Ušla je u dnevni boravak, poljubila oca u obraz, a onda bacila torbu sa knjigama na pod, pa se stropoštala na kauč. "I, kako je bilo prvi dan u školi?"

Uzdahnula je i pogledala u oca. "Od svih mogućih profesora, ja baksuz upadnem kod nekog Ignjata Drakulića."

Avram se namrštio. "Direktor mi je rekao da je njegovo odeljenje najbolje i da tu sigurno nećeš imati probleme. U čemu je problem?"

Frknula je. "Naravno da jeste, kad samo kažnjava. Od sutra imam dopunsku kod njega naredne tri nedelje."

Avram se nasmejao. "Već si uspela da mu staneš na žulj? Šta si sada uradila, jebote?"

"Zakasnila u školu. Jedva sam je našla, jebote!"

Avram je klimnuo glavom. "Pa, dobro, ništa ti neće faliti da osetiš i malo čvrstu ruku. Želiš li da odemo negde na ručak?"

Slegnula je ramenima. "Zašto da ne, gladna sam kao vuk.", promrmljala je i ustala. Sačekala je oca, a onda ga uhvatila ispod ruke i krenuli su ka automobilu. Pola sata kasnije su ušli u restoran i ona je dahnula kad je ugledala razrednog u društvu neke žene. Kuku, teško njoj sada, pomislila je. 

Ignjat je podigao glavu i ugledao je kako sa ocem prilazi njihovom stolu. Klimnuo je glavom, a zatim ustao, pa im prišao. "Dobar dan, Gabrijela."

Kiselo mu se osmehnula. "Dobar dan, razredni. Ovo je moj otac Avram Marvić.", promumlala je.

Ignjat mu je pružio ruku. "Drago mi je, gospodine. Ignjat Drakulić"

"Takođe.", ljubazno je rekao i uzvratio mu stisak. "Kako se moja ćerka ponašala prvi dan, pošto sam već čuo da je po kazni na dopunskoj nastavi."

Ignjat je pogledao u Gabrijelu i video kako nervozno grize usnicu. Nasmejao se, pa vratio pogled na Avrama. "Ja to ne bih gledao kao na kaznu, gospodine. Zakasnila je na čas, ništa strašno, ali sam čuo šta se desilo u predhodnoj školi, pa sam kroz razgovor sa njom shvatio da ima problem sa obuzdavanjem besa. Pošto je odbila dolazak, rekao sam joj da je to kazna."

Gabrijela je odahnula. Pa, bar će održati reč, pomislila je. Avram je klimnuo glavom. "Nemam ništa protiv. Drago mi je što sam Vas upoznao, gospodine Drakulić, ne bismo Vas više uznemiravali.", promrmljao je.

"Takođe, gospodine.", promrmljao je i oni su otišli za svoj sto. "Nemaš ništa protiv?", zacičala je. "Mogao si..."

"Mogao sam, ali nisam hteo, Gabi. I sama znaš da je u pravu."

Prevrnula je očima. "Neka vam bude, izdržaću i to.", progunđala je. Nakon završenih časova se uputila ka Ignjatovom kabinetu. Pokucala je i ušla unutra. Zatekla ga je kako razgovara telefonom i krenula da izađe, kad joj je rukom pokazao da sedne. Prevrnula je očima i sela.

"Moram da idem, za sat i po sam kući.", promrmljao je i spustio slušalicu. "Dobar dan, Gabrijela."

"Dobar dan, razredni, ako imate posla, možemo i da odložimo, nije nikakav problem.", promrmljala je i pogledala ga.

Prevrnuo je očima. "Nemam, ne brini ti za to. 

"Ok.", promumlala je.

Pogledao je, a onda pogledao kroz prozor. Napolju je bio lep, sunčan jesenji dan. "U stvari, ovaj razgovor bismo mogli da nastavimo i u dvorištu. Mislim da se ni tebi ne sedi ovde."

Pogledala ga je, a onda ustala, uzela svoj ranac i krenula van. Zastala je na vratima i pogledala ga preko ramena. "Idete li?" Uzdahnuo je, klimnuo glavom, pa krenuo za njom. Izašli su van i pogledala ga je. "Da li isto važi i za dvorište?"

Prevrnuo je očima, pogurao je ka klupici, a onda seo preko puta nje, pa zapalio cigaretu. "Za mene ne, za tebe da."

Skupila je oči i pogledala ga, a onda iz inata izvadila paklicu iz svoje torbe i zapalila cigaretu. Videla je da je uspela da ga iznervira i slatko mu se osmehnula. "To su dvostruki aršini, profesore.", rekla je uz osmeh. Uživala je u njegovoj zapanjenoj faci, imala je osećaj da mu se niko nikad nije suprotstavio i da je ona prva. 

