Glava 7.-Vuk je jagnje a jagnje je vuk
"Da li sam ja neka utvara pa da se tako kriješ od mene!?"
"BOŽE ME SAČUVAJ METODIJE!" Niotkuda je iskočio ispred mene. Mislim da mi je srce stalo. Naravno ponovo ćutim i izbegavam njegov pogled. On se naduri i naglo me povuče za ruku. Hteo je nešto da mi kaže ali su njegovi drugovi prolazili pored. Škola je završena za danas pa svi idu kući. Kada je bio siguran da su otišli poveo me je u neki zabačeni prolaz pored škole. Izgleda kao da ne želi da bude vidjen kako priča sa mnom. Kvarim mu imidž. Naslonila sam se na zid a on na njega nasloni svoju ruku približavaju ći se meni.
"Nina...promenila si se"
"Šta!? Ja sam se promenila?"
"Da. Stara Nina je bila kao vuk. Divlja,samouveren,slobodna. Nije se stidela to što jeste. A sada isped mene vidim samo malo uplašeno jagnje"
"Odgovori mi na nešto Metodije. Kako je onda moguće da malo uplašeno jagnje postane veliki divlji vuk?" Zaćutao je i zbunjeno me je gledao.
"Objasni kako je moguće da jagnje koje je volelo da gleda u zvezde i da proučava nauku,redovno dolazeći na časove trudeći se da ne napravi ni jednu grešku postane ovo što je sad.
"Epa vidiš to jagnje je pojeo vuk i zatim otišao u Austriju" Ne znam zašto ali me odjednom nekakva jeza prodrma celo telo. Možda zbog njegovih hladnih i okrutnih očiju ili zbog njegovog glasa koji je postao još dublji kada je izgovori te reči. Progutam knedlu.
"Onda jagnje nije trebalo da izaziva vuka."
"Šta ti se desilo u toj Austriji Nina?"
"Epa vidiš Metodije koliko god jedan vuk bio jak i samouveren on ne može da se bori protiv čopora"
"Slomili su te"
"Ne. Ti si me slomio oni su samo zadali poslednji udarac". Okrenula sam se i pošla ka izlazu.
"Ti možda misliš Metodije da si postao vuk ali ti si zapravo jagnje koje pokušava da bude vuk."
Čujem glasan zvuk pesnice u zid, a zatim ljutit i bolan vrisak. Isti vrisak koji sam ja ispustila one noći kada sam pojela Metodija,ili bolje reći kada je on pojeo mene.
●●●●
Šta misliš o ovoj kombinaciji Nina? Upitala me je Katarina dok je na krevet bacala razne komade odeće koje je izvlačila iz ormana.
"Mislim da je previše provokativna"
Jednim okom sam gledala u nju a drugim o knjigu koju sam jedva čekala da uzmem i pročitam.
"A ova?"
"Ne svidja mi se majca."
"Mislim da je ova pobednik."
"Šta si ti vodoinstalater? Sklanjaj taj kombinezon."
"Čekaj sada ću da slikam sve ove kombinacije Kristini pa će da mi kaže koja se njoj svidja. Evo ona kaže prva.
Zakolutam očima "Naravno"
Nakon što je obukla kombinaciju koju je Kristina izabrala, pošto ona veruje više njoj nego rodjenoj sestri, otišla je u kupatilo za dodatno doterivanje. Tu je provela najmanje deset minuta. Odjednom uspaničeno istrča iz kupatila.
"NINA POGLEDAJ. Da li misliš da da sam malo više izdužila ajlajner na levom oku. Nekako mi izgleda duže nego na desnom"
"JAO KATARINA ŠTO ME NEŠTO ZABOLE" bolno se hvatam za uvo.
"Šta gde te boli!?"
"Boli me uvo za tebe i tvoj produženi ajlajner."
"Nisi zanilnjiva uopšte. Ovo je vrlo ozbiljno pitanje. Mada seljanka kao ti koja u životu nikada nije ni videla ajlajner ne bi mogla to da shvati"
"A gde ideš ti upošte?"
