,,Da li ćeš zaista samo da stojiš i piljiš u mene?'', Sebastijan ju je upitao vidno iziritiran. Toliko stvari joj je prolazilo kroz glavu da nije znala šta je najispravnije uraditi: da li poslušati i ostaviti ga na miru ili ostati kraj njega? Naravno da je izabrala drugu opciju. Dođavola, nikada nije slušala druge. Verovala je da će joj se to pre ili kasnije obiti o glavu.

Grudi su joj se uzdigle i ona je glasno izdahnula. Prišla mu je i spustila se kraj njega na krevet. Pomislila je koliko je to neudoban krevet i zapitala se kako neko može da spava na tome, a da nema konstantne bolove u leđima. Udobnije bi bilo spavati na ekserima od ovoga.

Sebastijan ju je netremice posmatrao dok je to činila, a onda zakolutao očima na način koji je Skarlet naveo da pomisli da će mu oči zauvek gledati unutrašnjost glave. Prstima je protrljao oči, a onda ih zaustavio na svojim slepoočnicama. Zažmurio je i uzdahnuo. ,,Šta to radiš, Skarlet?'', upitao ju je. ,,Zar si sišla s uma?''

,,Verovao ili ne, u poslednjih par dana me to često pitaju.''

,,Ako donosiš na dnevnoj bazi ovako glupe odluke, razumem i zašto je tako.''

,,Misliš da grešim? Što želim da ostanem sa tobom?''

Nikada mu nije bila ovoliko blizu. Toliko blizu da je mogla da čuje otkucaje njegovog srca u ovoj staklenoj izolaciji. Usne su mu se blago razdvojile, a njegove plave oči su je sumnjičavo posmatrale, analizirale je. Znala je da sumnja u njene namere, ali je morala da pridobije njegovo poverenje u potpunosti. Bila je sigurna da može mnogo više da se kaže od onoga što je bilo ispričano.

,,Ja sam ubica, Skarlet. Sećaš se? Ubijao sam devojke poput tebe. Zašto misliš da je pametno da sama sediš u istoj prostoriji sa mnom?''

Ubijao sam devojke poput tebe. Skarletina koža se naježila na te reči, a srce preskočilo nekoliko otkucaja. Znao je tačno kako hladnokrvno da izgovori reči koje na čoveka ostavljaju najveći utisak. Možda je i pametniji no što sam mislila, zaključila je. Zna kako da izazove reakciju koju želi kod svakog. Ali sa njom neće uspeti da se igra – neće mu dozvoliti.

,,Zato što želim da ti pomognem, Sebastijane.''

,,Da mi pomogneš?'', zacerekao se poput hijene. ,,Meni nema pomoći, Skarlet. Ne znam koje to reči tvoja pametna glavica ne može da razume. Ne želim tvoju pomoć.''

,,Zašto si želeo da se ubiješ? Zašto sada?''

Skrenuo je pogled sa njenog lica i oblizao donju usnu, sve vreme gledajući nešto neodređeno u daljini.

,,Da li stvarno misliš da mi je prvi put da sam to pokušao da uradim?'', rekao je hladno, a opet sa toliko boli u glasu. ,,Nekoliko puta. Nekoliko načina.''

,,Šta te je sprečilo?''

,,Sprečilo?'', podsmehnuo se. ,,Splet nesrećnih okolnosti.''

,,Ne razumem.''

,,Veruj mi, Skarlet'', okrenuo se ka njoj i susreo svoje oči sa njenim. ,,Što manje razumeš, bezbednija si.''

U njegovim rečima i glasu je bilo nečeg što ranije nije. Nije zvučalo kao pretnja iako je trebalo tako da izgleda. Njoj je to zvučalo poput upozorenja. Ako želi da živi i ne bude u nevolji da ne zavlači nos gde joj nije mesto. Ali ko bi mogao da joj naudi? On svakako ne može. Tojest, nije verovala da će joj nauditi iako nije bilo pametno verovati ubicama i dijagnostikovanim psihopatama.