Osetio je poriv da ustane i zadavi je, bez imalo griže savesti, ali je uspeo da ga se otrese. On je bio ovde kako bi je naučio da kontroliše svoj bes i svoju narav, a ne da se spusti na njen nivo. "Takvim ponašanjem ne štetiš meni, već sebi, Gabrijela."

Duboko je povukla dim. "Zvučite poput moje majke.", progunđala je sa grimasom na licu.

Izvio je obrvu. "To ti smeta?"

"Nije baš da sam oduševljena sa tim, razredni."

Podigao je obrvu. "Nisi u dobrim odnosima sa majkom?"

"Kakve to veze ima sa našom temom?"

Slegnuo je ramenima. "Možda nikakve, a možda i velike. Videćemo."

Nasmejala se. "Vi ste filozof, ne psiholog."

Nasmejao se. "Ja sam i pedagog, a ti nisi prva buntovnica koju sam ja upoznao. I, kakav ti je odnos sa majkom?"

Slegnula je ramenima. "Bio je dobar, dok u kuću nije dovela svog novog muža."

"On ti smeta, zašto?"

Slegnula je ramenima. "Antipatičan mi je, glup i mislim da je sa mamom samo zbog love.", progunđala je. "Još će sad roditi i dete, za koje je verovatno mislila da ga ja čuvam i dadilja. Pazi da neću."

Uzdahnuo je. "Misliš da tvoju majku neko ne može da voli zbog nje?"

"Naravno da može, ali taj sigurno nije sa njom iz ljubavi. Uostalom, sad će to i ona shvatiti."

"Ma zar ne?"

Klimnula je glavom. "Da, sad kad sam se ja vratila ocu, više nema njegove love."

Prevrnuo je očima. "Ti si jedno bahato, razmaženo i sebično derište, Gabrijela."

Ljutito ga je pogledala, zatim bacila cigaretu, pokupila svoj ranac, a onda ustala. "Doviđenja, razredni.", progunđala je, okrenula se i otišla.

Duboko je uzdahnuo. I sam je shvatao da je preterao sa grubim rečima i nije mu bilo jasno zašto tako reaguje na nju. Ustao je, a onda potrčao za njom. "Gabrijela!"

Okrenula se i pogledala ga. "Izvolite?"

"Još nije isteklo sat vremena."

Prevrnula je očima, okrenula se i nastavila svojim putem. "Jeste i ovo je završeno. Ne pada mi na pamet da sutra dođem. Slobodno obavestite i direktora.", mirno je rekla. Znala je da ide za njom, videla je njegovu senku kraj svoje.

"U redu, preterao sam. Izvini."

Stala je i pogledala ga. "Nema potrebe da se izvinjavate zbog Vašeg mišljenja.", progunđala je i ponovo se okrenula da ode.

Nastavio je da ide za njom. Sišla je niz stepenice, pa došla do stanice, pogledala levo-desno i pretrčala ulicu. "Vrlo zrelo od tebe, prešla si na crveno."

Ušla je u pekaru. "Dobar dan, jedan indijaner. Hvala.", promrmljala je, platila, pa sela za sto u uglu, ni ne pogledavši ga. Sada nisu bili u školi i smatrala je da nije dužna da mu odgovori na bilo šta.

"Isto.", progunđao je, platio, pa seo na stolicu preko puta nje. 

"Pratili ste me. I vi ste prešli na crveno, a moj ste profesor."

"Nisam mislio ono što sam rekao, Gabrijela. Razljutila si me samim nepoštovanjem onog što sam rekao."

Pogledala ga je i nacerila se. "Reklo bi se da i Vi imate problem sa kontrolom besa."

Prevrnuo je očima. "Da ga imam ne bih bio tu gde jesam, Gabrijela."

"Aha.", posprdno je rekla. 

"Uostalom, ovde nije reč o meni, već o tebi."

Prevrnula je očima. "Ja imam svog oca, koji vodi računa o meni, to sigurno nije Vaša briga.", progunđala je.

Pogledao ju je. "Da li je tvoj očuh pokušao da ti zameni oca?"

Uzdahnula je. "U početku.", promumlala je.

"I to te je naljutilo?"

"Ma ne, bila sam oduševljena.", zajedljivo je rekla.

"Gabrijela..."

"Moj otac je živ, zdrav i vodi računa o meni. To što se ona preudala po drugi put, ne mora da znači da ću ja zameniti oca njenim novim mužem."

Pogledao ju je. "Majka ti je to tražila?"

Uzela je zalogaj kolača i odmahnula glavom. "Ne direktno. Kad je tek došao počeo je da mi glumi neki autoritet, da mi određuje šta smem, šta ne. Odustao je kad se moj otac umešao i postavio ga na svoje mesto."

