"Dobar dan, gospodine."

Čovek je podigao pogled i pogledao u nepoznatu ženu ispred sebe. "Dobar dan, izvolite."

Žena je ušla, zatvorila vrata iza sebe i pružila mu ruku. "Ja sam Irma Drakulić, žena Vašeg profesora."

Klimnuo je. "Sedite, kako mogu da Vam pomognem?"

Sela je i dramatično uzdahnula. "Žao mi je što moram da da Vam ovo kažem, ali moj suprug je u vezi sa Vašom učenicom."

Direktor ju je šokirano pogledao. Ignjat je oduvek bio profesor na mestu, bez ikakve mrlje i pritužbe na njegovo ponašanje i on u ovo nije mogao da poveruje. Uostalom, ova žena mu i nije delovala baš uračunljivo. "Oprostite, gospođo, ali teško mi je da poverujem u to. Imate li bilo kakav dokaz, ili bar ime te učenice?"

"Imala sa, ali mi je oteo memorijsku na kojoj su se te slike nalazile. Naravno, Gabrijela Marvić."

Direktor je uzdahnuo. Znao je da je Drakulić posvetio malo više vremena Gabrijeli nego što je uobičajno, ali to nije bio nikakav dokaz za ovo što je ova žena govorila. "Sačekajte malo.", promrmljao je, ustao, pa izašao iz kancelarije. Pokucao je na vrata Ignjatovog kabineta i ušao. "Dobar dan, kolega. Oprostite što prekidam čas, ali možete li izaći na par minuta. I Vi i Gabrijela.", promrmljao je, kad je video da Ignjat drži čas svom odeljenju.

Ignjat je mirno klimnuo glavom. "Naravno, gospodine. Gabrijela...", promrmljao je i pokazao rukom ka vratima.

Klimnula je, ustala i mirno krenula van, trudeći se da ne pokazuje paniku koja ju je ščepala. Nije se plašila za sebe, već za Ignjata. "Misliš li da su sad najebali?", Vanja je tiho upitala Gordanu.

"Nisu, nije mogao da sazna, jer smo nas dve ćutale."

"Daj, jebote, kako smo mi primetile, mogao je bilo ko. Nadam se samo da će biti sve u redu, boljeg razrednog nismo imali, a i zbog Gabi."

"I ja se nadam, Vanja.", Gordana je zabrinuto rekla.

Ušli su u direktorovu kancelariju i ugledali Irmu, kako sedi i zlobno im se kezi. Gabrijela ni na trenutak nije promenila izraz lica, kao ni Ignjat. "Vaša žena Vas optužuje da ste u vezi sa Vašom učenicom Gabrijelom, kolega Drakuliću."

Pogledao je direktora u oči i izvio obrvu. "Zar ne?", mirno je upitao, a onda uzdahnuo. "I rekla je da će mi se osvetiti, zato što sam je ostavio.", prounđao je.

"Gabrijela?"

Pogledala je diretora u oči. "Ja zaista ne znam kakav problem gospođa ima. Juče je bila na mojim vratima, ona i moja majka i iznele niz optužbi na moj račun, pa će moj tata reagovati, direktore. Ubedila je moju majku da sam u vezi sa razrednim i pokušavale su da me ucene da se vratim mami, pod pretnjom da će doći Vama.", promrmljala je.

Direktor je izvio obrvu. "Odakle njima to?"

Uzdahnula je. "Ja zaista ne znam šta se desilo između razrednog i njegove supruge, ali Vi i sami znate da moj tata, razredni i ja pomažemo deci iz doma, direktore. Svaki put kad smo bili tamo, bio je i moj tata. Uvek ga možete pitati."

"Lažu!", dreknula je.

Direktor je pogledao u Irmu. Nije mu se svidela ta žena. "Imate li ikakve dokaze za to što tvrdite?"

"Imala sam, ali mi ih je Ignjat oteo. Bili su čak zajedno i na zimovanju."

