Šest meseci kasnije

,,Jednoglasnom odlukom porota je odlučila da je optuženi, Sebastijan Karter, po navedenim tačkama krivičnog dela proglašen nevinim'', monoton glas devojke u poroti je odzvonio poput najlepše pesme za Skarlet i Tomasa. Ushićeno su ustali i jedno drugo dočekali zagrljajem. Skarlet još uvek nije mogla da zagli Tomasa onoliko jako koliko je želela jer je rana od metka nakon hitne operacije i nekoliko dana provedenih u bolnici i dalje bila osetljiva na dodir.

Sebastijanovo lice se ozarilo i nakon toliko vremena, prvi put je videla istinsku sreću na njegovom licu. Opuštenost. Neverovanje da se nakon smrti svog usvojitelja njemu dešava nešto lepo u životu. Nešto što je mislio da nikada neće biti moguće. Nešto što je mislio da nije zaslužio. Pobedonosno je zagrlio svog advokata i pogledao ka Skarlet i Tomasu, u čijem je zagrljaju Skarlet vijala barjak u znak pobede.

Napokon je sve izašlo na videlo i svi su bili oslobođeni ogromnog tereta koji se mesecima skupljao u njima. Džordž Vilson je bio manipulativni i sadističi sociopata, bez trunke emocija, sposoban da načini najgore stvari i svom najbližem. Uspeo je da izmanipuliše Elizabet Halou koja je radila u Drugoj šansi jer je bila ludo zaljubljena u njega godinama. Govorio je da će je jednog dana oženiti i da će podizati Sebastijana zajedno. Malog povređenog Sebastijana koji je toliko bio namučen u životu i kojem je bila potrebna ljubav i sigurnost. Naravno, nikada nije ni saznala kakvim se grozotama zaista bavio iza zatvorenih vrata. Sebastijana je čuvao u svojoj napuštenoj vikendici udaljenoj tridesetak kilometara od svog doma; iz tog razloga niko nije ni znao da je on uopšte ima sina – usvojenog ili biološkog. Koliko god odvratan i monstruozan bio, ne može se poreknuti da je bio ekstremno inteligentan. Svaki korak je detaljno razradio, toliko detaljno da je bez posledica decenijama prolazio. Mnogo čak i pre Sebastijanovog rođenja. Na njegovu žalost, samo je jednu stvar prevideo. Skarletinu želju da se izbori za pravdu.

Skarlet i Tomas su izašli isped sudnice, udahnuvši svež prolećni vazduh. Bili su okrenuti leđima kada im je prišao Sebastijan. Bio je obučen u crno odelo i belu košulju, davši mu izgled pravog gospodina iz crno-belih filmova. Stidljivo se osmehnuo.

,,Ne znam šta da vam kažem'', započeo je. ,,Neizmerno sam vam zahvalan na svemu što ste učinili za mene. Ne znam ni kako da vam se odužim.''

,,Postoji samo jedan način da nam se odužiš'', reče Tomas. ,,Ti si dobar čovek. Dobio si drugu šansu da nadoknadiš sve što ti je neko drugi oduzeo godinama unazad. Živi život punim plućima. I živi ga kako dolikuje. Nemoj to nikada protraćiti. To je jedini način da se odužiš'', prijateljski je položio ruku na Sebastijanovo rame.

,,Neću protraćiti'', reče kratko. ,,Obećavam.''

,,Moram nešto da obavim na brzinu'', odgovori Tomas naprasno. ,,Ostaviću vas nasamo.''

Okrenuo se ka Skarlet i namignuo joj. Skarlet je mogla da oseti kako joj crvenilo juri u obraze. Posle toliko meseci i dalje nije bila imuna na njegov šarm.

,,Ponosna sam na tebe'', reče Sebastijanu uz osmeh.

,,A ja ne znam šta bih radio da tvoja tvrdoglavost nije bila toliki trn u oku'', nasmejao se.

,,Pa, budimo srećni što nikada to nećemo saznati.''

,,Znaš, sve mi ovo deluje kao san'', reče pomalo tiho. Gotovo kao da ni sam ne veruje da je sve ovo zapravo stvarnost. ,,Konstantno imam želju da se uštinem i očekujem da ću se probuditi u onom staklenom paklu i ponovo čekati kada ću te videti kako bismo natezali oko tvoje želje za pravdom.''

Skarlet se zakikotala.

,,Ovo je stvarnost. I imaćeš neverovatan život. Znam to'', reče i priđe mu kako bi obmotala ruke oko njegovog vrata. Udahnula je svež miris povetarca koji se pomešao sa mirisom breze na koju je Sebastijan mirisao. Obavio je ruke oko nje i čvrsto ju je zagrlio, gotovo kao da ne želi ikada da je ispusti.

,,Zaista mi je drago što sam te upoznala, Sebastijane'', govorila je šapatom u njegovo rame. ,,Možda u to ne veruješ, ali i ti si promenio moj život. Iako sam nisi verovao u drugu šansu i nisi želeo ikakva zbližavanja, naučio si me da pustim ljude u svoj život ponovo. Naučio si me da živim bez okova.''

Na njene reči, stisak mu se dodatno pojačao.