Problem je bio što više nije verovala da je on zaista psihopata. Previše stvari koje je radio i govorio je odudaralo od te dijagnoze. Da li je zaista toliko sposoban i inteligentan da je zavara? Da iskalkuliše i proračunato pokaže svaku emociju koju je želeo? To je zvučalo nemoguće čak i za osobu kao što je on.

Oglasivši se putem crvenog dugmeta koji se nalazio kraj vrata Sebastijanove ćelije dala je znak stražaru da je vreme da je pusti. Nekoliko sekundi kasnije se isti onaj čuvar pojavio i pustio je van. Dok se polako udaljavala, posmatrala je Sebastijana koji joj je uzvratio pogled. Izgledao je kao razmišlja o nekoj veoma teškoj odluci. Nadala se da to nije o sledećem pokušaju da sebi oduzme život. Kakav god da je, nije bilo na njemu da ga okonča.

Tomas ju je čekao na istom mestu gde ga je i ostavila. Bio je naslonjen na zid pored vrata sa rukama prekrštenih preko grudi. Rascepana usna mu je davala etiketu opasnog momka, ali nije verovala da je zaista tako. S druge strane, nikada ne treba suditi knjizi po koricama. Kada ju je ugledao, uspravio se poput strele i uputio joj zabrinut pogled.

,,Jesi li dobro?'', upitao ju je i našao se ispred nje. Gledala je u njegove zabrinute oči boje lešnika. ,,Nije pokušao da ti naudi, zar ne?'', odmahnula je glavu i stisnula usne.

,,Ali nešto nije u redu'', zaključio je. ,,Vidim ti to na licu. Da li ti je rekao nešto?''

,,Mislim da sam bila u pravu.''

,,U vezi čega?''

,,Da mu je psihopatija pogrešno dijagnostikovana'', odgovorila mu je. ,,Njegove reakcije na stvari nisu one koje bi trebao da ima psihopata.''

,,Da, rekla si mi da oni nikada ne smatraju da su krivi.''

,,Baš tako'', klimnula je glavom dok su se polako udaljavali. ,,Plakao je preda mnom, Tomase. Čak je, kada sam ga pitala zašto je pokušao da se ubije, rekao da mu to nije prvi put. Nije želeo da živi sa stvarima iz prošlosti.''

,,Ali psihopate umeju da oponašaju osećaje. Čak i da zaplaču.''

,,Da''., reče. ,,Ali ovo nije ni nalik tome.''

Kratko je klimnuo glavom, stisnuvši usne.

,,Ali pretpostavljam da nije ništa rekao o svojim žrtvama?''

,,Odbio je da govori o tome.''

,,Naravno da je odbio'', frknuo je nezadovoljno i prošao prstima kroz smeđu kosu. ,,Možda samo pokušava da nam oduzima vreme. Možda je to sve jedna njegova velika farsa.''

,,Misliš da je sposoban za takvo nešto?''

,,Ne znam'', slegnuo je ramenima. ,,To ti reci meni.''

Nekoliko je trenutaka provela u tišini pokušavajući da smisli jedan valjan razlog da li je Sebastijan zaista sposoban na to. Kako bi ona to mogla da zna? Nije imala nikakvih dokaza sem sopstvenih uverenja; a to i nije valjani argument u situacijama u kojima se radi o životu osobe koja je kriva za oduzimanje više nevinih života.

,,Pokušao je da me upozori.''

,,Kako to misliš? Da te upozori na šta?''

,,Da ne guram nos tamo gde mi nije mesto'', ukopao se u mesto i nabrao čelo. Mogla je da vidi da se ljuti na taj Sebastijanov komentar sa kilometarske razdaljine. Stavio je ruke na bokove.

,,U mom poslu, kada ljudi prete to znači da žele nešto da sakriju.''

