Ležao je u krevetu i gledao je kako spava. Podlaktio se, pa je nežno pomilovao po licu. Otvorila je oči i sanjivo ga pogledala. "Dobro jutro.", tiho je rekla.

Osmehnuo se. "Dobro jutro. Jesi li za kafu?"

Klimnula je. "Mhm, koliko je sati."

"Devet. Idem da..."

Povukla ga je na sebe, a onda ga poljubila. Nasmejao se, zagrlio je, pa joj uzvratio poljubac. "Jebeni telefon.", progunđala je kad joj je zazvonio telefon, a on je pustio. "Molim, tata?", umiljato se javila.

"Kad ideš u dom, sine?"

"Oko dva, pa ću odande kući. Zašto?"

"Doći ću i ja."

"Važi, tata. Vidimo se tamo.", promrmljala je, a onda pogledala u Ignjata. "Moraćemo malo da izmenimo plan."

Nasmejao se. "Čuo sam, dolazi i Avram. Ja ću doći par minuta kasnije i to smo rešili."

Prošla je rukom kroz njegovu kosu, a onda se pridigla i poljubila ga. "Pijemo kafu?"

Nasmejao se. "Imamo vremena za sve.", progunđao je, a onda je strastveno poljubio. Odgurnula ga je od sebe, popela se na njega, a onda počela da spušta poljupce po njegovim grudima, polako se spuštajući ka njegovom stomaku. Uzbuđivalo ju je njegovo glasno dahtanje, podrhtavanje njegovih mišića, kao i u njegovoj gruboj ruci u njenoj kosi. Pogledala ga je i sve joj se steglo u stomaku kad je videla da je fiksira pogledom. Nastavila je da se spušta poljupcima niz njegov stomak, ni na trenutak ne skidajući pogled sa njegovog. Došla je do njegovog uda, a onda prešla jezikom preko njega, a onda ga uvukla u usta. Zaligivala ga je jezikom, uvlačila i izvlačila iz usta. Osetila je kako se trza, a onda ga uvukla duboko u usta i on je uz glasne jecaje svršio. Grubo ju je uhvatio za ruku, bacio je na krevet, a onda je okrenuo na stomak i izvio njenu guzu ka sebi. Nabio se u jednom potezu u nju i krenuo jako i grubo da se nabija. Izlazila mu je u susret, cvilela i stenjala pod njegovim nasrtajima, a onda se zgrčila i svršila. Iscrpljeno je pala, dok se nekontrolisano tresla. Povukao je ud, a onda svršio po njenoj zadnjici, pa se svalio preko nje. "Tuširanje i kafa?", promrmljao je kad je uspeo da dovede disanje u normalu.

Lenjo se okrenula i pogledala ga. "Mhm, iako me mrzi da ustanem."

Slatko je poljubio, a onda ustao sa nje, pa je povukao za ruke. "Diži se, lenjivice jedna.", nasmejano je rekao, a onda je podigao poput džaka i poneo je ka kupatilu. 

Smejala se kao luda, dok je visila preko njegovih leđa. Spustio ju je kad ju je uneo u tuš kabinu i izazovno je pogledao. Pljesnula ga je po zadnjici. Zasmejala se kad ju je mrko pogledao, a onda joj se nacerio i naglo pustio vodu na nju. "Jebote, hladna je!", dreknula je.

Ugasio je, pa je privukao sebi i nežno je poljubio. "To ti je za moju zadnjicu. Dođi.", promrmljao je, pomerio je, a onda namestio vodu, pa je gurnuo pod tuš, a onda i sam stao. "Jel sad dobra?"

Nasmejala se. "Odlična.", promrmljala je, a onda ga udarila po ruci. "Gledaj, ne pipaj."

Izvio je obrvu. "Da ne pipam?"

Prevrnula je očima. "Već je jedanaest, Ignjate. Kafu nismo popili, a treba da doručkujemo i posle u dom."

"Kakve to veze ima sa mojim pipanjem?"

Bledo ga je pogledala. "Na pipanju će se završiti?"

Zasmejao se. "Želela bi da se završi na pipanju?" 

"Zato sam ti i rekla da ne pipaš.", progunđala je. Nije imala nikakav problem da mu kaže šta misli, želi i oseća, kao što nikad nije imala problem ni sa bilo kim drugim. 

Privukao je sebi, a onda je zahtevno poljubio. "Hajde da završavamo, pa da pijemo kafu."

Krišom je pogledala u njegovo međunožje. Ud mu je već bio dignut. "Ja sam završila, skuvaću nam kafu, dok završiš.", promrmljala je, obmotala se peškirom i izašla van iz kupatila. Samo što je stavila kafu osetila je njegove ruke oko sebe. "Ignjate..."

"Video sam ti pogled.", promuklo je prošaputao na njeno uvo.

