Te subote je obukla crvenu haljinu i pogledala se u ogledalo. Volela je kako joj crvena boja lepo stoji. Pogledala je u Milevu, ona je na sebi nosila plavu haljinu. Obule su cipelice, pa zajedno izašle iz sobe. Otac ih je sačekao ispred vrata i obuhvatio ih svojim strogim pogledom. Obe su odahnule od olakšanja. Trezan je bio mnogo drugačiji. "Pazite jedna na drugu."

Neda je klimnula glavom. "Ne brini, oče, nećemo te obrukati."

Nasmešio joj se. Ni jedna se više nije sećala kako je izgledao njegov osmeh upućen njima. "Verujem vam, do deset želim da budete kući, nemojte kasniti."

Zaklimale su glavama i sa rukom u ruci izašle iz kuće. "To je samo dva sata.", Mileva je tužno rekla.

Neda je uzdahnula. "Ćuti, bar nas je pustio."

"Hoćeš li plesati sa Miloradom večeras?"

Neda se osmehnula. "Hoću, ako bude došao, dala sam obećanje, Mileva.", promrmljala je. Nije joj bilo do obećanja, već je želela da malo bliže upozna tog lepog mladića. Njeno devojačko srce se ipak nadalo da bi oni mogli pomiriti svoje porordice. I jedni i drugi su posedovali ogromno bogatstvo, te je pretpostavila da je to između njih bilo samo suparništvo i ništa više. Nakon desetak minuta su ušli u seoski dom, u kom se svake subote odigravala igranka za mlade. Njena majka joj je pričala da su, kad je ona bila mlada, tim igranka prisustvovale i njihove majke, tako ih čuvajući od neželjenih udvarača. Ugledala ga je čim je kročila u salu. Stajao je u društvu još trojice mladića i gledao ka vratima. Široko joj se osmehnuo kad ju je ugledao, nešto rekao drugovima, a onda krenuo ka njoj i Milevi. Naklonio se. "Dobro veče, Nedo."

Klimnula je glavom. "Dobro veče, gospodine Milorade.", promrmljala je. 

"Dobiću večeras obećani ples?"

"Naravno, obećanja ispunjavam uvek."

"Prićiću Vam kasnije.", promrmljao je i vratio se svojim drugovima, a Neda i Mileva su prišle Ljubici i Ljubinki.

"Jesi li ono razgovarala sa Miloradom Petrovićem?", Ljubinka je zabezeknuto upitala.

Neda je slegnula ramenima. "Samo me je pozdravio, Ljubo."

"Nikad ni jednoj devojci u ovoj sali nije prišao. Za njega se priča da je nastran."

Neda je pogledala u njegovom pravcu i ulovila njegov pogled. Brzo je okrenula glavu u stranu. "Zar ne? Nisam znala.", promrmljala je. Ona i Mileva nisu toliko prisustvovale igrankama, retko se dešavalo da im je otac raspoložen i da ih pusti.

"Da, svašta se priča za njega, Nedo, vodi računa.", Ljubinka joj je prijateljski rekla.

Ljubica je prevrnula očima. "U ovom selu se svašta priča za većinu, uglavnom neistinite stvari, Ljubo.", progunđala je.

Nastavile su da razgovaraju, dok je Nedi sve češće pogled bežao ka Miloradu i sve češće se susretao sa njegovim. Uskoro joj je prišao i pružio ruku ka njoj. "Jeste li za ples, gospođice?" Pogledala je u sestru i prijateljice, a onda klimnula glavom i spustila ruku u njegovu. Poveo ju je ka plesnom delu sale, a onda je okrenuo ka sebi, spustio ruku na njena leđa, sačekao da ona spusti svoju na njegovo rame, uzeo joj drugu ruku u svoju i zaplesali su. Spustio je pogled na njene oči i zagledao se u njih. "Imam osećaj da ste već čuli sve priče o meni."

Osmehnula se. "Moram da priznam da jesam, ali nisam sklona da verujem seoskim pričama."

Uzvratio joj je osmeh. "Drago mi je što to čujem, Nedo. Znate, voleo bih da Vas bolje upoznam, naravno ukoliko želite."

"Mislim da i sami znate da ne bi trebalo da se bolje upoznajemo, gospodine Milorade. Naše porodice..."

Prevrnuo je očima. "Kakve veze sa nama ima svađa koja se desila još dok se mi nismo rodili, Nedo?"

Njegove oči su bile toliko zavodljive, kao i njegov glas, dodir ruke na njenim leđima, da uopšte nije razmišljala kad je klimnula glavom. "Smatram da ste u pravu, ali mislim da moj otac ne bi bio zadovoljan da budem viđena sa Vama, ili bilo kojim drugim mladićem na korzu, a da mi nije bar verenik.", promrmljala je.

O njenom ocu su kolale priče da je nasilnik i pijanica, ali su ga svi gledali sa strahopoštovanjem, samo zbog njegovog imovinskog statusa. "Možemo se naći u šumarku? Možete povesti i sestru sa Vama, nemam nikakve loše namere, Nedo.", brzo je dodao kad ga je zapanjeno pogledala.