,,Da, slažem se. Zato mislim da postoji nešto više od toga što nam govori.''

,,Misliš da te je nešto slagao? Možda je kriv za još nešto što nismo otkrili.''

,,Zato želim da me odvezeš da razgovaram sa doktorom Vilsonom. On će me usmeriti na pravi put.''

Tomas je zaustavio auto ispred ordinacije Džordža Vilsona, te je to bio znak za Skarlet da izađe iz njegovog udobnog ševroleta. ,,Jesi li sigurna da ne želiš da pođem sa tobom?'', upitao ju je Tomas i dalje sa rukama za volanom.

,,Naravno da jesam. Uradio si dovoljno danas za mene i zahvalna sam ti na tome'', ljubazno se osmehnula, a on joj uzvratio. ,,Pozvaću te kad završim, u redu?''

Čim je to izgovorila, shvatila je da je možda počela da prelazi granicu njihovog profesionalnog odnosa koji su nastojali da održe nakon onog poljupca zbog kojeg su oboje imali amneziju kada je to bilo u pitanju. ,,To je u redu, zar ne? Nisam prenaglila?'', Tomas se nasmejao, otkrivši vez biserno belih zuba.

,,Nisi, Skarlet. Štaviše, bilo bi mi veoma drago da me pozoveš'', osetila je kako joj obrazi rumene i to ju je navelo da se ponovo oseti kao zaljubljena tinejdžerka koju je simpatija pogledala na hodniku škole. Dok se udaljavala od njegovog auta, osećala je njegov pogled na sebi. Znala je da će je posmatrati dok se u potpunosti ne izgubi u unutrašnjosti zgrade. To je bila neka policajska stvar, rekla bih.

Po prvi put otkako je bila zaposlena kod Džordža Vilsona nije videla previše-razdraganu-Pejton na recepciji. Osetila je kako joj je pao veliki teret s grudi znajući da je ponovo izbegla još jedan razgovor sa njom. Bližeći se kancelariji svog mentora, ugledala ga je kako joj dolazi u susret iz suprotnog pravca od njegove kancelarije. Lice mu se ozarilo primetivši je.

,,Skarlet, draga'', prišao joj je i ovlaš je poljubio u obraz. ,,Kako mogu da ti pomognem?''

,,Možemo li da razgovaramo u tvojoj kancelariji? Radi se o Sebastijanu.'', lice mu je poprimilo ozbiljan izraz lica, a obrve izvile u polukrugove.

,,O, naravno, draga. Izvoli'', rukom joj je pokazao ka kancelariji iako je u nju ušla i izašla toliko puta da bi u mraku mogla da dođe do nje bez problema.

,,O čemu se radi?'', upitao ju je dok je sedao u svoju kožnu stolicu. Na stolu mu je ponovo bila hrpa papira, ali je izgledalo kao da ne mari nešto preterano za to. Ignorišući to, Skarlet je sela i prešla na stvar.

,,Da li ste čuli da je pokušao da se ubije?''

,,Sebastijan? Da, pozvao me je gospodin Mejnard. Jako tragično, nije li?'', u njegovom glasu nije bilo ni trunke saosećajnosti.

,,Ko je utvrdio da Sebastijan ima psihopatiju?''

,,Verujem da je to bio doktor Stajn'', govorio je, stavivši cigaretu u usta. ,,Zašto?''

,,Smatram da je dijagnoza pogrešna'', zabezeknuto je zurio nekoliko trenutaka u nju, a onda prasnuo u smeh.

,,I da jeste, dušo, zašto je to bitno?'', uvukao je ogromnu količinu nikotina u sebe. ,,On će istrunuti u ćeliji i neće nikada videti svetlost dana. Nema nikog bliskog sebi koga bi bilo briga. Zašto bi to tebe mučilo? To ne menja ništa.''

,,Menja za mene.''

