Parikiravši se ispred ogromne zgrade u kojoj se nalazila ordinacija Džordža Vilsona, popravila je šminku koja joj se razmazala nakon ispada koji je imala. Bila je ljuta na sebe. Retko joj se dešavalo da se tako naprasno rasplače. Gotovo da je počela da gubi deo sebe sa ovim slučajem. Nije sebe mogla da prepozna. Bila je rastrzana između dobrog i lošeg, između Sebastijana i Tomasa, između Tomasa i Džordža... sve je to za nju bio začarani krug bez izlaza.

Tromim korakom je ušla u zgradu i na recepciji ju je pozdravila razdragana Pejton. Ovo je bio prvi put da Skarlet nije imala potrebu da prevrne očima na njenu previše razdraganu ličnost. Sada joj je zavidela. Zavidela joj je što nije mogla da bude kao ona, da se zadovoljava trivijalnim stvarima. Zavidela joj je zbog toga što je Skarlet u sebi imala crnu rupu u grudima koju nikada ništa neće ispuniti.

,,Zdravo, dušo'', Pejton se radosno zakikotala, ali je ubrzo složila ozbiljnu facu videvši Skarletino lice. ,,O, Bože, Skarlet. Izgledaš užasno.''

,,Znam'', tiho se složi sa njom.

,,Izgledaš veoma istrošeno i umorno.''

,,Tako se i osećam.''

,,Čula sam da radiš na zahtevom slučaju. Nekog serijskog ubice, ako se ne varam.''

Ispila je ogromni srk nekog njenog zdravog šejka užasno zelene boje. Skarletin želudac se prevruo od te užasne tečnosti koja je još gore mirisala. Pitala se kako može da pije nešto tako užasno – i to još sa uživanjem.

,,Hoćeš li malo?'', ponudila joj je svoj šejk.

,,Ne, hvala. Preskočiću'', ljubazno ju je odbila.

,,Mogla bi da probaš da se hraniš malo zdravije, Skarlet. Štaviše, mogla bi sa mnom na časove joge. To bi ti totalno pomoglo i razrešilo te nakupljenog stresa'', u njenim očima se videla doza uzbuđenosti. ,,Šta kažeš na to?''

U glavi je prelazila preko liste odgovarajućih i pristojih načina da odbije taj njen predlog, ali ju je glas Džordža Vilsona spasio te muke.

,,Skarlet, stigla si'', začula je njegove korake iza sebe. Okrenula se ka njemu i ugledala ga u jednom od svojih skupocenih odela. Lice mu je bilo bledo i ispijeno. Delovao je umorno. Nemo je klimnula glavom. ,,Pođi za mnom'', reče joj pomalo rezervisano.

Njegova kancelarija je bila u istom stanju kao i poslednjeg puta kada je bila u njoj. Fascikle pacijenata su bile raštrkane po radnom stolu, pepeljara je bila prepunjena opušcima od cigareta, a vazduh je bio zagušljiv kao da nije provetravano nekoliko dana, pomešan sa smradom cigareta. Osetila je blagu mučninu.

,,Želiš li nešto da popiješ?'', upitao ju je, sevši u svoju stolicu. Odmahnula je glavom. ,,Nisi zvučala najbolje preko telefona. Želela si da razgovaraš o nečemu?''

Blago je napućila usne i zagledala se svoje prste ispod stola. Nije bila sigurna ni zašto je došla kod njega. Pretpostavljala je da to ima nešto sa tim što je on bio jedina očinska figura u njenom životu. Jedina osoba poput roditelja koje je odavno izgubila kojoj je mogla da se okrene.

,,Žao mi je što smo se sukobili one večeri'', pogled mu je bio usresređen na nju dok je to izgovarala.

,,I meni je'', reče joj. ,,Ali mislim sve što sam rekao to veče. Prešla si liniju profesionalnog odnosa, Skarlet.''

,,Možda zaista jesam'', tiho je izustila, pokušavši da suzdrži suze koje su je pekle u uglovima očiju.

