"Zašto toliko prisiljavaš sebe da budeš ono što nisi. Ti si Andrija, tvrdoglavi, maštovit klinac koji voli sci fi filmove i Šekspirovu poeziju. Ti si moj najbolji prijatelj. Zar stvarno hoćeš sve ovo da ostaviš, mene da ostaviš da bi postao popularan?!"

"Ti ne razumeš Saro, ja ne mogu više ovako. Večite prozivke, i ti urokljivi pogledi. Muka mi je od njih. I dalje imam modrice koje nikako neću da prodju. Hoću da budem cool i nekom bitan.

"Meni si bitan."

"To nije dovoljno"

" REEEZ!" Povika Maša, i svaka konverzacija, gluma na sceni prestaje.

"Nina bilo je dobro ali i dalje si pomalo stegnuta, moraš da se opustiš. Metodije, daj mi malo više emocija čoveče. Ti patiš, izgubljen si, razočarao si svog najboljeg prijatelja i to te jako boli." Oh Mašo nemaš pojma koliko ovo nije toliko daleko od istine. Cela ova predstava tačno opisuje moju i Metodijevu situaciju.

"Meni su bili odlični" povika Aleks sa drugog kraja sale.

"Ima tu još da se radi" Oglasi se Lidija.
Odjednom školsko zvono zazvoni označavajući kraj probe i početak prvog časa.

"Ne zaboravite predstava nam je za nedelju dana" Povika Maša pa zati izadje kroz zadnja vrata iza scene. Htela sam da poričam sa Metodijem prenego što odem na čas, ali opet mi je pobegao. Ove probe su dobra šansa da popravimo odnose, ali on me i dalje izbegava.

***

U učionici mir. Nisam navikla da ih vidim sve u klupama i sa knjigama u rukama. Učenici koji uglavnom kasne u škoku sada su medju prvima.Čak se ni Kosta ne juri po učionici. izigravajući majmuna. On piše nešto po klupi, a pogled mu je duboko koncentrisan u knjigu iz biologije. Pridjem Milici koja isto tako ponavlja gradivo.

"Milice šta je ovo? Što svi sede i čitaju biologiju?" Prošlo je dobrih pet minuta prenego što se udostojila da podigne glavu i odgovori mi.

"Pa imamo kontrolni iz biologije Nina. Od ovoga nam zavisi ocena za polugodište" Odgovori mi strogo i hladno, pa zatim vrati svoju glavu u knjigu.

"To je nemoguće, kontrolni je u sredu"

"Danas je sreda zalutali garfilde" Odgovori Kosta.

"NE SERI!" Povikah i osetim kako mi srece sve jače i jače lupa. Od ove predstave sam totalno izgubila pojam o prostoru u vremenu.

"Nemoj da se dereš glava će mi pući!" Povika Milica i ja iznenadjeno i pomalo uplašeno zaćutim. Milica nilada nije povikala ninakoga, zapravo se njen glas jedva može i čuti. Cela učionica je gledala u nas. I oni su iznenadjeni kao i ja. Milica poče da  masira čelo i da se hladi sveskom.

"Hej, jel sve okej?" Prodrma je Kosta i ona samo klimne glavom.  Milica je vredan djak. Pametno razmišlja i uvek dobija petice. Ali joj škola stvara veliki stres. Ona to ne priznaje ali se da primetiti. Ali danas je posebno nervozna.

"Hoćeš malo vode?" Upitam. Baš sam zabrinuta za nju, izgleda mnogo bledo.

"Ne, samo me pustite da se skoncentrišem. Ovaj kontrolni iz anatomije mi je mnogo bitan"

"Hej Milice računam na tebe da mi pomažeš." Oglasi se marko iz trece klupe. Takodje i Ivana iza njega. Svi hoće pomoć od nje a njoj treba koncentracija. Iskreno i meni treba ali ne želim da joj smetam. Sednem i spustim glavu na sto.

"Bože šta ću da radim?" Zakukam. Odjednom osetim kao mi neko spušta moju zavezanu kosu.

"Jovana baci mi onu tvoju četku za kosu koju svaki dan nosiš iz bog zna kog razloga jer ti je kosa uvek umršena i čupava" Zatraži joj Kosta i ona zamalo da ga pogodi u glavu sa četkom.

"Kosta šta radiš?"

"Bez brige Nina, sada ćemo da napravimo barikadu. Ima da ti raščešljam svaku moguću loknu. Izgledaćeš ko ovca posle elektrošoka ali se barem moj sto neće videti. Imam celo gradivo ispisano na stolu pa ako ti treba nešto slobodno zatraži. Nemoj da uznemiravamo Milicu."

"Kosta ti si genije, ali šta ako nas vidi?"

" Ukrao sam joj naočare, ona nema da vidi ni prst pred okom" Milica se naglo okrene i razočarano ga pogleda.

"Lepotice to se zove snalaženje i preživljavanje" Nasmejajo joj se gordo i prstom joj dodirne nos. Ona zakoluta očima.