Uzdahnuo je. "Dakle, nemate. Ovo su vrlo ozbiljne optužbe, a ova škola je ozbiljna institucija. Ne možete samo doći ovde i, bez ijednog dokaza, optužiti mog najboljeg profesora za takve stvari. Još manje jednu od učenica. Moraću pozvati gospodina Marvića, izađite i sačekajte ispred vrata, dok on ne dođe. Ignjate, Gabrijela i Vi ćete ostati.", progunđao je.

"Ali...", krenula je, ali ju je direktor presekao pogledom i ona je izašla. 

Nazvao je sekretaricu, zamolio je da pozove Marvića da se hitno pojvi u školi, a onda pogledao u Ignjata i Gabrijelu. "Da li znate koliko su ovo ozbiljne optužbe? Imate li bilo šta da mi kažete?"

Gabrijela je odmahnula glavom. "Ništa. Istina je da smo se razredni i ja viđali i van škole, ali je tu uvek bio i moj otac. Ne mislite valjda da bi on dozvolio tako nešto?"

"Naravno da ne bi, Gabrijela, ali zašto bi gospođa..."

"Zato što mi je pravila ljubomorne scene zbog Gabrijelinog prisustva. Vi vrlo dobro znate kakva je Gabrijela bila kad je došla ovde. Želeo sam da joj pokažem da ona zaista nema razloga za bes i agresiju, jer ima sve što poželi i odveo sam je u dom za nezbrinutu decu. Razgovarala je sa gospodinom Avramom i rešili su da pomognu koliko mogu, ali pošto nije želeo da se sazna šta rade, sve je išlo preko mene, direktore. To može da Vam potvrdi i direktorka doma."

"Vaša žena je rekla da ste bili i na Kopaoniku?"

"Ja sam bila, verovatno joj je to rekla moja majka. Pokušava da me vrati kod njih, što meni ne pada na pamet, nakon svega.", progunđala je.

Direktor je uzdahnuo. Najgore od svega je to što su svo troje delovali uverljivo. "U redu, sačekaćemo gospodina Marvića."

Desetak minuta kasnije je Avram ušao u školu. Uzdahnuo je kad je ugledao ženu kako ljutito korača napred-nazad. Mogao je samo da pretpostavi ko je to. Prošao je kraj nje i ne pogledavši je, a onda pokucao na direktorova vrata. "Dobar dan.", ljubazno je rekao, pa na brzinu pogledao u Gabrijelu. 

Direktor je ustao i pružio mu ruku. "Dobar dan, gospodine Marviću. Oprostite što Vas uznemiravam, ali imamo jedan problem."

Irma je u tom trenutku ušla u kancelariju. "Mislim da je gospodin Marvić i te kako upoznat sa problemom."

Avram je izvio obrvu. "Mogu li da znam ko ste Vi, gospođo?"

"Irma Drakulić."

Klimnuo je. "Drago mi je.", arogantno je rekao, pa pogledao u direktora. "Zaista bih voleo da čujem objašnjenje.", mirno je rekao.

Direktor je uzdahnuo. "Gospođa Drakulić tvrdi da su njen suprug i Gabrijela u nepriličnoj vezi.", promrmljao je.

Avram se nasmejao. "Pobogu, gospodine, to je smešno. Ne znam odkud gospođi takvo mišljenje, ali to nema smisla. Gospodin Drakulić je pomogao Gabrijeli i meni da učinimo dosta za decu iz doma, bio je i na njenom rođendanu, ja sam ga pozvao, ali neprilična veza? Mislite li da bih ja tako nešto dozvolio?", uvređeno je upitao.

Direktor je uzdahnuo. "Ne mislim, gospodine, ali morate shvatiti da ja moram da ispitam i najmanju sitnicu. Morate razumeti da čak i same insuicije mogu naštetiti ovoj školi i njenom ugledu."

Avram je klimnuo glavom. "Naravno da razumem, ja vrlo dobro znam kako to izgleda, ali verujte mi nemate nikakvog razloga za brigu. Gospodin Drakulić se uvek sasvim korektno ponašao prema Gabrijeli i, za sve ovo vreme, više je kontaktirao sa mnom van škole, nego sa njom."

