Zaustavio je automobil ispred škole i pogledao je. "Dolaziš u dom kasnije?"

Nasmejala se, približila mu se i željno ga poljubila. "Obavezno. Volim te."

"I ja tebe volim, hajde briši.", promrmljao je, još jednom je poljubio i ona je uzdahnula, pa izašla iz auta. Ostao je da gleda za njom dok mu nije izmakla iz video kruga, pa se odvezao ka domu. "Stigao si. Dobro došao. Kako si?", Viki je zabrinuto upitala.

Nasmejano ju je pogledao. "Kako ti izgledam?"

Prevrnula je očima. "Nikad bolje. Gabi..."

Uzdahnuo je i seo. "Teško se nosi sa natpisima u novinama i komentarima, Viki. Dobro je, naš odnos je fenomenalan i..."

"I ne može da podnese da bilo ko to loše komentariše. Ne bih mogla ni ja, Ignjate, a ona je mlada, jebote!"

Osmehnuo se. "Znam, ne smeta mi to, nego ne mogu da je gledam kako se nervira."

Viki se nasmejala. "Ne možeš od svega da je zaštitiš, iako bi ti to voleo, Ignjate. pHajde, baci se na posao, ne znam koliko ćeš imati vremena posle kad i ona dođe.", rekla je cerekajući se.

Ignjat ju je pogledao izvijene obrve. "Kako znaš da će doći?"

Prevrnula je očima. "Dolazila je stalno i kad nisi bio ovde, sad mislim da ćemo je viđati svakodnevno."

Osmehnuo se. I on je znao da je to istina. Njegova Gabi mu je iz dana u dan pokazivala koliko ga voli i da će uvek biti uz njega.

"Hej, drugarice.", Goga je nasmejano rekla i zagrlila Gabi. "Kako si?", zabrinuto je upitala, dok su je ostale devojke isto tako zabrinuto gledale, iščekujući odgovor.

Uzdahnula je. "Dobro sam. Pokušavam da progutam sve one naslove, kao i komentare na ulici, ali se držim.", progunđala je. U tom trenutku je prošla nastavnica istorije kraj njih i Gabrijela je podigla glavu, pokušavajući da se napravi da je nije ni videla. I nije uspela. Nije joj promakao otroavn pogled koji joj je uputila.

"Veštica."

Nasmejala se. "U redu je, Vanja. Hajde, evo ga nastavnik matematike.", promrmljala je i ušla u kabinet. 

"Gabrijela, ostani na par minuta.", nastavnik je rekao nakon što je zvonilo za kraj časa.

Pogledala je u devojke i slegnula ramenima, a onda su one izašle van. "Recite, nastavniče."

"Moram da te upozorim na ponašanje, Gabrijela. Koleginica Kokić ide od jednog do drugog profesora i podgovara ih protiv tebe."

Progutala je i klimnula glavom. "Nakon što ju je direktor zamenio zbog mene, nisam ništa bolje ni očekivala, nastavniče.", tiho je rekla.

Klimnuo je. "Većina je zadovoljna tvojim ponašanjem na časovima i poštovanjem njihovih predmeta, ali par koleginica su mišljenja da si previše arogantna i samouverena, za nekoga ko se našao u takvom skandalu. Konkretno nastavnica fizike, filozofije i biologije. Povedi računa na njihovim časovima.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom. "Hvala Vam, nastavniče. Iako, ne mogu mi ništa, uvek mogu da tražim komisiju, za svaki od navedenih predmeta.", progunđala je.

Nasmejao se. "Znam, ali će ti biti mnogo lakše da do toga ne dođe."

Klimnula je. "Slažem se. Moram da idem, upravo imamo fiziku i... Držaću jezik za zubima, bar ću pokušati.", progunđala je, rekla "doviđenja", okrenula se i otišla. 

Odmah na vratima je naletela na Gogu i Vanju. "Šta je hteo?"

"Da me upozori da nastavnica istorije vodi kampanju protiv mene i da se nastavnicama filozofije, bilogije i fizike sviđam istovetno koliko i veštici.", progunđala je.

Ove dve su uzdahnule. "Ionako ti ne mogu ništa. Ti sva tri predmeta bolje znaš nego one same.", Vanja je promrmljala.

Gabi je klimnula glavom i prećutala. Ona je znala da je Vanja u pravu, ali nije imala snage da se više nosi sa takvim ljudima. Sve više je razmišljala o tome da se prebaci na vanrednu nastavu, ali nije onda znala šta bi radila sama sa sobom dok bi Ignjat bio na poslu. Druga stvar, ona nije bila kukavica i nije želela da se sad povuče i ispadne kukavica sama pred sobom. Uzdahnula je, a onda podigla glavu i rešila da će nastaviti kao i do sad, pa šta god da je snađe. "Dobar dan, deco. Danas imate iznenadno odgovaranje. Gabrijela, ustani.", nastavnica je rekla, nakon što je ušla u učionicu.

Ustala je i pogledala nastavnicu u oči. "Dobar dan, nastavnice.", pritvorno ljubazno je rekla.