"Nemamo vremena.", promrmljala je.

Pogledao je na sat i uzdahnuo. "U pravu si. Možeš li i noćas..."

"Nema šanse, Ignjate. Osim ako tata ne ode negde. Mislim, meni niko ne može ništa da zabrani, ali će me ispitivati.", progunđala je.

"Šta ti je rekao za ekskurziju?"

Slegnula je ramenima. "Samo da kažem koliko mi para treba i da mu obećam da neću napraviti nikakav problem tebi tamo.", progunđala je.

Nasmejao se. "Mislim da ću se snaći sa tobom."

Prevrnula je očima. "Idem da se oblačim. Ja ću motorom, ti kreni sa svojim autom i..."

Trgnuo ju je ka sebi, a onda spustio usne na njene i polako joj odmotao peškir. "I srešćemo se tamo, "slučajno" naravno.", promrmljao je, kad joj je pustio usne.

"Mhm." Izvio je obrvu i ona je ustala, a onda ga poljubila u obraz. "Idem da se obučem.", promrmljala je i šmugnula u sobu.

Uzdahnuo je. Nije mogao da joj bude u blizini, a da je ne dotakne. Želeo ju je u svakom trenutku, njegovo telo je reagovalo na samu njenu pojavu, nije čak ni morala da ga dotakne. Pola sata kasnije ga je poljubila, a onda se okrenula i otišla iz stana. Samo što je krenuo i sam da izađe za njom, zazvonio mu je telefon. Prevrnuo je očima kad je ugledao Irmino ime. "Molim?"

"Kakvi su ovo papiri?", zakreštala je u slušalicu.

Namrštio se. Nesvesno je uporedio Irmin iritantan glas, sa Gabinim veselim i prijatnim glasom i zapitao se kako ju je uopšte i slušao tolike godine. "Za razvod, Irma.", progunđao je.

"Zaista misliš da ću ti ga dati?"

Prevrnuo je očima. "I ne moraš, svakako se više nikad neću vratiti i svakako je sve gotovo. Zbogom.", progunđao je i spustio slušalicu. "Dobar dan, gospodine Marviću."

"Gospodine Drakuliću, odkud Vi ovde?"

Ignjat je pogledao u Gabi. "Gabrijela mi je rekla da će danas doneti donaciju ovde, a ovde retko ko i retko šta donese sreću. Odrastao sam ovde i jednostavno sam želeo da ih vidim kad dobiju to što ste smislili."

Avram je klimnuo glavom. "Čekamo momka sa kamionom, biće tu za dva minuta."

"Razredni, možete li, molim Vas, ući sa mnom. Malo mi  je glupo da uđem sama, a jedva čekam da dam ovo Ilini."

Osmehnuo se. Znao je da je nestrpljiva. Iz nekog razloga, ta mala devojčica joj je osvojila srce čim su se pogledale. "Možemo ući, Gabrijela, ali mislim da bi najbolje bilo da sačekaš da dođe i ostalo. Nije Ilina jedina tu, drugi će se osećati zaboravljeno. Znam da je to samo par minuta, ali za njih je to večnost."

Pocrvenela je. Ona o tome nije ni razmišljala. Samo je želela da vidi osmeh na toj sitnoj devojčici. "U pravu ste, razredni. Nisam tako razmišljala."

Klimnuo je. "Znam da nisi. U redu je.", mirno je rekao, a samo je želeo da je povuče sebi i snažno je zagrli. 

U tom trenutku je došao kamion i iz njega je izašlo tri mlada momka. Ignjat je video kako su je sva trojica dobro pogledala i žacnuo se. Pogledao je u nju i shvatio da ga gleda ispod oka. Namignuo joj je. Pogledala je gde joj je otac i, kad je videla da i sam istovara sa momcima, prešla prstima po Ignjatovoj ruci. "Možemo li sad da uđemo?"

Nasmejao se. "Uđi, pomoći ću ja njima.", promrmljao je.

Zaklimala je glavom i poletela ka ulazu. Pozvonila je i široko se osmehnula direktorki koja joj je otvorila vrata. "Dobar dan, stigli smo. Tata i razredni su ostali da istovare sve stvari. Mogu li ja da uđem da vidim Ilinu?"

Žena se nasmejala. "Uđi, Gabrijela, slobodno. Ja ću sačekati tvog oca i Ignjata."

Zasmetalo joj je što je Ignjata zvala po imenu, ali je samo klimnula glavom i ušla unutra. Prvo, nije imala pravo da bude ljubomorna i da joj bilo šta smeta, a drugo, shvatala je da se oni znaju ko zna koliko dugo i da je to normalno. Bar je pokušavala da ubedi u to sebe. Raspoloženje joj se popravilo čim je ugledala Ilinu, kako se igra sa još jednom devojčicom na podu. "Ilina..."