Direktor je klimnuo glavom. Verovao je Marviću, na kraju krajeva, koji otac bi dozvolio takve stvari i prikrivao ih. Očigledno da je dotična gospođa želela da naudi Ignjatu i osveti mu se. "U redu. Što se mene tiče, ovaj razgovor je završen. Godpođo Irma, molio bih Vas da Vaše privatne probleme rešite sa Vašim suprugom, a ne ovde.", odsečno je rekao.

"Lažu, gospodine. I on ih prikriva.", rekla je i uperila prstom u Avrama.

Ovaj ju je bledo pogledao. "Vodite računa šta radite, gospođo, da Vas ne bih tužio za klevetu. Gospodine direktore, ako je to sve, ja bih zaista morao da krenem sad. Napustio sam važan poslovni sastanak, radi ovih gluposti.", progunđao je.

"Naravno, gospodine Marviću, oprostite na uznemiravanju, ali shvatate da sam ovo morao odmah da rešim."

Klimnuo je. "Razumem, naravno.", promrmljao je, a onda pogledao u Gabrijelu, privukao je sebi i poljubio je u teme. "Vidimo se na ručku posle?"

"Važi, tata.", umiljato je rekla, poljubila ga u obraz i on je izašao.

Pogledala je u direktora. "Vratite se i vas dvoje na čas, završili smo ovde.", mirno je rekao.

Ignjat je klimnuo glavom, otvorio vrata, pa popustio Gabrijelu van, a onda i sam izašao. "Jesi li dobro?", zabrinuto je upitao.

Klimnula je glavom. "Jesam, razredni, ne brinite. Vi?"

Uzdahnuo je. On je na sve ovo bio spreman još na samom početku. Znao je koje bi bile posledice ukoliko bi se saznalo i nije ga bilo briga. "Odlično, Gabrijela. Hajde, idi na čas, videćemo se kasnije.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom, pa pokucala na vrata kabineta. "Oprostite što kasnim, ali direktor me je zvao.", promrmljala je nastavnici fizike.

Žena joj se osmehnula. "Čula sam, uđi i sedi."

"Hvala.", tiho je rekla, ušla, pa sela kraj Gordane.

"Šta je hteo direktor?"

Uzdahnula je i pogledala je. Znala je da su već videli Irmu u hodniku, dok su čekali njenog oca, pa joj je bilo besmisleno da bilo šta slaže. "Žena našeg razrednog nas je optužila da ima nešto između nas."

Gordana ju je zabrinuto pogledala. "Šta je rekao direktor na to?"

"Ništa, moj tata je bio ovde i sredio stvar."

"Hvala Bogu. Ne moraš ništa da nam priznaš, Gabi, ali skoro svi u školi pričaju o tome. Vodi računa, mnogi jedva čekaju da ti se osvete."

Gabrijela je uzdahnula. Znala je i sama šta se priča njoj iza leđa, nije bila glupa, ali ona to nikako nije mogla da spreči. "Neka rade kako hoće, ja znam šta je istina.", mirno je odgovorila.

Gordana je klimnula glavom. I ona je znala šta je istina, ali nije želela da se meša u to. Plašila se da je ne pozovu i da se ne izda. Nije znala da laže, a pre bi umrla nego izdala svoju ekipu. "U redu.", promrmljala je.

Uskoro je zazvonilo za kraj časa i njih pet su izašle van, pa otišle iza škole kako bi zapalile cigarete. "O, evo i profesorove miljenice.", Irena je podrugljivo rekla. Gabrijela se nije ni okrenula na njene reči. Zapalila je svoju cigaretu i mirno povukla dim. "Čak je i njegova žena bila ovde, uskoro ćemo dobiti novog profesora Sociologije."

Gabrijela se okrenula i pogledala je. "Na tvoju ogromnu žalost, nećete. I na žalost tvoje razredne.", rekla je i nacerila joj se. "Joj, da, zaboravila sam više ti nije razredna, nije čak ni profesorka ove škole.", zlobno je rekla.

"Bar se ne jebe sa svojim učenicima, kao nastavnik Drakulić."

U sekundi je bacila cigaretu, uhvatila je za kosu i cimnula je. "Ponovi.", zasiktala je. "Da li ste svi čuli šta je rekla?"