"Imali su sukob?"

"Ne znam, bio je tamo dok sam bila u školi."

Klimnuo je. "Razumem. I od tad..."

"Sam dala sve od sebe da im zagorčam život.", promumlala je i pocrvenela. "Molila sam je da me pusti da se vratim kući, nije htela ni da čuje. Pre neki dan sam se samo pokupila i otišla. Neka uživaju sad."

"I od tad nisi videla majku?"

"Niti me je zvala. I ne mora. Bolje je tako.", tvrdoglavo je rekla.

Uzdahnuo je. "U redu. Zbog čega si napala tu devojčicu?"

"Duga je to priča, razredni. Naš sukob traje od trenutka kad smo ušle u školu. Zalutala je tu, kao što sam ja zalutala u ovu školu. S' tim što ja uvek mogu da se prilagodim, nisam umišljena i ne gledam ljude kroz lovu. Na mene je imala poseban pik, jer sam dete bizmismena sumnjivog porekla. Mislim da ju je bolelo to što su mene, uprkos svim kuolarskim pričama, gledali kao na sebi ravnu, dok nju ne."

"Hoćeš da mi kažeš da je ceo sukob nastao oko staleža?"

"Da, sa njene strane. Od samog početka me je prozivala zbog mog prezimena.", progunđala je i pogledala na sat. "Sat vremena je upravo isteklo, Vi imate i svoje obaveze. Doviđenja."

"Gabrijela, nisam ti rekao da možeš da ideš.", zarežao je kad je ustala i krenula ka vratima.

Pogledala je oko sebe, pa ponovo u njega. "Mi nismo u školi, razredni, ovo je pekara, a iz pekare mogu da izađem kad god ja hoću. Doviđenja.", progunđala je i izašla van.

Ignjat je uzdahnuo, dok je gledao za njom. Da, bila je arogantna, bahata i bezobrazna, uspela je več dva puta da ga istera iz takta, a poznavao ju je samo dva dana, ali nije želeo da odustane od svoje zamisli. Ustao je, pa i sam krenuo svojoj kuži. "Hej, stigao si.", njegova žena, Irma, je veselo rekla. "Hajde, ručak je gotov, čekam te više od sat vremena da jedemo.

"Nisam gladan, pojeo sam kolač sa jednom učenicom. Jedi ti.", promrmljao je.

Izvila je obrvu. "Sa učenicom?"

"Mhm."

Prekrstila je ruke na grudima i pogledala ga. "Mislim da zaslužujem objašnjenje, jer si mi rekao da imaš dopunsku, a ne da ideš na kolač sa učenicom."

Prevrnuo je očima. "Stvarno nisam raspoložen za tu tvoju bolesnu ljubomoru, Irma."

"Zato si raspoložen da ideš na kolače sa učenicom.", zajedljivo je rekla.

"Ti nisi normalna. Devojka je problematična, bahata i ima problem sa kontrolom besa, ja sam kao njen razredni starešina dužan da joj pomognem i sprečim dalje incidente u mom odeljenju. Uostalom, videla si je juče, bila je sa ocem.", progunđao je.

"Ona mala što te je gutala pogledom? Divno, mora da joj je mnogo teško."

Prevrnuo je očima i ustao. "Idem na piće sa momcima, ne znam kad ću se vratiti, a ti razmisli šta radiš našem braku takvim ponašanjem. Ne znam kad ću se vratiti, nemoj me čekati.", progunđao je i uz tresak vratima napustio stan.

Gabrijela je završila domaći, večerala sa ocem, a onda ga pogledala. "Mislila sam da večeras izađem sa Deom i Majom. Mogu li?", umiljato je upitala. "Završila sam sve za školu."

"U redu, izađi, ali nemoj dugo, ujutru ideš u školu. I bez alkohola."

Nasmejala se. "Svakako ne pijem uopšte. Idem onda da se spremam. Tata..."

"Mm?"

"Stvarno mi je drago što sam se vratila kući."

Nasmejao se, ustao, a onda je zagrlio, pa je poljubio u teme. "I meni je drago što si se vratila kući. Idi i spremaj se, nemoj da te devojke čekaju."

Klimnula je glavom i otišla u svoju sobu. Na brzinu se odlučila za lepe, bele farmerke i crnu majicu sa dugim rukavima, obukla se, a onda se našminkala, podigla dugu kosu u rep i pogledala se u ogledalo. Bila je zadovoljna onim što vidi. Izašla je iz sobe i stala ispred oca. "I?"

Zasmejao se. "Moja ćerka je najlepša devojka u gradu.", ponosno je rekao.

Zacerekala se. "Ne preteruj, tata. Odoh, vidimo se.", veselo je rekla, poljubila ga u obraz i izašla iz kuće.