"Vidiš Nina normalna deca petkom uveče izlaze u provod. Ne ostaju kući i nabijaju nos u knjigu zamislajući da su na nekoj žurci ili u pećini ubijajući zmaja."
"Izvini ja neću samo čitati knjigu čitavu noć. Kada završim sa ovim poglavljem i kada ti napokon odeš, pogasiću sva svetla,pustiti neki dobar film, skuvati čaj i ušuškati se u topao krevet. Zar ti to ne zvuči primamljivo"
"Zato ćeš ti zauvek ostati sama i čistiti mačiju kaku sa tvog tek opranog tepiha jer ga je pre toga neka druga mačka upišla. Hajde Nina kreni sa nama ima da ti bude super."
"Ko sve ide?"
"Kristina, nju si već upoznla. Još nekoliko njih iz mog odeljenja i...mislim da ide i Metodije"
"Znaš nisam htela da odem ali sada sam definitivno sigurna da neću ići"
"Ti ga i dalje izbegavaš a ja još ne znam razlog"
"A kakav je on u školi? Mislim nije kao da me je briga ili nešto tako samo ono...zanima me"
"Aha ne znaš da lažeš Nina." Zadirkivala me je i gurala.
"Pravo da ti kažem ne vidjam ga puno po školi. Stalno kasni, a kada zvoni prvi istrči iz učionice. Na času smo ćuti i čeka da zvoni. Ali nije loš dečko. Fin je prema svima a pogotovu prema malo povučenijom i stidljivom decom. "
"Da to je možda jedina dobra stvar u vezi njega" setim se Milice i kako je opušteno pričala sa njim i on kako je bio fin prema njoj"
"Ijaooo vidi koliko je sati moram da krenem ljubim te " Odmah kada su se vrata zatvorila uradila sam ono što sam rekla. Pustila sam 10 things i hate about you i čekala da mi mama donese čaj.
Oko 22:00 moj telefon zazvoni. Uzmem i vidim kako sam dobila anonimnu poruku i to veoma dugačku.
Cao
Cao
Cao
Cao
Cao
Cao
Cao
Vuče
Prilično si debela za jednog vuka
Masnoća ti malte ne izlazi iz tela
Pre bih rekla da si divlja svinja
A ta tvoja kosa kao da si stavila ovčiju vunu na glavu i ofarbala je u crveno
Nisi vredna Metodijevog vremena a ni glasa
A za njegovu iskrvaljenu šaku ćeš platiti
Nemoj više nikada da si mu se približila ti jasno
Cao :*
Epa ovo mi je pokvarilo veče. Ne znam kako ne ko može da bude toliko jadan da ovako iskaljuje svoj bes. Ovo mora da je neko koje žešće zaljubljen u Metodija. Sigurno nas je čula kada smo bili u prolazu. Ali nije kao da se prvi put srećem sa ovakvom porukom. U Ausustriji sam ih često dobijala samo što one nisu imali nikakav povod. Blokirala sam korisnika i nastavila da gledam film.
Negde oko pola dvanaest Katarina je došla kući. Pokušla je tiho da se ušunja da me ne bi probudila ali ja sam već uveliko bila budna. Razbudila me ona poruka.
"E kako je bilo?"
"Bilo je super" Nešto krije, čujem po njenom glasu.
"Kaća ti možda možeš da prepoznaš kada ja lažem ali ja mogu da prepoznam kada nešto keiješ. Pevaj" Tužno me je poledala a zati nabacila mali lažan osmeh.
"Mislim da sam se zaljubila u Metodija'
*************************
E od sada kreće prava radnja muahaha
Upoznali smo se sa svim likovima: bliznakinje, Metodije, Doroti i Toto ali fali nam još jedan. Već spomenut lik koji će vrlo brzo da umeša svoje prste hihi
Nadam se da vam se svidja ovoj nastavak
Hvala na čitanju ♡
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top