"Došao je i taj dan. Dan moje propasti.Dansa Nina ili ćeš da izblamiraš i sebe i Metodija i ostale glumce, i tvoju sestru i tvoje prijatelje i tvoju familiju, i rodjake koji i ne znaju da im dodješ nešto u životu, ili ćeš uspeti nekako da se provučeš kroz sve ovo ne povredjena."' Gledam sebe u ogledalo i pokušavam nekako da se motivišem. Ne uspeva mi. Naučila sam ceo tekst, nekoliko puta sam se pravila bolesna da bih mogla ostati kući i vežbati. Mama jednom zamalo da me provali ali ja se zakašljem kao da imam tuberkulozu i pusti me da umrem u miru.

"Nina ponovo pričaš sama sa sobom."
Katarinin glas se odjednom niotkuda pojavi iza mene. Prokletsvo. Koliko je dugo već u sobi. Čula me je sigurno ali nadam se da nije videla kako sam donela Svetog Nikolu iz dnevne sobe, i provela prokletih deset minuta moleći se.

"Ako si završila predavanjem svoje duše Svetom Nikoli molim te da ga vratiš na mesto. Mama će da se naljuti."
Videla je.

"Nina biće sve uredu. Čula sam te kako ponavljaš svoj tekst super si"
Katarina me zagrli i štipne za dupe.
Uzvratila sam joj istom merom

"A šta ako zaboravim tekst, zaledim se ili mi padne plafon na glavu"

"Garantujem ti da se ovo treće neće desiti."

"Katarina umreću."

"Samo gledaj u Metodija i biće sve okej"

"TO JE JOŠ GORE! Ako budem konstantno gledala u njega onda ću definitivno zaboraviti tekst. Uostalom kada me on pogleda imam osećaj da će me te njegove zelene oči progutati. Izgubim jačinu u nogama i..." Primetim kako me Katarina pažljivo posmatra sa velikim osmehom.

"Priznaj svidja ti se."

"Ne. Uostalom tebi se svidja, zar ne?" Kupim stvari i odlazim što brže"

"Eh Nina, Nina"

***

Zavirujem iza zavese. Svi su već seli na svoja mesta. Prepuno je, na kraju sale vidim svoju sestru, Milicu i Kostu. Hvatam se za stomak, i čučnem. Maša prodje pored mene sva uzburkana, nije me ni primetila. Razumem je, ovo je veliki dan za nju, sigurno je nervozna. Moram priznati da je predstava koju je smislila fenimenalna, i vrlo pažljivo osmišljena. Svakog glumca je ona lično izabrala i svakom odlično stoji uloga. Rekviziti na sceni izgledaju kao da su stvarni a ne od drveta i kartona. Samo je još ostalo da ja neupropastim sve.

Osetim kako neko udara svojom nogom u mene.

"Isuse ko još čuči na sred puta. Umalo da padnem!" Prodere se Lidija. Podižem sramljivo glavu.

"Nina...šta ti je bre?"

"Lidija ukakiću se."

"Odvratna si. Bukvalno me je blam što delim isti vazduh sa tobom"

"Šta ti radiš da nemaš tremu?"

"Prirodni talenti poput mene nemaju tremu.Mi smo sigurni u svoje sposobnosti". Želim da imama barem pola njenog smopouzdanja.Arogantnost može da ostavi sa strane, ne stoji joj. Zahvalna sam Lidiji, tokom proba iako me je dosta kritikovala dosta mi je i pomagala. Svi su mi pomagali i bili vrlo dobri prema meni i Metodiju.
Odjednom neko me povuče za majcu i podigne gore.

"Koliko ćeš dugo več da sediš po tom prljavom podu. Predstava uskoro počinje a ti još nisi obukla kostim, ako imaš vremena da sažaljevaš sebe imaš vremena i da ponavljaš tekst. Onda bi bila spremna i ne bi imala tremu." Zakolutam očima.

"Što tebe briga ako ja imama tremu ili ne Metodije."