"Ne bi Vam smetalo?", iznenađeno je upitala. 

"Naravno da ne, Nedo, ne želim da naškodim ni Vašoj reputaciji, niti da Vam bilo šta loše učinim. Voleo bih da prošetamo i bolje se upoznamo."

Na trenutak se zamislila, a onda klimnula glavom. "Sutra u dva popodne, odgovara li Vam?"

Osmehnuo joj se. "Odgovara. Čekaću Vas."

"Ako ne dođem..."

"Onda ću Vas čekati svaki dan u dva, dok ne budete došli.", promrmljao je.

Ples se završio, a on ju je uzeo za ruku, poljubio je, pa je vratio prijateljicama. "Doviđenja, gospodine Milorade.", promrmljala je kad joj je pustio ruku.

"Doviđenja, gospođice Nedo.", tiho je rekao, a onda se okrenuo i vratio sa na mesto na kojem je stajao do njihovog plesa.

"Nisam ni znala da on zna da pleše.", Ljubica je promrmljala kraj nje.

Trgla se i pogledala je, a onda slegnula ramenima. "Večeras ga vidim prvi put."

Odbila je svaki naredni ples, nadgledala Milevu koja je plesala sa svakim ko ju je pozvao i razmenjivala poglede sa Miloradom. U pola deset su krenule polako kući. "I? o čemu ste pričali?", Mileva je radoznalo upitala dok su šetale kući.

Neda ju je pogledala i osmehnula se. "Dogovorili smo se da se sutra nađemo u šumarku, ići ćeš sa mnom?"

"Šta ću vam ja, seko? Idi sama sa njim."

"Ali..."

"Neće ti ništa, Nedo, deluje zaista kao gospodin."

"Deluje, ali da li je? Čula si priče i..."

"Dobro, dobro, ići ću.", progunđala je.

Prestale su sa pričom kad su se približile kući. "Stigle smo, oče. Dobro veče, majko.", promrmljala je kad su ušle u sobu koju su koristili za porodično okupljanje. 

Otac je pogledao na sat, a onda zadovoljno klimnuo glavom. "Stigle ste deset minuta ranije. Jeste li plesale?"

"Ja jesam, oče.", Mileva je promrmljala.

Klimnuo je glavom, pa pogledao u Nedu. "Ti, Nedo?"

"Jedan ples, oče, a onda sam nadgledala seku i stajala sa Ljubinkom i Ljubicom."

Zadovoljno je klimnuo glavom. Jedino do čega mu je bilo stalo je da mu ćerke nikad ne okaljaju obraz, kako bi ih što bolje udao, kad već nije imao sina. "U redu, možete se povući u sobu."

"Laku noć, oče, majko.", promrmlje su i brzinom munje otčale u svoju sobu. "Ufff, kad bi uvek bio ovakav.", Mileva je promrmljala kad je zatvorila vrata za sobom.

Neda ju je pogledala. "Samo kad ne bi više pio, seko. Hajde da spavamo, umorna sam.", promrmljala je, raspremila se, obukla spavaćicu, a onda legla u krevet. Tu noć je sanjala Milorada, ni ne sluteći da je to samo prva noć od ostatka njenog života. Celo naredno jutro je osećala nervozu u stomaku. Oko petnaest do dva su krenule ka šumarku. Kršila je ruke celim putem, bila je nervozna, u stomaku joj je vladala prava bura. "Oprostite što kasnim, gospodine Milorade.", promucala je.

Osmehnuo se. "Ovde smo sami, Nedo, možemo li bez persiranja? Dobar dan, gospođice Mileva."

Mileva je klimnula glavom, a Neda ga je pogledala u oči, pa klimnula glavom. "Možemo.", prošaputala je.

Pružio je lakat ka njoj, uhvatila ga je ispod ruke i poveo ju je u laganu šetnju. "Drago mi je što si došla, Nedo. Zašto nisi sinoć nastavila da plešeš?"

Osmehnula se. "Nisam ljubitelj plesa, Milorade. Više na igranke dolazim zbog sestre, otac je ne bi pustio samu.", tiho je rekla.

Pogledao ju je. "Pristala si na ples sa mnom."

Osmehnula se. "Čula sam da i sam nisi ljubitelj plesa."

"Kao i to da sam nastran?", zabavljeno je upitao.

Pocrvenela je. "Da.", promucala je.

Uzdahnuo je. "Nisam nastran, ali me ni jedna nije zainteresovala, poput tebe, Nedo. Ne planiram da se ženim bez ljubavi."

Pogledala ga je. "Mene neće ni pitati kad me budu udavali.", prošaputala je.

Šetali su, dok im je jesenje lišće šuštalo pod nogama. Nedi se, po prvi put, šuma učinila čarobnom, imala je osećaj kao da je prvi put vidi i da tek sad vidi sve njene boje. Pogledala je u Milorada i on joj se široko osmehnuo. "Nikada ne možeš znati, Nedo."

Uzvratila mu je osmeh. "U pravu si. Moramo da se vratimo, pre nego što otac dođe, ne voli kad se vrati i ne zatekne nas kod kuće.", promrmljala je. 