,,Skarlet, ti si mi kao ćerka, znaš to, zar ne?'', klimnula je glavom. ,,Ne želim da praviš tako ishitrene greške. Postavio sam te na ovaj slučaj jer sam smatrao da si dovoljno zrela i pametna da se izboriš sa činjenicama i da ne dozvoliš osećanjima da upravljaju tobom.''

,,Da, i ja sam tako smatrala.''

,,Šta se promenilo?'', slegnula je ramenima na njegovo pitanje.

,,Ne znam.''

,,Skarlet, moram ponovo da ti postavim isto pitanje'', započeo je. ,,Da li si razvila ikakva osećanja prema Sebastijanu?''

Zaćutala je.

,,Stalo mi je do slučaja i njega. Prošao je kroz dosta loših stvari.''

,,Razumem'', kratko klimnu glavom i posegao za cigaretom koja se nalazila u tabakeri na njegovom stolu. ,,Ali to nije bilo moje pitanje. Pitao sam da li gajiš određena osećanja prema njemu? U romantičnom smislu.''

,,Šta? To je pogrešno.''

,,Postoje mnogo pogrešnih stvari na ovom svetu, Skarlet. Ali ljudi nastavljaju da ih čine. Pitanje je na čijoj si ti strani. Na strani pogrešnog ili onog manje zastupljenog – na strani dobrog.''

Nemo ga je posmatrala dok joj se puls ubrzavao.

,,Nemam takva osećanja prema njemu. Nikad nisam ni imala.''

Neko vreme je analizirao njeno lice. Pokušavao je da dokuči da li govori istinu.

,,U redu'', klimnuo je glavom i povukao dim cigarete. ,,Verujem ti.''

Ugrizla se za usnu dok je vagala da li je pametno da mu postavi pitanje koje ju je mučilo od trenutka kada je izašla iz Grand Valija.

,,Džordž, imam pitanje.''

,,Da?'', ugasio je cigaretu dok ju je pomno posmatrao.

,,Kada bi postojali određeni razlozi da veruješ da neko nije ubica iako ta osoba ne želi da zadireš u to, šta bi učinio?'', izraz lica mu se promenio. Delovao je začuđeno. Definitivno nije očekivao takvo pitanje.

,,Reč je o Sebastijanu, zar ne?'', postavio joj je pitanje, ali nije očekivao odgovor. Znao je da je reč o njemu. ,,Hoćeš da mi kažeš da veruješ da on nije ubica? To je suludo.''

,,To sam i ja prvo pomislila. Ali ima smisla.''

,,Da li ima zaista? Ili je to nešto što ti želiš da je istina?''

,,Ne'', reče pomalo srdito. ,,Tomas se slaže sa time.''

,,Tomas je previše subjektivan. Verovaće i da mu kažeš da je nebo crveno.''

,,To nije istina. On je dobar detektiv.''

,,Naravno da jeste, to nikada neću osporiti. Ali nije dobar kada dopušta da se zaljubi u osobu sa kojom radi na slučaju.To nije dozvoljeno.''

,,Osećanja ne možete kontrolisati. To nije nešto što možete zakopati duboko u sebi i samo se voditi razumom. To ne funkcioniše tako.''

,,Pa, niste se dovoljno potrudili. Ti si previše ranjiva, a on je veoma sličan Andreju. Bilo je pitanje vremena kada ćeš se prepustiti osećanjima.''

,,Nisam došla da mi držiš pridike o mom ljubavnom životu, Džordž'', bila je nervozna.

,,Naravno da nisi', uzdahnuo. ,,Ovde je ipak reč o Sebastijanu, zar ne? Svakako, nemam dovoljno razloga da verujem u njegovu nevinost. Ipak su to samo njegove reči upućene tebi. Ništa drugo. Postoje li dokazi za to?''

,,Ne...baš'', oklevala je.

,,Previše mu veruješ, Skarlet. Previše.''

,,Imam svoje razloge za to.''

,,Naravno da imaš. Ne sumnjam u to'', rekao je. ,,Rekao bih da ti onda ja nisam potreban. Izgleda da imaš sve potrebne odgovore.''

,,Ali...''

,,Nema ali, Skarlet'', reče joj odbojno, a onda je pogledao na roleks sat koji mu je ležao na levoj ruci. ,,Imam pacijenta u tri. Bolje je da odeš.''