"Ne želim da budem izmedju ovoga, bay bay" Promrlja nešto Lidija mada ja je nisam čula. Fokusirala sam se na nervoznog Metodija.

"Upravu si nije me briga." Vidim kako mu se ruke tresu.

"Metodije i ti imaš tremu, zar ne?" Počnem da ga štipam po stimaku.

"Umukni" Gurne me laktom i ja zamalo da padnem. Htela sam da ga opsujem ali je profesor srpskog ušao. Poželo je da svi slomimo noge. Maša mi je posle objasnila da to znači srećno, ali imam osećaj da nas je profesor ureko. Pre izlaska na scenu Maša nam je rekla da se pazimo eksera koji je izašao i drvenog stuba. Ja sam u svojoj glavi već ponavljala prvu rečenicu koju trebam reći. Metodije me stisne za rame i izadje prvi. Prosledio je aplauz koji se ubrzo utišao kada je Metodije počeo da priča. Glas mu zvuči ozveštačeno i dosta dublji. Nekoliko devojaka iz trećeg reda su mu dovikivale i mahale ali on nije obraćao pažnju. Zatim mu pogled skrene ka meni i ja se uhvatim za srce. Nisam sigurna da li mi ubrzano lupa zbog toga što je na mene red ili zbog Metodija? Nikada mi nije uputio ovakav pogled. Oštar je ali ujeduno i topao, kao led na opekotinu. Maša me bocne po ledjima.

"Nina na tebe je red" Vratila me je u realnost. Udahnem duboko pa zatim zažmurim zbog jarkih reflektora.

"Sto puta sam ti rekla da ne treba da se menjaš Aleksa. Ti si kutija puna iznenadjenja, drugi su samo mnogo slepi da bi to videli"
Dobro je prva rečenica nije tako loše izvedena.

"Zašto se uopšte družiš samnom? Zato što se u poredjenju samnom osećaš kao manja lujka? Ili zato što te pored mene svi ostavljaju na miru jer su usmereni na mene?"

"..."

"Odgovori mi Nin...Sofija!"

"Zato što mi se kada ne izigravaš kretena, kao što sada izigravaš, čak i svidjaš. Ali si ti očigledno previše opsednut tudjim mišljenjima da bi to shvatio. Volela bih da možeš da odeš na drugu planetu i da se nikada ne vratiš." Ove dve poslednje rečenice nisu bile u scenario ali sam osećala da ih moram izgovoriti. Metodije ih mora čuti. Pogledam u njega, zbunjen je i iznenadjen. Osećam da ću zaplakati. Okrenem se i počnem sto brže da izlazim ali se slučajno sapletem. Idem pravo ka ekseru za koji nas je Maša upozorila. Metodije me uhvati za ruku i povuče nazad i ja padnem dole. Čujem Metodijev bolan jauk i moje srce stane. Nabio se na ekser umesto mene. Iz njegove ruke kreće da šiklja krv.

"METODIJE!" Pokušam da ustanem ali me noga zaboli, mislim da sam je uganula. Dopozim do njega i stisnem mu ranu. Okružili su nas zabrinuti profesori i učenici.

"Nina mislim da me pokojna baba doziva"

"Bićeš dobro Metodije. Pozovite hitnu" Povikah.

"Drago mi je da si ti dobro" Pomazime po obrazu.

"Sunce ti kalaisano pa ne umire" Prokomentariše Lidija.

I tako je predstava bila završena. Svi će je pamtiti kao krvava predstava a ja kao dan kada su se dva porušena sveta počela da se spajaju.

_______________________________________

Znam da dugo nisam pisala ovu priču i stvarno se izvinjavam. Neki su je možda i zaboravili. Vratila mi se motivacija za pisanje ove priče a i vreme. Želim da se zahvali iiiiiirma koja mi je vratila tu motivaciju. Ova priča će definitivno imati kraj😉

Nadam se vam se svidja ovaj nastavak.😊

Hvala na čitanju❤