoga. "Dobro veče, zovem se Gabrijela Marvić i osećam se ugroženo, neka žena me prati, mene i moje drugarice.", mirno je rekla kad se prijatan muški glas javio.

"Gde se nalazite, gospođice?"

"Ispred "Petnaeste beogradske gimnazije"."

"Za minut će patrola biti kod vas. Nemojte mrdati odatle."

"Hvala Vam.", promrmljala je i spustila slušalicu. Znala je da je dotična novinarka dovoljno udaljena i da je nije čula, pa je stala i zapalila cigaretu.

Nepuna dva minuta kasnije policijska patrola se parkirala kraj njih. "Dobro veče, gospođice. Da li je neka od Vas zvala?"

"Ja, gospodine, ona žena tamo nas sve vreme prati.", Gabrijela je rekla i slatko mu se osmehnula.

Klimnuo je glavom, pa se uputio ka ženi. "Dobro veče. Možemo li da znamo zašto pratite devojke?"

Žena ga je zapanjeno pogledala. "Pratim ih? Ja sam se njima predstavila i..."

"Predstavila nam se kao novinar, ali nije rekla ni iz kojih je novina, niti bilo šta drugo. Nakon skandala u koji su me uvukle njene kolege, pod uslovom da je novinarka, naravno, ja se ne osećam bezbedno. Može da bude bilo ko.", Gabrijela je naivno rekla i skrušeno pogledala u policajca.

Klimnuo je glavom. "Razumem, gospođice. Možemo li videti Vašu ličnu kartu?"

"Naravno, ali sam se predstavila da sam novinarka i..."

"To Vam i dalje ne daje za pravo da uznemiravate ikoga na ulici, gospođo. Molim Vas, požurite.", policajac je rekao na kraju živaca. Žena mu je pružila ličnu kartu i on je proverio preko radio-stanice, pa joj vratio ličnu kartu. "U redu je, bar što se tiče Vašeg indetiteta, ali..."

U tom trenutku se parkirao automobil i iz njega je izašao Avram. "Dobro veče. Mogu li da znam šta se ovde dešava?"

Policajac ga je pogledao. "Prvo mi recite ko ste, gospodine."

"Avram Marvić, njen otac.", mirno je rekao i pokazao na Gabrijelu.

"Drago mi je, gospodine. Vaša ćerka nas je pozvala, jer ju je dotična novinarka pratila, gospodine."

Avram je sevnuo očima ka novinarki, a onda klimnuo glavom. "Možemo li da podnesemo prijavu za uznemiravanje i ugrožavanje bezbednosti."

"Gospodine, nemojte, molim Vas. Samo sam radila svoj posao.", zacvilela je.

"Vaš posao je da pratite i ugrožavate bezbednost i ugled moje ćerke?"

"Slušajte me, gazda mi je naredio da dođem i da se ne vraćam u redakciju, dok ne dobijem njenu izjavu.", zacvilela je.

"I kako je to moj problem? U redu, neću podneti prijavu ovog puta, ali Vas upozoravam, sledeći put kad Vas vidim u blizini svoje ćerke, podnežu prijavu i protiv Vas i Vaših novina. Gospodine, hvala Vam što ste došli.", ljubazno je rekao policajcu.

Klimnuo je. "To je naša dužnost, gospodine."

Klimnuo je. "Doviđenja. Devojke, upadajte u automobil, ja ću vas odvesti kući.", promrmljao je.

Sve tri su klimnule glavama i ušle, unutra. "Koja krava, sve vreme nas je pratila, gospodine. Zahtevala je od Gabi da joj da izjavu i njenu stranu priče.", Vanja je progunđala kad su krenuli.

Avram je uzdahnuo. "Zato sam želeo da sprečim skandal. Možda je prva, ali neće biti poslednja koja će to pokušati. Jeste li se uplašile?", zabrinuto je upitao.

Odmahnule su glavama. "Nismo, tata, ali sam joj namerno pozvala policiju. Nemaju prava da me sačekuju ispred škole i maltretiraju.", progunđala je.

Uzdahnuo je. "Nemaju, ali hoće, Gabi. Svaka čast izuzecima, ali većina su kao lešinari. Jedva čekaju neki skandal kako bi sjebali nekome život."

Gabi je uzdahnula. "Razumem. Devojke, razumežu ako ne ćelite više da idete sa mnom i..."

"Ne seri, Gabi, uz tebe smo. Oprostite, gospodine, nisam želela da budem nekulturna.", Goga je promrmljala, kad se setila da ih Avram vozi.