Razdvojila je usne kako bi rekla nešto, ali je odlučila da to ne uradi. Nije želela da dodatno pogorša situaciju. Bez pozdrava je izletela iz kancelarije.

Nenajavljena se pojavila na Tomasovim vratima. Nije želela da ga zove. Želela je da ga vidi što pre. Trebao joj je sada više nego ikada.

Otvorio je vrata bez majice, a Skarlet nije mogla da prestane da zuri u njegovo polunago telo. I dalje nije mogla da se navikne na telo drugog muškarca. I da je taj muškarac njen. Bio je zadihan kao da je trenirao.

,,Hej'', osmehnuo joj se.

,,Ćao'', uzvrati mu. ,,Morala sam da te vidim.''

Osmeh mu je ponovo zatitrao u uglovima usana. ,,Nedostajao sam ti?''

,,Možda.''

,,Ne uvažavam možda kao odgovor'', stavio je ruke oko njenog struka i privukao je sebi. Nežno joj je sklonio kosu s lica, a onda utisnuo jedan dugi poljubac na njene usne.

,,Onda je odgovor da'', dahom je golicala njegove usne.

,,To mi se više dopada.''

Pustio ju je da se provuče pored njega i uđe u njegov dom. Kada je stigla do dnevne sobe, ugledala je fascikle o Sebastijanu raštrkane na stolu.

,,Vidim da si bio vredan'', zaključila je.

,,Pa, pokušao sam'', rekao je, dok je navlačio majicu koju je uzeo iz spavaće sobe. ,,Ali nema nekog napretka. Jedino što mogu je, da skinem Meri i Džona sa spiska osumnjičenih. Oni definitivno nisu umešani. Čak ni ne znaju da je Sebastijan optužen za krvoločna ubistva.''

,,O, gospode.''

,,Znam'', uzdahnuo je. ,,Sutra ću se uputiti ka Nikolasu i Bjanki Šmidit. Ako neko nešto zna, to su verovatno oni.''

,,Zaista se nadam da je tako. Već sam počela da gubim nadu.''

,,Nešto se desilo?'', zabrinuto je upitao, sevši preko puta nje na kožnu fotelju.

,,Sebastijan ne želi da ovo činimo.''

,,Pa, nažalost, on se ne pita.''

,,Rekao je da pokušava da me zaštiti. Da mogu da... završim mrtva.''

,,Nećeš završiti mrtva'', glas mu je bio nežan. ,,Zato što ćemo naći gada i osloboditi Sebastijana. Naravno, verovatno će odgovarati za saučesništvo, ali to je svakako bolje nego biti proglašen krivim za desetine ubistava.''

,,Imaš pravo.''

,,Da li ima još nešto o čemu želiš da razgovaraš? Da li te muči nešto?'', čučuo je kraj nje i pogladio je po kolenu. Bio je zabinut.

,,Ne'', slagala je. Nije želela da mu kaže da je bila kod Džordža. Znala je da će se ljutiti što je napravila očajnički potez. Potez devojčice koja traži odobravanje od čoveka kojeg je gledala kao svog oca.

,,Jesi li sigurna?''

,,Da, naravno'', osmehnula se što uverljivije i izgledalo je kao da joj je poverovao.

,,Dobro'', reče. ,,Onda imam ideju kako da te oraspoložim.''

,,Je l'? Šta imaš na umu?''

,,Ovo'', podigao ju je u svoje naručje, te se Skarlet zakikotala. Poveo je ka svojoj spavaćoj sobi gde su se prepustili strastima. Skarlet je osećala kao da joj leči svaki delić duše dok joj ljubi svaki delić tela. To je bilo dovoljno da joj barem na tren zaleči rane koje nikako nisu želele da jenjavaju.

_____________________________________

Jako mi je žao što nije bilo novog poglavlja ranije, imala sam kolokvijum i nakon toga sam zakačila neki virus tako da prosto nisam imala snage da uključim laptop i napišem nešto.

Nadam se da će vam se svideti ovo poglavlje!

Ostavite glas i komentar, želim čuti vaše mišljenje ♥