"Danas od tebe krećemo sa odgovaranjem, izađi pred tablu." Mirno je izašla i narednih četrdeset minuta odgovarala najopširnije što je mogla na svako nastavnicino pitanje. Znala je da ovo odgovaranje nije kako bi nastavnica proverila znanje svojih učenika, već da samo čeka jednu njenu grešku, kako bi mogla da joj nađe manu, ali je rešila da joj ne da to zadovoljstvo. "U redu je, Gabrijela. Pet, sedi.", procedila je, očigledno nezadovoljna razvojem situacije.

Gabrijela joj se nadmeno osmehnula. "Hvala, nastavnice.", ponosno je rekla, došla do svog mesta i uzela ranac, jer je u tom momentu zvonilo za kraj časa.

"Jebote, gde ti stanu sve one informacije?", Goga je zapanjeno upitala.

Slegnula je ramenima. "Bivša nastavnica fizike se trudila da nam taj predmet približi najbolje što je mogla, pa nam je davala jednostavnije primere, kako bismo lakše upamtili. Ona i ova, nebo i zemlja.", progunđala je.

"Hoćeš da kažeš da ja ne znam da predajem svoj predmet, Gabrijela?", nastavnica je zagraktala iza nje.

Gabi je napravila grimasu, a onda se okrenula i osmehnula joj se. "Naravno da ne, nastavnice, samo sam odgovorila na pitanje kako sam zapamtila baš svaki detalj. Vi ste izvrsna nastavnica.", promumlala je i osmehnula joj se, dok ju je u sebi oterala dođavola.

"Ma zar ne?"

"Naravno, koliko vidite i Vaše lekcije sam odgovorila bez ijedne greške."

Žena ju je odmerila sa prezirom, a onda klimnula glavom, okrenula se na peti i otišla. "Ova je još gora veštica od one.", Vanja je promrmljala.

Prevrnula je očima. "Ko je jebe. Hajde, idemo iza škole da popušimo i pogledamo da li je izašao moj intervju."

"Opa, počela si i intervjuje da daješ."

Zasmejala se. "I najavila sam tužbu. Ono što su rekli za mog bivšeg očuha i mene je zaista bilo odvratno.", promrmljala je izlazeći iz škola, a onda je stala kao ukopana.

"Šta je bilo?"

"Moja majka. Idite vi iza škole, doći ću."

"Čekamo te."

Klimnula je glavom, a onda sišla niz stepeice i došla ispred majke. "Otkud ti ovde?", nadmeno je upitala. 

"Kako te nije sramota, Gabrijela?"

Bledo ju je pogledala. "Zbog čega?"

"Dala si novinarima Minjinu sliku i uplela ga u ovo iz inata meni."

Gabi je počela histerično da se smeje. "Ja im dala slike? Ja? Ti si, majko moja, luda!"

"Nego ko je?"

"Ti! Ti, ili tvoj dragi Gogi, ne znam, to ćemo otkriti na sudu, a onda ću i vas tužiti, kao što sam i novinare. Šta si mislila, da ću dozvoliti da neko piše takve stvari o meni, ili još gore o Minji, bez ikakvih posledica?", besno je zasiktala.

"Goran to nikad ne bi uradio, prestani da ga blatiš više! Pomiri se sa tim da je on moj muž i da ću mu roditi dete!"

Gabrijela ju je bledo pogledala. "Zaista misliš da me ti, Goran, ili to derište zanimate? Ni najmanje. Sve što želim je da me najzad ostavite na miru. Mene, Igjata i mog oca. I nećete dobiti ni danara od tate, neću mu dozvoliti da vam da, taman ja ceo život morala da se nosim sa novinskim natpisima.", otrovno je siktala. Nije joj više bilo stalo do toga da li će svojim rečima povrediti majku, ili ne, već samo da joj uzvrati za ono što je ona osećala. 

"Ma zar ne? Jesi li sigurna, Gabrijela?"

"Sasvim sigurna. Neka tvoj dragi Goran digne svoje lenjo dupe i zaradi za tebe i to derište. Ne mogu da verujem da ne vidiš koliko ispadaš glupa i jadna kraj njega. Ne zanimaš ti njega, zanima ga lova koju je moj tata davao kako bih ja imala, a vi uzimali kako bi on živeo. Ne dam, ni dinara! Usput, ni sa tatom više ne možeš da manipulišeš, ja sam najzad kod njega, a ima i verenicu. Divnu ženu, kakvu i zaslužuje. Sad odlazi i ne dolazi više ovde.", prosiktala je i krenula da ode, ali ju je majka uhvatila za ruku i bolno je stegla.

"Sigurna sam da ćeš promeniti mišljenje, ako ti kažem da ću tek tvom dragom Ignjatu da upropastim život."

Posprdno se nasmejala i istrgla ruku iz njene. "Samo napred, ja ću i tad stajati uz njega. Zbogom.", progunđala je i okrenula se i otišla. Da, rekla je tako, ali nije tako mislila. Ona nije želela da se Ignjatu bilo šta više loše desi i više od svega se plašila da će ga povrediti na bilo koji način. 

Ignjat je sedeo u kancelariji za stolom, kad je neko pokucao na vrata. "Napred.", promrmljao je.