Klimnuo je glavom i okrenuo ih da se vrate nazad. Sirota Mileva je sve vreme išla iza njih, pokušavajući da bude neprimetna i da im ne smeta. Došli su do mesta gde su se sastali i on je pogledao. "Čekaću te sutra u isto vreme.", tiho je rekao.

"Možda neću moći da dođem..."

Spustio je prste na njene usne i ućutkao je. Imala je osećaj da su joj usne planule od tog dodira. "Znam, ali ću ipak čekati.", tiho je rekao.

Klimnula je glavom, sklonio je prste, a onda spustio usne na njen obraz i poljubio je. "Vidimo se.", promucala je, uhvatila Milevu za ruku i povukla je. 

"Sutra ideš sama.", Mileva je progunđala kada su krenule natrag.

Neda ju je pogledala. "Zašto?"

"Zato što ne planiram da budem trinaesto prase, Nedo."

"Ne znam ni da li ću ići sutra.", tiho je rekla.

Mileva ju je zbunjeno pogledala. "Zašto?"

"Zar ti se nije činolo previše drsko to što me je poljubio?"

Mileva je prevrnula očima. "Nisam primetila da ti je zasmetalo, Nedo. Poznajem te, da jeste, verovatno bi dobio šamar."

"Nije, seko, ali šta ako to ode predaleko, tata će me ubiti.", tiho je rekla. 

"Možda te uda za njega?"

Neda je sanjivo uzdahnula. "Možda. Nemoj da me ohrabruješ, Mileva i daješ mi nadu, ne želim da se razočaram.", promrmljala je. 

"Ja bih volela, Nedo, mnogo ste lepi zajedno. U čitavom selu nema lepšeg para, kao da ste izašli iz neke bajke."

Neda se nasmejala. "On jeste, tako sam uvek zamišljala svu onu gospodu iz bakinih priča.", promrmljala je.

Mileva se nasmejala. "Mislim da si se ti zaljubila."

Neda ju je ozbiljno pogledala. "Ućuti.", prosiktala je.

Uskoro su bile kući. Očevo urlanje su čule već na samim vratima, pa su potrčale ka kuhinji, odakle je zvuk dopirao. Obe su stale kao ukopane, zbog scene na koju su naišle. Bliznakinje su sedele sklupčane jedna uz drugu u ćošku kuhinje, dok je otac šutirao majku, koja je ležala na podu. Neda je uhvatila Milevu za ruku, jako je stegla i pokazala joj glavom na bliznakinje. Mileva se tiho prišunjala deci, iza očevih leđa, pomogla im da ustanu i povela ih ka vratima, kada se okrenuo ka njima i pogledao ih krvavim očima, iz kojih je izvirala mržnja i bes. "A i vas dve ste tu!", zagrmeo je. 

"Tu smo, oče.", Neda je promrmljala, gurajući iza sebe tri mlađe sestre. Ako već neko treba da nastrada, neka to bude ona, kao najstarija. 

Prišao joj je, pogledao je u oči, a onda joj udario šamar od kog se stropoštala na pod. "Pokušavaš da zaštitiš sestre, jel? Od mene?", zagrmeo je.

Suze su joj potekle niz lice. "Ne, oče, samo nismo želele da ti smetamo.", promucala je i pogledala u majku. Ležala je polu-onesvešćena na podu i Neda se svim svojim bićem trudila da oseti žaljenje zbog nje, ali nikako nije uspevala. Koliko je krivila oca, toliko je isto krivila i nju za pakao u kojem su se ona i sestre svakodnevno budile. 

"Zar ne?"

Zaklimala je glavom. "Da, one su male, oče, mogu da zaplaču i iznerviraju te, a ja to ne želim.", lažno mu se ulagivala, pokušavajući da ga odobrovolji, kako bi bar njene sestre otišle u sobu i bile na bezbednom.

Nakrivio je glavu, a onda klimnuo. "U pravu si, vodi ih.", pijano je promrmljao.

"Hvala ti, oče.", promucala je, skočila na noge, a onda pogurala sve tri van iz kuhinje. "Vodimo decu u našu sobu, tamo su najsigurnija.", tiho je mumlala na Milevino uvo.

Mileva je klimnula glavom, popele su se na sprat, a onda ušle u sobu i Neda je zaključala vrata. Znala je da to otac ne dozvoljava, da će biti u gadnoj nevolji, ukoliko ih otac otkrije, ali se plašila i želela je da se oseća sigurnije. "Jesi li dobro, mila moja?", nežno je upitala Anku, koja ju je grčevito zagrlila oko noge.

Malena je odmahnula glavom. "Mama..."

Duboko je uzdahnula, uzela je u naručje i jako je zagrlila. "Biće mama dobro. Smiri se.", tiho je rekla. Ceo taj dan su njih četiri provele zaključane u toj sobi u mukloj tišini. Plašile su se da će, ako progovore i otac ih čuje, osetiti njegov bes na sebi, pa su tako sedele zagrljene i svaka zadubljena u svoje misli, tupo gledajući ispre sebe.