Glava 18.Baba zna najbolje

Nikada nisam pomislila da bolnica može biti romantično mesto. Ali kada sam držala Metodijevu ruku dok je primao tetanus,a on moju slomljenu nogu, shvatila sam da je ovo najromantičnije mesto na svetu. Doživljaj bi još bio bolji da se on ne ponaša kao najveća beba. Od malena se plašio igala. Svaki put kada ode kod lekara molila sam se da se ne vrati sa izbušenom rukom. Imao je tendenciju da mlatara rukama (a i nogama), jednom je medicinskoj sestri lupio šamar. Momentalno su ga izbacili iz bolnice,pa je morao deset dana kasnije da se vrati da dovrše posao.

Sada sedimo ispred bolnice i čekamo mog tatu da dodje po nas. Metodije je bled poput duha, a ja izgledam ko mumija sa ovim gipsom do butine.

"Gledam mi se Harry Potter"
Odjednom se oglasi Metodije.

"Zašto?"

"On mi pomaže da predbrodim teške trenutke u životu"

"Metodije ne umireš."

"Stalno sam ga gledao kada si ti otišla"

"A ja sam gledala umri muški, preporučujem ti ga. Možda nešto naučiš"
Namrštio se i okrenuo glavu. Onda se tiho nasmeje i ustade. Tada sam shvatila koliki je debil postao. Dovukao je stolicu za invalide ispred mene. Podigao je obrvu i iskrivio usta.

"Da li si spremna za brzu vožnju?"

"Metodije. Ne."
Očigledno nije mario za moje oštro iskazano neodobravanje, niti za moju slomljenu nogu. Povukao me je sa klupe i ja padoh pravo na stolicu. Koliko sam naglo sela mislila sam da će pući.

"Drži gaće Nina!"
Provozao me je tri brza kruga oko parkinga. Iako sam se žalila nisam htela da stane. Dugo je prošlo od kada sam se ovako zezala sa njim, nedostajalo mi je. Zabava je preštala kada je jedna medicinska sestra izašla i pičela da se dere na nas. Onda je pizvala pojačanje koje je ljutito krenulo kod nas.

"Metodije šta ćemo sad?" Uspaničeno sam povikala.

"Sada bežimo." Stegao me je za rame.

"Stvarno, a kako to da izvedem. Ako nisi primetio noga mi je u gipsu."

"A ti nisi primetila da ja više nisam žgoljavi klinac."

"Kakve to veze ima?"

Onda me je podigao. Uplašeno sam skviknula kada je počeo da trči zajedno samnom u naručiju. Zapravo više mi je bilo neprijatno. Niko u životu se nije ni usudio da me podigne. Govorili su kako bi ima sigurno slomila ruke zbog moje težine. Pogledala sam Metodija. Vidi se da se muči ali i dalje ne usporava. Dečko je stvarno zacrtao da promeni sebe i iznutra i spolja. Nekoliko kapljica znoja mu se sliva niz lice, i iz nekog vrlo bolesnog razloga želim da ih poližem. Zapravo želim da ga poljubim na svakom mestu gde je znoj pao. Vrat, obraz, grudi...usne. Vruće mi je, mnogo mi je vruće, prokleto gorim. Ponovo ga pogledam. Prelep je, ali je njveći kreten na kugli zemaljskoj. Ali taj kreten me je podigao pritom da nije ni jauknuo. Uspem nekako da suzbijem svoje seksualne nagone i lagano rukom mu obrišem znoj.

Kada više nismo videli bolnicu spustio me je na zemlju. Mlatarao je svoje umorne ruke i noge. Poskakivala sam do najbližeg drveta kako bih imala nekakav oslonac.

"Zašto si to uradi?"

"Molim?" Zbunjeno me pogleda. Veruj mi Metodije ja sam još više zbunjena.

"Šta ako smo pali i ti slomiš ruku. Ili šta ako dobiješ kilu zbog moje težine."

Metodije predje iznervirano rukom preko guste kose.

"Znaš Jovanu Vulović, kako neki tvrde najzgodnija devojka u školi. Jednom sam je nosi sa neke žurke pošto je bila mortus pijana. Ona je duplo teža od tebe. Drug i ja smo morali da se smenjujemo kako bi se odmorili. I zato nemoj više da te čujem kako se žališ na svoju težinu, jer jebeno nisi teška niti debela!" Zacrveneo se

Nisam ništa rekla jer nisam znala šta da kažem. Na trenutak sam se nasmejala ali to je odmah isparilo.

