Metodije sedi u uglu sobe,prekrštenih ruku i nogu i gleda pravo u mene. Svojim tamno zelenim očima upućuje mi ozbiljan i zavodljiv pogled koji mi probija dušu. Stojim ukočena dok bolno gutam pljuvačku. Osećam se kao mala životinjica koja je upala u čeljusti velikog opakog vuka. Njegova soba je mračna, hladna i opasna. Opsana po moje srce.

"Metodije" Uspem nekako drhtavim glasom da mu izgovorim ime. On ustade sa stolice i laganim koracima mi se približava. Želim da pobegnem ali ne mogu. Sada je stajao centimetar od mene, usne samo što nam se ne dodirnu.
"Ššš...šta hoćeš Metodije" On pomazi moj obraz svojom hrapavom rukom.

"Hoću tebe. Želim te"  Njegove usne stopiše se sa mojim i ja osetim kako mi se celo telo ježi. Jednim delom želim da ga odgurnem ali drugim delo želim da me ljubi još jače. Gurnuo je prste kroz moju tršavu kosu mrseći prste. Bože koliko sam dugo čekala ovaj trenutak.

"Volim te...bože koliko te volim Katarina"
Katarina...Katarina!? KATARINA. Odgurnula sam ga što jače od sebe. Zašto uvek ona...zašto ne ja. Okrenula sam se ka ogledalu i ukočila se. Očekivala sam moj odraz ali ja samo vidim Katarinin. Opipavam lice i povlačim ga prstima. Želim da ga  rastrgnem, da ga uništim. Metodije me zagrli otpozadi i šapne mi sestrino ime iznova i iznova. JA NISAM KATARINA.

"Umukni...ne želim više to ta slušam. Ovo se ne dešava ponovo, ne ponovo...NEEE!

Naglo se dižem iz kreveta. Znojava i uplakana odlazim do kupatila da se istuširam. Voda je vrela i peče me ali mi prija. Duboko dišem i prisećam se sna. Ne, ne sna košmara. Od kada mi je Katarina rekla da je zaljubljena u Metodija nisam baš pri sebi. Ne bi trebalo to da me dotiče, čak bi trebalo da mi bude i drago. Ako njih dvoje budu zajedno brže ću zaboraviti na njega. Odjednom me nešto u srcu steže i  naslanjam glavu na hladne pločice. Nosi se Metodije...

●●●●

Čujem kako neko peva napolju dok sam se vraćala u krevet. Pogledam kroz prozor i vidim Metodija kako se gega i okreće, samo što još i ne popuzi. Pijan je...idiot.
Pogledam na sat, pet ujutru. Čujem glasan jauk. Retard je udario u banderu, i sada se svadja sa njom. Bolje da sidjem do njega pre nego što probudi ceo komšiluk. Obučem preko pidžame jakjnu i stavim kapu na glavu jer mi je kosa pomalo vlažna i brzo istrčim na ulicu. Hvatam ga sa mišku i odvlačim ga dalje od bandere.

"Psss Metodije mnogo si glasan i prekini da se svadjaš sa banderom nije ti ona ništa skrivila".

"Ooo Ninče da li ja to sanjam ili si to stvarno ti?" grubo me štipa za obraze, vuče me za nos i podiže mi kosu praveći od moje lokne brkove.

"Da to sam ja degenu a ti si pijan. Ajde kući"

"Neee ne mogu kući prvo moram da rešim neke ramune sa Nikolom" mahao je prstom na banderu. Nikola je dečak iz osnovne koji je stalno zadirkivao Metodija.

"Vau..ti si mortus pijan"

"Zaštiti ću te Ninčeeee od ovog nitkova stani iza mene" stavio je celu šaku na moje lice i gurnuo me iz njega. Ceo nos mi je spljoštio.
"Od kad si ti otišla on nije prestao da mi zagorčava život." Zagorčaću ja tebi ovu noć. Šutnula sam ga i on padne na zamlju.

"Misliš da ja nemam bolje stavri da radim nego da gledam kako praviš pijanu budalu od sebe"

"TO BOLI NINČE" Prodrao se zatim podigao. Drže se za obraz, izgleda da ga je beton ogrebao. Besan me, ne znam kako, podigne i počne da me nosi ka parku"

"Metodije pusti me inače ćeš da dobiješ ogrebotinu i na drugom obrazu...a i kilu"

"Sa zadovoljstvom" bacio me je na pesak gde se obično mala deca igraju.
Seo je pored mene u turskom sedu i prekrstio ruke.

"Znaš...bilo mi je drago kada sam video da si se vratila ali postala si jedno veliko GOVNO" Počeo je da se klati levo desno jedva gledajući i mene.

"Ja to isto mogu da kažem i za tebe"

"E super pošto smo oboje govna sada kada bi pala kiša postali bi proliv haha."

"Ti si prso načisto." BOŽE VRATI MI ONOG SLATKOG PAMETNOG METODIJA I UZMI OVOG DEBILA.

"EEEEE VIDI VENERA" pokaže prstom na malu tačkicu ma nebu.
"Dugooo je nisma video. Znaš li da je Venra planeta ljubavi." Možda ipak i ima boga. Nasmejala sam se, mali Metodije je idalje tu samo je duboko zakopan.

"Znaš nedosta#$^!*" Nešto je promrlja ali ga ništa nisam razumela.

"Šta si rekao Metodije...Metodije juhuu" Dečko je zaspao. Da li ću sada morati da ga nosim do kuće. Hladan vetar produva i ja se naježim od hladnoće, zatim kinem. Približim se Metodiju da bih ga podigla i onda se prisetim sna i kako me je nežno ljubio. Uhvatim sebe kako mu gledam u usne i kako se približavam sve bliže i bliže želeći da ih oset...NE NE NE NINA NE DA LI SI I TI PIJANA? ZAR SI ZABORAVILA ŠTA TI JE URADIO, a u Kaći se svidja... Lupim sebi šamar, stavim njegovu ruku preko mog ramena i nekako ga odvučem do kuće. Njegova majka nam je otvorila vrata. Ne znam ko me je bilo više neprijatno. Zahvalila mi se i ja brže bolje odem kući. Boli me pomalo glava i gladna sam, ali je isuviše rano da bih jela. Zato sam se vratila u krevet da pokušam još malo otspavam, mada vidim da će to teško ići jer me ovaj načisto razbudio. Zato sam samo nastavila da buljim u plafon čekajući da se neko probudi.

***********************
Nadam de vam se svideo ovaj nastavak 😆 Izvinite što ste ovako dugo čekali😢

Hvala na čitanju ❤