,,Ti si divna osoba, Skarlet Jang'', reče tiho. ,,Zaslužuješ čitav svet.''

Odvojili su se iz zagrljaja i zagledali se jedno drugome u oči. ,,Znaj da sam uvek tu za tebe šta god da ti je potrebno, u redu? Uvek'', nemo klimne glavom na njene reči. ,,Ali hajde da pređemo na vedrije teme. Rasplakaću se'', zakikotaše oboje, Sebastijan malo nervoznije od nje. ,,Šta planiraš da radiš sada?''

,,Iskreno, nemam pojma'', slegnu ramenima na njeno pitanje. ,,Nije kao da imam nekoga.''

,,Pa, ne bih se složio sa time'', začuo se Tomasov glas iza njih. Sa sobom je doveo dvoje ljudi. ,,Sebastijane, želim da upoznaš nekoga. Bolje rečeno, da ih ponovo upoznaš.''

Sebastijanovo lice se ukočilo; na trenutak je posmatrao sa neprepoznavanjem dve siluete ispred sebe. Dvoje ljudi čija je lica pokušao da iskopa u svom umu prepunom ružnih sećanja. A onda, njegovo telo se ukrutilo, a na licu mu se pojavio znak prepoznavanja.

,,Ovo su Bjanka i Nikolas Šmidit, Sebastijane. Sećaš li ih se? Oni su te usvojili'', Bjanka ga je posmatrala na ivici suza, dok ju je suprug držao za ruku kako bi je smirio, iako su se oboma ruke tresle.

,,Ali kako-'', započeo je Sebastijan, zamuckujući. I dalje nije bio svestan svega. I dalje nije verovao. Delovao je kao da njegov um ne može da sažme toliko dobrih stvari odjednom. Verovatno zato što je od malih nogu bio programiran samo za užase.

,,Sve ove godine su patili i pitali se šta se sa tobom desilo. Pokušavali su da te nađu, ali bezuspešno. Vidiš, Sebastijane, oni te se nikada nisu odrekli kao što ti je Džordž govorio. Žena koja je vodila tvoj postupak te je vratila nazad u dom u dogovoru sa Džordžom. Nikada nisu prestali da misle na tebe'', Sebastijanu su oči zacaklile od suza, a u grlu mu je stajala ogromna knedla. ,,Povukao sam određene veze i sada su tvoji legalni usvojitelji. Žele da dođeš da živiš sa njima.''

,,Stvarno?''

,,Stvarno'', odgovori mu Tomas. ,,Želiš li da se pozdraviš sa njima?''

Bojažljivo je klimnuo glavom i krenuo ka njima, ali ga je Bjanka pretekla. ,,Moj divni dečačić. Moj lepi dečačić. O, Sebastijane, kako smo samo brinuli'', grlila ga je i ljubila dok su im oboma suze lile niz obraze. Drhtavim rukama ih je obgrlio i Nikolas, i dalje u neverici da vide svog izgubljenog sina. Nikolas Šmidit je pogledao ka Tomasu i Skarlet i projecao Hvala vam. Tomas se osmehnuo i klimnuo glavom. 

Odvojili su se od porodice Šmidit koja je nakon toliko godina napokon bila na broju. Tomas je prebacio ruku preko njenih ramena i tako su koračali u tišini, sa toplotom u grudima i osmesima na licima.

,,Ti si divan čovek, Tomase Kaligane'', reče Skarlet. ,,Zaista ne znam šta bih radila bez tebe.''

,,Ne laskaj mi toliko, uobraziću se'', odgovori joj kroz osmeh, stavši ispred nje i pomilovavši je po obrazu. ,,Naučila si me da se izborim za ono u šta verujem. Zato sam te i zavoleo. Imaš određen žar u sebi koji nisam u nikome video.''

,,Zavoleo?'', začikavala ga je kroz osmeh, nateravši i njega da se ponovo nasmeje.

,,Da'', reče kratko. ,,Volim te, Skarlet Jang. Volim te na način na koji nikad nisam mislio da ću te ikad zavoleti.''

,,Volim i ja tebe, Tomase Kaligane'', položila je usne na njegove, a onda su nastavili da koračaju kao i malopre. Sa osmesima na licima, iako to nisu izgovorili, oboje su znali da nije Sebastijan bio jedini kojem se život promenio nakon svega ovoga. Shvatili su da je sudbina veoma čudnovata stvar; nikad ne znaš koliko je u stanju da ispreplete i spoji živote ljudi, na takve načine na koje ne možeš ni da zamisliš. Nekome ćete biti anđeo, a nekome đavo – a neko će to isto biti vama.

Na vama je samo da odlučite šta ćete vi biti drugima.

_______________________________________________

K R A J

Kako vam se čini? Jeste li zadovoljni pričom u globalu i krajem? ♥

Sledi beleška autora u kojem ću vam se kilometarski zahvaliti na svoj podršci i pohvalama jer smatram da je ovde premalo i nedovoljno da to učinim ♥

HVALA VAM PUNOOOO! 

Ostavite glas i komentar, želim da čujem utiske za kraj. Nadam se da niste razočarani! ♥