"Uostalom ako dobijem kilu ti mi plaćaš operaciju." Napokon se nasmeja i ja ponovo dobijem nagone da nasrnem na njega poput životinje. Metodijev život je spasilo zvonjenje mog telefona

"Tata je, uskoro dolazi"

~~~

"Neko je došao da te poseti" Reče mi tata kada smo odbacili Metodija. Ceo put su samo on i tata pričali što mi je odgovaralo jer sam mogla malo da odspavam.

Ko tačno?"
Tata 0dmahne glavom terajući njegove ridje lokne da se migolje na sve strane.

"Znaćeš čim osetiš"

Kada smo ušli u kuću osetila sam miris sarmi.Tata je bio u pravu odmah sam znala ko je. Da mogu normalno da hodam odmah bi potrčala do kuhinju. umesto toga moram ko kengur da doskakućem do nje jer sam zaboravila štake koje sam otsavila na klupi.Hvala Metodije.

"BABA" Povikah, i odmah joj se bacim u zagrljaj.Uvek me iznenadi koliko je jak njen stisak.

"Nina dušo babina, koliko si mi nedostajala" Njije prestajala da me ljubi njenim naboranim usnama. Onda me je iznenada odgurne od sebe.

"Smršala si. A ne može to tako sada će baba da te dovede u red."

Jedan od razloga mog gojenja je bila njena kuhinja i tvrdoglavost. Nije htela u školu da me pušta dok nisam pojela sve na tanjiru. Pa mi onda dosipa još.

"Sedi da jedeš, sarme su gotove" Uhvatila me je pod mišku i pomogla da dodjem do stola. Nakon što je uzela rakiju pridružila mi se"

Pričali smo dugo o mom životu u Beču i o Katarini. Onda kada je sipala drugu čašu rakije ozbiljno me je pogledla.

"Imaš li mi sine dečka?" Zakolutam očima.

"Ne, nikdada ga nisam ni imala"

"Što sada lomiš noge kada treba da budeš u potrazi za momkom.Treba unučiće uskoro da mi radjaš" 
Umalo da nisam ispljunulan sarmu, i prilično sam sigurna da se tata zagrcnuo i da sada kašlje u drugoj sobi.

"Baba ja imam šesnaest godina"

"Ja sam u tvojim godinama imala i muža...E moj Mirko, neka ti je laka zemlja. Voleo je da se kocka ali je bio dobar čovek. Umalo da umremu u dugovima zbog njega. Šta ćeš takva mi je bila kader."

"Šta ti je kader?"

"Sudbina na Turskom"
Lupila sam se po čelu. Ponovo gleda turske serije. Babino lice se odjednom ozari ako da joj je sinula neka ideja.

"Šta radi Metodije?"
Izbuljila je očima.

"Čisto da znaš, da me nisi prejela i da mogu sada da ustanem odavno bih napustila sto. Znaš da je on tabu tema"

"Idalje ne pričate" Baba je jedinaosoba koja zna šta se tačno desilo izmedju mene i Metodija.

"Pa nije kao da ne pričamo. Svaki dan je drugačiji. Jedan nad pričamo, drui dan kao da se ne poznajemo.Više nije onaj stari."

"Tu je on Nina samo se dobro sakrio. Ali je mnogo  dobro dete." Baba je oduvek volela Metodija, i nikada nije verovala da je on zaista voleo Katarinu. U njenoj glavi mi smo se već i venčali.

"Baba ja bih u svoju sobu da spavam, i onako ne smem više da se pokrećem."

"Važi dušo. Ja dolazim sutra da pazim i ostajem sve dok ti se noga ne izleči"

"To me raduje"

~~~


Sutradan sam sa uzbudjenjem čekala Babu da dodje.Rekla je da mi je kupila burek i češalicu za nogu, koja me trenutno više raduje nego burek. Čujem kucanje na vratima.

"Udji baba" Ali umesto babe ušao je dečko zelenih očiju i zgodnog tela. U rukama je nosuio burek i češalicu.

"Metodije..."
Onda mi stiže poruka od babe.
Lepe ću unučiće imati, Metodije je sladak ko lutka.

Baba kader ti je upravo postala još gora.

*****************************
Kako vam se čini nastavak😆

A Ninina baba?

U sledećem nastavku ćemo više ispoljavati Ninine erotske nagone😂😂😂

Hvala na čitanju ❤

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top