Gordana joj je prišla. "Jesmo, Gabi, ali hajde smiri se i pusti je."

Odmahnula je glavom i jače cimnula Irenu. "Ponovi to još jednom, samo još jednom i veruj mi da ću te tužiti za klevetu, a onda te sačekati u mraku i izvaditi ti taj grkljan. Jel to jasno?", zarežala je.

"Šta se ovde događa?", Ignjat je zagrmeo.

Pustila ju je, a onda se okrenula ka njemu i slatko mu se nasmešila. "Baš ništa, razredni. Jel tako, Irena?"

Gordana je jedva suzdržala smeh zbog Ireninig izraza lica. Bila je bleda i preplašena, a oči su joj bile širom raširene. "Ništa, nastavniče, samo smo razgovarale."

"Zar ne?"

Klimnula je glavom. "Da."

Uzdahnuo je i pogledao u Gabrijelu. "Pođi sa mnom."

Krotko je klimnula glavom i krenula za njim. Na trenutak se okrenula ka Ireni, pokazala joj srednji prst, pa nastavila mirno da ide za Ignjatom. "Moj ti je savet, kloni je se. Obećanja uvek ispunjava.", Gordana je zarežala na Irenu.

"O, da. Pogotovo ovakva obećanja. Usput, seti se samo šta svi momci za tebe pričaju i za to imaju i dokaze. Zaboravljaš da postoji tvoj snimak?" Irena je žestoko odmahnula glavom. "Odlično, jer ću ga ja lično poslati tvojima, ukoliko je ne ostaviš na miru. Jasno?", Vanja je ljutito upitala.

"Jasno.", promucala je.

"Odlično."

"Šta se desilo tamo?", Ignjat je upitao kad su ostali nasamo.

Uzdahnula je. "Rekla sam ti da će svim svojim komentarima pokušati da ovo uprljaju. I to je i pokušala. Mislim da neće više."

Ignjat je uzdahnuo. "Nemoj da se opterećuješ sa tim ko šta priča, Gabi. Mi znamo..."

"Znamo, ali zbog toga nam neće biti ni malo lakše kad svako od njih bude imao pravo da te pljuje. Ja ću ih sve pobiti."

Nasmejao se, privukao je sebi i nežno je poljubio. "Smiri se, molim te. Jedino je bitno ono što mi mislimo i osećamo. Što više budeš padala na njihove provokacije, biće gore. Ignoriši ih, važi?"

Uzdahnula je i klimnula. "Pokušaću. Idem na čas, vidimo se posle na ručku."

Klimnuo je, na brzinu je poljubio, pa je pustio. 

Irma je sedela kod Cece i Gorana. "Vaš bivši muž je poturio leđa za njih i izvukao ih."

"Tako dakle, sve je znao.", Ceca je ogorčeno rekla.

"Naravno da jeste, šta si mislila da mu je stalo do ugleda? On ga čak i nema, ali ja imam ideju.", Goran je rekao i nacerio se. Obe su ga pogledale, pa se još šire nacerio. "Novinari jedva čekaju da se dokopaju bilo čega povezanog sa Avramom Marvićem. Siguran sam da će dati koliko god budemo tražili da ne bi otkrili trač novinarima. Znam da je Vama bitno da vratite muža, Irma, ali očigledno je da u tome nećete uspeti, a siguran sam da Vam pare trebaju."

Irma je uzdahnula. "Više ga ne želim, sad samo želim da mu se osvetim i ponizim ga, ali u pravu ste. Novac mi je preko potreban. Ja pristajem. Ceco, šta Vi mislite o tome?"

Slegnula je ramenima. "I nama je, dobićemo dete, a za to treba puno para. Zvaću Avrama da se dogovorim sa njim da se negde nađemo. I ja sam sigurna da će popustiti.", promrmljala je.

"Odlično, onda smo se sve dogovorili.", Goran je zadovoljno rekao. Na kraju njegov primarni motiv je bio novac, što se Gabrijele tiče, svakako će naći načina da dobije ono što želi.