Nasmejao se. "Ne brini, Gabi mio je žerka, sećaš se? Navikao sam."

Ostavili su Gogu i Vanju ispred njihovih zgrada, a onda je Avram pogledao u Gabi. "Pretpostavljam da ideš kod Ignjata?"

Osmehnula mu se. "Da, danas mu je bilo izuzetno teško, tata.", tiho je rekla.

Klimnuo je. "Znam, bili smo na ručku, nakon što je dao otkaz. Jebi ga, sine, znam da jeste, ali sam je izabrao tebe. Mada, mislim da je bio spreman na to, rekao bih čak i da mu je laknulo."

Uzdahnula je. "Znam da jeste, ali..."

"Ti je savršen izgovor da i noćas ne spavaš kod kuće.", nasmejano je rekao. Dovezao je do Ignjatove zgrade, pa se okrenuo i pogledao je. "Idem kod Željane, ako ti bilo šta treba, pozovi me."

Nasmejala se i poljubila ga u obraz. "Pozdravi Željanu i ne brini. Vidimo se sutra.", promrmljala je i krenula van, a onda zastala i pogledala ga. "Volim te, tata."

Nasmejao se. "I ja tebe volim, sine. Hajde, briši."

Klimnula je i izletela iz auta, a onda brzo ušla u zgradu, pa u lif i par sekundi kasnije je kucala na Ignjatova vrata. Otvorio ih je i široko se osmehnuo, privukao je uz sebe i željno je poljubio, pa zatvorio vrata za njom. "Nedostajala si mi.", promrmljao je, kad joj je pustio usne i nežno je poljubio u nos.

Uzvratila mu je poljubac. "I ti si meni, ona škola je šugava bez tebe, Ignjate. Zašto si dao otkaz, jebote?"

Poveo ju je ka kuhinji, a onda stavio kafu, pa se okrenuo i pogledao je. "Svakako bih ga dobio, Gabi. Možemo da poričemo, ali i sama si svesna da će se na kraju saznati. I ne planiram više ni da krijem."

Uzdahnula je i klimnula glavom. I sama je bila svesna da će se otkriti kad tad. "Dakle, od danas više ne krijemo?", upitala je, došla do njega i zagrlila ga oko struka.

Obavio je obe ruke oko nje i spustio usne na njene. "Ne, dosta mi je više toga. Našao sam posao."

Izvila je obrvu. "Kad pre? Gde?"

"U domu. Potreban im je pedagog."

Nasmejala se. "Viki ne smeta?"

Prevrnuo je očima. "Viki je primetila još za tvoj rođendan i upozorila me da će se sve saznati i da se nadam da su svi slepi."

Kafa je provrila, zakuvao je, a onda ih poneo za sto. "Svi su znali, ali su ćutali. Niko te u odeljenju ne krivi, samo im je žao što si otišao. Nastavnik matematike je rekao da ne brinemo, da će on biti tu za nas, bez obzira što nam neće biti razredni i da uvek možemo da mu se obratimo."

Osmehnuo se. "Uvek je bio dobar pedagog i kolega, Gabi. Slobodno mu se obrati za sve što ti treba."

Nasmejala se, zapalila cigaretu, a onda mu se uvalila u krila i naslonila se na njega. "Mogu i sama da se izborim sa svim, Ignjate."

Pomilovao ju je po obrazu. "Volim te."

Sedeli su, pili kafu, mazili se i ljubili, a onda ju je podigao na sebe i poneo je ka sobi. Nežno ju je spustio na krevet i krenuo da je rasprema. Ostala je gola ispred njega, pa je nežno prešao šakama po njenom telu. "Prelepa si, ljubavi.", promuklo je rekao i nežno je poljubio. Zatim je prebacio usne na njen vrat i počeo da nežno spušta poljupce po njenom vratu. Došao je do njenih grudi, obuhvatio ih je rukama, pa spustio usne na jednu i počeo nežno da je zaliguje jezikom, dok joj je drugu nežno draškao palcem. Cvilela je i stenjala, izvijala kukove ka njemu i jako ga držala za kosu. Dovodio ju je do ludila, sve u njoj je gorelo i sve što je želela bilo je da se spoji sa njim. Nastavio je da se spušta poljupcima niz njen stomak, sve do njenog međunožja, nežno je prešao nosem po njenoj ribici, a onda gurnzo jezik u njenu unutrašnjost. Istog sekunda je kriknula i doživela vrhunac. Slatko joj je poljubio ulaz, ispravio se, podigao joj nogu na svoj struk i nabio se u nju. Povukla ga je na sebe i strastveno ga poljubila, dok mu je izvijala kukove u susret. Ljubili su se, dodirivali jedno drugo nežno i polako vodili ljubav. Uskoro su zajedno svršavali uz glasno stenjanje.