"To se zove još jedan ukor. Uči nekada, lakše ćeš proći u životu" Metodijev izraz lica se načisto promeni. Gledao ju je ozbiljno i pomalo ljuto.

"Znaš šta Milice, lako je tebi to da pričaš kada su ti oba roditelja hirurzi. Ti i da ništa ne radiš i dalje bi imala zagarantovan posao, novac... neki nemaju takvu lagodnost u životu."

"Dosta Kosta. Rasplakao si je" Po Miličinim obrazima kanule se dve zuse. Hitro ih obrisa i okrene se ka tabli. U tom trenutku profesorka ulazi sa kontrolnima. Milica samo gleda svoj. Ponovo masira čelo brišući znoj sa lica. Zatim se uhvatila za stomak.

"Milice da li si dobro? Nisi ni pipnula kontrolni a to ne liči na tebe" Upita je profesorka

"Dobro sam"

"Da li si sigurna, izgledaš mi bledo srećo?"

"Mogu li da odem do wc-a?" Profesorka joj naravno dozvoli. Milica ustade i umalo da se nije srušila na zemlju. Ja uplašeno uhvatim za ruku.

"Muka mi je, molim te me odvedi do wc-a" Jedva je izgovorila te reči. Podigla sam je na noge i laganim koracima se krećemo da ne bi ponovo pala. Profesorka,kao i celo odeljenje, se uzrujala i odmah pozvala hitnu pomoć.

***

Povratila je ceo doručak. Uzela sam malo vode i počela da je umivam. Sedele smo na hladnim poločicama wc-a jer ona nema snage da stoji.

"On ne razume" Napokon progovori.

"Ko? Kosta"

"Teško je Nina. Živeti pod konstantnim pritiskom svojih roditelja. Oni žele da ja budem hirurg kao oni. Već su mi odredili sudbinu. Ali ja ne želim da budem hirurg. Plašim se krvi, pomisao da nekog živog moram da otvaram me užasava, a školovanje je baš dugo i dosadno." Skupila je noge i počela da plače.
"Jednostavno želim da i ja mogu da se opustim kao Kosta, da ne moram svaki put da učim da bih dobila glupu peticu. Da ne moram da ostanem budna cele noći ponavljajući kako curkuliše krv.

"Reci mi šta bi ti htela da radiš u životu"

"Iskreno...želim da budem animator crtanih filmova" Stidljivo se nasmejala

"Mislim da bi ti to super stajalo" Obe se trgnemo od jakog Kostinog glasa. Dražao je u jednoj ruci kiflu a u drugoj njenu pumpicu za disanje. Milica se sakrije iza mene.

"Mogu li da popričam nasamo sa njom Nina" Klimnem glavom ali sam se ipak sakrila iza vrata da bih prisluškivala. Ženska znatiželja.

Kosta sedne pored nje i ponudi joj kiflu. Odbila ga je ali je on uporan.

"Neću otići dok ne vidim da si stavila barem jedan zalogaj u usta. Dobiću neopravdani zbog tebe,učini mi barem ovo" Videvši da nema vajde raspravljati se sa njim ona poče da jede kiflu. Nasmešio joj se i poče da joj mazi ledja.

"Hoću da ti se izvinim. Nisam znao da se tako osećaš...ispao sam kreten"

"Čuo si sve" On klimne glavom.

"Znaš uvek možeš da kažeš ne svojim roditeljima"

"Ne mogu, ne znam kako"

"Bože Milice naravno da možeš. Hajde da te čujem. J A  N E Ć U  D A  B U D E M  H I R U R G. Sada ti to ponovi" Gledala ga je zbunjeno.  On je uhvati za obraze, jako ih stegne praveći od njenih usana pačiji kljun. Ponavljao je svoje reči piskavijim glasom da bi ispalo kao da ona priča. Ona prasne u smeh. Zagrlio je. Tako brzo i iznenada.

"Nemoj da ti se ovo ikada više desi. Zabrinuo sam se. Moraš da zapamtiš da tvoji roditelji nisu kovači tvoje sreće, već ti"

"Da li je upravo nešto pametno izašlo iz Kostinih usta. Mislila sam da će taj dan doći kada ja budem prestala sa učenjem"

Da li se to večito ozbiljna Milica Dobrnjac upravo našalila. Izgleda da počinjem da utičem na tebe"

"Meni ne smeta"

Bože kako slatko. Odjednom osetih kao me neko štipa za dupe. Ja skočim i stavim ruku preko usta da se ne bih prodrala. Okrenem se i vidim Metodija koji se upravo sprema da mi očita bukvicu.

"Šta radiš to, prisluškuješ ih. Gora si od tvoje sestre"

"Vidi ko je rešio da mi se obrati. Mislila sam da me kuliraš ceo dan.

"Izgledaš kao četka za brisanje prašine" Pokaza na moju čupavu kosu, zatim se okrene i vrati nazad u učionicu. Bukvalno me je ostavio bez reči.

************************
Zao mi je sto dugo nije bilo nastavka. Nije bilo volje niti inspiracije

Nadam se da vam se svideo ovaj nastavak

Hvala na čitanju❤