Malena je podigla glavicu, pogledala je, a onda skočila na noge i poletela joj u zagrljaj. "Ipak si došla."

Gabi ju je pomazila po kosici, a onda je poljubila u obraz. "Zar si sumnjala?"

"Ovde se skoro niko ne vrati."

"Ja hoću, obećavam.", nežno je rekla. "Hoćeš li da mi predstaviš drugricu?"

Zaklimala je glavom. "Mila, dođi, ova seka je mnogo dobra."

Druga devojčica im je stidljivo prišla. "Ja sam Mila, gospođice."

Gabi se osmehnula, pa je pomilovala po obrazu. "Ja sam Gabi, nemoj me zvati "gospođica". Ilina, ovo je za tebe i tvoju drugaricu.", nežno je rekla i pružila joj kesu. Namrštila se kad je videla da Ilina gleda čas u kesu, čas po sobi. "Šta nije u redu, Ilina?", nežno je upitala.

"Ovde nema dovoljno za sve.", tiho je rekla.

Gabi je klimnula. "Nema, ali zato napolju ima i previše. Moj tata će sad doneti za sve."

Devojčice su je pogledale raširenih očiju. "Za sve?"

"Mhm. Ona beba više ne plače, gde je?"

"Odveli su je u novi dom, tamo će imati i mamu i tatu. Baš kao što je teta rekla."

Gabi je uzdahnula. Sve na svetu bi sad dala da može da se dočepa te "tete". "Vas dve ne treba da slušate šta priča ta teta, jer ja znam da ćete i vi dobiti mamu i tatu."

"Ja ne želim!", Mila je odsečno rekla.

Gabrijela ju je zbunjeno pogledala. "Ne? Zašto?", upitala je kad je odmahnula glavom.

"Zato što bih onda morala da napustim sve drugare ovde i nikad ih više ne bih videla.", tiho je rekla.

Nasmešila se. "Kad dobiješ dobru mamu, sigurna sam da bi ti ispunila svaku želju, pa i tu da dolaziš u obilazak drugara.", nežno je rekla. Galama ostale dece ju je trgnula, pa se okrenula i pogledala iza sebe. Ona nije videla sve one hrpe kesa i džakova, kojima su zaštitili robu, jedva je registrovala razdraganu ciku dece, ona je videla samo Ignjata, kako stoji oslonjen na vrata i gleda je. Ponovo se okrenula ka Ilini i Mili. "Idite i vas dve tamo, ima i za vas, ta kesa je samo nešto malo što sam želela ja da ti dam, Ilina."

Obe su zaklimale glavama, svaka je poljubila u obraz, pa su odletele ka ostaloj deci. Prišla je direktorki, tati i Ignjatu. "Doneli ste im mnogo sreće, hvala Vam.", direktorka je ljubazno rekla Avramu.

Osmehnuo se i slegnuo ramenima. "To nije ništa, moja Gabi je to želela, a ja ne mogu da joj ne ispunim želju.", promrmljao je. Bilo mu je neprijatno što mu se žena zahvaljuje. On stvarno nije video u tome sto je uradio ništa posebno.

Direktorka je uzdahnula. "Možda Vi ne razumete, ali ovo je za njih nešto zaista posebno, gospodine Marviću. Trudimo se da im olakšamo život, ali mi ne možemo da im priuštimo sve."

"Pa, pojedinci se baš i ne trude.", Gabrijela je gunđavo rekla.

Žena ju je pogledala i izvila obrvu. "Šta hoćeš da kažeš, Gabrijela?"

Uzdahnula je, bacila brz pogled na Ignjata, pa na oca, a onda pogledala u nju. "Neka vaša teta, zaboravila sam joj ime, je Ilini rekla da ona nikad neće imati porodicu, jer svi žele male bebe, a ne nju."

Namrštila se. "Sigurna si u to?"

"Mhm, to mi je rekla još prvi put kad me je videla, a sad je u to sigurna, pošto je beba koja je spavala tamo usvojena."

"Nije usvojen, njegovi roditelji su se ipak vratili po njega. Razgovaraću ja sa Ilinom, ako je to stvarno tako, ta žena će dobiti otkaz."

Gabrijela je klimnula glavom. "U redu, idem da im se pridružim.", promrmljala je, okrenula se i otišla. Smejala se i uživala sa decom, nesvesna Ignjatovog pogleda. Stajao je i razgovarao sa Avramom i direktorkom, sve vreme bacajući poglede ka njoj. Uživao je u pogledu na nju, smejala se i igrala sa tom decom, kao da je ceo život sa njima, ma la Ilina je sve vreme pratila u stopu i držala je za ruku. Uzdahnuo je, bila je posebna, morao je to da prizna sam sebi, isuviše posebna.