Probudilo ih je zvono na vratima. Gabi je jedva otvorila oči i pogledala u Ignjata. "Dobro jutro.", promumlao je.

Osmehnula se i slatko ga poljubila. "Dobro jutro. Neko zvoni."

"Mhm, ali me mrzi da ustanem.", promrmljao je i jače je stegao uz sebe.

Ponovo ga je poljubila, a onda ustala i počela da se oblači. "Znam, ali taj neko ispred vrata ne planira da odustane. Hajde, ustaj.", nasmejano je rekla i klepila ga po zadnjici.

Prevrnuo je očima, ustao i počeo i sam da se oblači. "Stavi kafu, dok ja oteram onog koji je ispred vrata.", promrmljao je, poljubio je, pa otišao ka vratima. Otvorio ih je i skoro prevrnuo očima kad je ugledao Irmu, njenog oca i njenu sestru na vratima. "Izvolite?", mirno je upitao.

Njena sestra ga je mučenički pogledala i shvatio je da je naterana da dođe tu. "Mislim da ovo nije razgovor za hodnik, zete.", čovek je ljutito rekao.

Ignjat je uzdahnuo. "Ja mislim da nemam o čemu da razgovaram sa Vama, gospodine. Vašoj ćerki sam rekao sve što sam imao."

"Hoćeš da ti napravimo ovde skandal, pred komšijama?", Irma je zasiktala.

Prevrnuo je očima. "Mislim da je to mnogo manje javno, od onoga što si uradila u novinama. Ostavite me na miru.", progunđao je.

Taman je krenuo da ztvori vrata, kad je Irma ugledala Gabrijelu kako nosi dve kafe ka dnevnom boravku, iznenada odgurnula vrata i uletela unutra. Cimnula je Gabi za ruku. "Dakle, ti si se već uselila ovde, kurvice mala.", zasiktala je.

Gabi se iznenađeno okrenula, a onda ugledala namrgođenog Ignjata iza Irme, kao i još jednu ženu i muškarca. "sledeći put kad me dotaknete, prosuću Vam vrelu kafu u lice. Biću u sobi, ljubavi, dok ti završiš.", zamrmljala je, pomazila ga po grudima, okrenula se i otišla.

"Dakle, moja ćerka je govorila istinu. Ne mogu da verujem da si uspeo sve da nas prevariš."

Ignjat ga je bledo pogledao. "Ja vas?"

"Da, predstavljao si se kao dobar i brižan, a u stvari si opštio sa svojim učenicama. Sve vreme sam mislio da Irma umišlja, ali sad znam da je bila u pravu. Samo što nisu bile žene, već devojčice u pitanju.", zgađeno je rekao.

Ignjat je prevrnuo očima. "Ne pada mi na pamet da Vam se pravdam. Ja sam se od Vaše ćerke rastao i..."

"I naneo joj sramotu do kraja života. Sad svi znaju da je bila u braku sa razbludnim nastavnikom."

Bledo ga je pogledao. "Ona je sama to dala u novine, gospodine, tako da je sramotu sama sebi nanela. Molim Vas, izađite iz mog stana.", ljutito je zasiktao. 

"Tek ćeš platiti za ovu sramotu što si naneo mom detetu i meni i ti i ona tvoja mala kučka."

Ignjat je izgubio kontrolu nad sobom, uhvatio čoveka za duksericu i poveo ga ka vratima. "Radite šta želite, samo sad napustite moj stan.", prosiktao je, otvorio vrata i gurnuo ga van. Za njim su izašle i Irma i njena sestra. "Zbogom, sledeći put ću zvati policiju kad vas vidim na svojim vratima.", zasiktao je i zalupio vrata. 

"Kako si ih trpeo do sada, jebote?"

Nasmejao se, okrenuo se, a onda zagrlio svoju Gabi i željno je poljubio. "Nisam znao za bolje, sve dok nisi došla ti."

Zasmejala se, zagrlila ga oko vrata i uskočila mu u naručje. "Volim te, razbludni moj profesore.", nasmejano je rekla.

Zasmejao se. "I ja tebe volim, Gabi.", promrmljao je, seo sa njom u krilima i nežno je poljubio. Iako je izgubio posao i postao tema broj jedan u svoj žutoj štampi, nikada nije bio srećniji. Gabi mu je pružila sve ono za čim je oduvek žudeo i nije mu padalo na pamet da dozvoli da ih išta razdvoji.