Unutra je ušla starija žena. Nervozno mu se osmehnula. "Direktorka Viktorija me je poslala kod Vas, gospodine.", tiho je rekla.

Klimnuo je glavom i pokazao joj rukom na fotelju preko puta njegove. "Sedite. Kako mogu da Vam pomognem?", ljubazno je upitao.

Uzdahnula je. "Pre trideset dve godine sam rodila dete, dečaka, gospodine. Kako je to tada bila sramota, moj otac ga je odmah po rođenju oteo iz mog naručja i odneo ga. Sve dok je on bio živ, a kasnije i moj muž, nisam smela da se usudim da potražim to dete, ali sad kad ih najzad nema, krenula sam u potragu. Zadnja informacija koju sam dobila je da je dete dovedeno ovde."

Ignjat je uzdahnuo. Gledao je u ženu i video njen očaj, iako nije mogao da je razume, ma koliko se trudio. "Gospođo, mi ne možemo da dajemo bilo kakve informacije o tome gde se oni nalaze, čak i da znamo.", promrmljao je.

"Znam, svesna sam toga, ali... Mislila sam da, ako bi to ikako bilo moguće, stupite u kontakt sa njim i date mu moje podatke, pa ako želi da mi se javi.", promucala je.

Nekoliko minuta ju je samo gledao i ćutao, a onda je klimnuo glavom. "U redu, dajte mi sve informacije koje znate o detetu, pa ćemo videti šta može da se učini.", promrmljao je, pa uzeo papir i olovku, kako bi zapisao podatke.

Uzdahnula je. "Rođen je trećeg februara, otac ga je istog dana odneo u sirotište u Kraljevu i ostavio ga ispred vrata, to mi je priznao na samrti. U Kraljevu su mi rekli da je petnaest dana kasnije dete zbog nekih problema prebačen u "Insititu za majku i dete", a odatle i u ovaj dom. Dete je bilo muškog pola. Gospodine, molim Vas, pomozite mi da ga nađem.", tiho je zavapila.

Ignjat je ćutao. U glavi mu je bubnjalo, a srce mu je lupalo kao ludo. Iako se nikad nije raspitivao o tome kako je on i odakle dospeo u ovaj dom, datum rođenja se poklapao sa njegovim. Možda to čak i nije bio on, kroz ovaj dom je prošlo toliko dece, da je veoma moguće da je postojalo još jedno dete rođeno i ostavljeno istog dana kao i on, ali u ovom trenutku je shvatao samo to da ispred njega možda sedi njegova majka, ona koju nikad nije želeo da vidi. Progutao je ogromnu knedlu i pogledao je u oči. "U redu, proveriću, pa ćemo Vam se javiti. Ostavite mi samo ime i prezime i broj na koji bismo mogli da Vam se javimo.", mirno je rekao, vešto skrivajući svoj nemi i osećanja.

"Katarina Ivošević, trenutno sam tu kod sestre, ona živi u Admirala Geparta broj deset."

Klimnuo je glavom, zapisao sve ostale informacije koje mu je žena dala, a onda ustao. "Ukoliko budemo našli nešto o Vašem sinu, pokušaćemo da stupimo u kontakt sa njim. Ukoliko bude želeo da Vas vidi, daćemo mu Vaš broj."

Žena je klimnula i zahvalno ga pogledala. "Hvala Vam, gospodine.", promrmljala je, a onda tiho izašla iz kancelarije.

Izašao je za njom, pa se uputio kod Viktorije u kancelariju. "Viki..."

"Nisam mogla da je odbijem, Ignjate, delovala mi je očajno. Izvini, što sam to prebacila na tebe.", skrušeno je rekla.

"Ne brini za to, u redu je. Daj mi moj dosije."

Namrštila se. "Tvoj?"

"Da, moj. Objasniću ti kasnije.", promrmljao je.

Viki je klimnula glavom, a onda počela da pretura po starim dosijeima. "Evo ga, izvoli.", promrmljala je i pružila mu fasciklu.

Klimnuo je glavom. "Hvala.", tiho je rekao, izašao iz kancelaije i uputio se ka svojoj. Zatvorio je vrata za sobom, seo na fotelju i duboko uzdahnuo, a onda otvorio fasciklu. Trebalo mu je neko trenutaka da skupi hrabrost, kako bi pročitao ono što piše unutra. Najzad je još jednom uzdahnuo, pa spustio pogled na papire. Uskoro su slova počela da mu se mute ispred očiju, dok mu je u mislima odzvanjalo ono što je pisalo unutra. U ovaj dom je došao sa "Instituta za majku i dete", a tamo je doveden iz doma u Kraljevu. Nije ni primetio suze koje su mu nesvesno klizile niz lice, suze koje nije isplakao dok je bio dete. Suze ostavljenog i zaboravljenog deteta. Zgrčio je ruku, nesvestan toga da gužva papire koji su se nalazili u njoj. Papire koje su dokazivali da je upravo, pre samo nekoliko minuta, dokazivali da je razgovarao sa svojom majkom. Onom o čijem je zagrljaju i povratku sanjao kao dete u hladnoj postelji doma.