,,Kako? Misliš da ga možeš oprati od stvari koje je učinio?''

,,Ne, baš naprotiv. Želim da istina izađe na videlo'', nekoliko trenutaka su posmatrali jedno drugo. Cigareta u ruci mu je skoro u potpunosti izgorela, ali izgledalo je kao da nije ni primetio. Oči su mu bile uprte u nju i nije mogla da dokuči šta mu se mota po glavi.

,,Skarlet, reci mi jednu stvar'', pročistio je grlo dok je to izgovarao. ,,Da li ti je Sebastijan rekao nešto?''

,,Na šta mislite?''

,,Mislim otkako je pokušao da oduzme sebi život. Da li ti je rekao nešto konkretno zbog čega bi ti posumnjala u dijagnozu?''

,,Nije li vam očigledno? Psihopate ne pokušavaju sebi da oduzmu život. Previše su narcisoidni za takav poduhvat. Takođe, rekao mi je da je to pokušao nekoliko puta.''

,,Psihopate su manipulativni, Skarlet. Posebno oni koji su oduzimali tuđe živote bez pardona. Shvataš li o čemu ti govorim, dušo?'', gasio je cigaru u prepunjenoj pepeljari ne skidajući pogled s nje. Skarlet je osetila kako joj vrelina i ljutnja obuzimaju čitavo telo. Želela je da ga zvekne posred lica. ,,Možda je bolje da razmisliš o tome kakav uticaj taj Sebastijan ima na tebe pre nego što doneseš ishitrene zaključke. Oni nisu za šalu; znaju kako da oponašaju ljudske emocije mnogo bolje nego što misliš i mogu te vrlo lako obrlatiti i navesti da pomisliš ono što žele da ti predstave.''

,,Mislim da grešite, doktore Vilson.'', demonstrativno je ustala.

,,Ne deluješ mi kao da si preterano sigurna u sebe, Skarlet.''

,,To je zato što pokušavate da mi ubacite crv sumnje'', rekla je drčno. ,,Shvatam o čemu govorite i slažem se sa vašom konstatacijom. Ali vi niste proveli vreme i razgovarali sa njime. Ja jesam. Mislim da zbog toga imam više razloga zašto bih bila u pravu, a vi ne.''

,,Znaš šta ja mislim Skarlet?'', stala je pred njim, upitno ga posmatrajući. ,,Mislim da u Sebastijanu vidiš nekog koga si mogla da spasiš, a nisi uspela. Kao što je Luk. Ili Andrej.''

Na pomen njegovog imena, nešto u grudima ju je zabolelo kao da su joj ispalili hiljadu metaka. Bože, nije bila svesna da može ponovo da oseti toliku bol. Posebno ne kada se ta dva imena izgovore u istoj rečenici.

,,Ne spominjite ih! Oni nemaju nikakve veze sa ovime'', prosiktala je, izbacivši iz sebe reči poput otrovnih bodljica.

,,Nadam se da nemaju'', uzdahnuo je, ponovo zapalivši još jednu cigaretu. Razmišljala je da li uopšte još poseduje pluća s obzirom na to koliko cigareta dnevno ispuši. ,,Jer ako se desi da primetim da si se u ovaj slučaj preterano emotivno upustila, moraću da te skinem sa istog.''

Počela je plitko i ubrzano da diše, smišljajući najbolji način na koji ga može ubiti. Nije verovala kada su joj govorili da je egoistična svinja, ali sada je mogla da vidi ono o čemu su joj svi govorili godinama unazad. Izgleda da je morala da radi na velikom slučaju da bi to uvidela.

,,Ne brinite, nećete imati potrebe za tim'', prelomila je preko usana, pokušavajući da se obuzda iako joj se vilica nenormalno stezala od besa.

,,Zaista se nadam, draga. Osećanja su prokleta stvar, Skarlet. Ne dozvoli da te kontrolišu.''

Kako vam se čini? ♥