*Obavezno pročitate do kraja imam malo iznenadjence*

Gledam ja Kristinu gleda ona mene. Zatim obe pogledamo Katarinu. Katarina gleda Metodija, Metodije ne gleda. On spava.

Kada smo se našle sa njim i njegovim drugom Nemanjom ispred tržnog centra, nisam mogla da se susdržim a da se ne nasmejem. Metodija je stigao mamurluk i sada izgleda kao robijaš koji je upravo pobegao iz zatvora. Nosi velike crne naočare za sunce iako napolju nema ni zrak cunca, a glavu je prekrio kapuljačom od svog adidas duksa. Stoji pogrbljeno prekrštenih ruku, a glavu jedva drži gore.

"Ne smeji se tako glasno kao foka na električnoj stolici. Uši mi krvare." Progurao je ruku ispod svojih naočara i prstima pritisnuo koren nosa. Glas mu je smiren i promukao a svaki pokret mu je usporen. Pa kada se cele noći svadjao sa banderom čudi me da jošuvek i ima glas. Ali moram priznati da se saosećam pomalo sa njim, ni ja se ne osećam nešto baš najbolje danas.

"Epa kada smo svi tu hajde da krenemo ka bioskupu. Još nismo izabrali film koji ćemo da gledamo" Uzviknu uzbudjeno Kaća.

"Hoćeš da kažeš da si nas pozvala da idemo u bioskop a nisi ni film izbrala" U isto vreme smo se pobunili Metodije i ja. Svi su nas pogledali stoga sam stisljivo spustila pogled ka zemlji.

"Pa ne može ovakva lepotica da odradi sve sama, moramo i mi da joj pomognemo" rekao je Nemanja pa zatim namignuo Kaći. Ona ga izignorisala i nastavila da gleda u Metodija

"Ne možemo još da krenemo, ono dvoje još nisu došli" Smoreno je rekao Metodije.

"Treba još neko da doje?" Zbunjeno je upitala Kristina. I onda ko grom iz vedra neba čujem poznati glas.

"TU SMOOO!!! NE IDITE BEZ NAS" Iz daleka ka nama trče Kosta i Milica. Zapravo Kosta trči i maše nam sa obe ruke a Milica sporim hodom ide kobno iza njega. Neoduševljenje na Kaćinom licu nije moglo da se sakrije, ona i onako želi da bude sama sa Metodijem ne treba joj još veća grupa. Okrenula sam se ka Metodiju i zbunjeno ga pogledala. On primeti šta želim da ga pitam pa mi glavu približi na uvo.

"Pozvao sam ih jer mislim da bi se prijatnije osećala kada bi bila u društvu sa nekim koje poznaješ. Gledaj to kao zahvalnost za ono sinoć." Iznenadjena ovim gestom došlo mi je da ga zagrlim, ali sam se susdržala. On je uvek znao šta mi treba, i kada sam tužna i kada srećna. Barem se to nije promenilo.

"Hvala" jedva prošaputam.
Kosta mi pridje i čvrsto me zagrli, osećala sam kako mi se rebra spajaju. Zatim se pozdravio sa Metodijem i ostalima. Milica nam je samo prišla i blago naklonila. Kosa joj je uvijena u veliku pletenicu dok je Kosta po običaju imao kačket na glavi.

Napokon krenu smo. Kaća je uhvatila Metodija ispod miške hodajući mnogo dalje od nas. Nešto su pričali, mada Kaća je ta koja ne zaklapa usta on je samo sluša.

"Da li imate osećaj kao da smo u srednjem veku gde su njih dvoje kralj i kraljica a mi posluga koja ih verno prati dok šetaju vrtom" rekao je Kosta.

"Slažem se" odgovori nemanja Nemanja ne spuštajući pomalo ljubomoran pogleda na njih dvoje.
Sada kada se malo bolje prisetim Nemanja je onaj dečko koji je bio u kantini onog dana kada sam prvi put videla Metodija. Ne znam kako do sad nisam mogla da se setim.

"Stvarno izgledaju kao lep par, savršeno idu jedan uz drugog" reče Kristina. Zakolutam očima i ironično se nasmejem

"Izvini ako si već ljubomorna na svoju sestru mogla bi to lepše da sakriješ"

"Ja ljubomorna!?"

"Da, na putu do ovde nisi prestajal da se žališ i da kukaš kako ne želiš da budeš ovde. Očigledno je da ne želiš da ih vidiš zajedno" Kosta iskoči ispred nas

"Devojke, devojke...obe ste lepe" Kristina zakoluta očima i gurne ga u stranu a je se uhvatim za glavu i počinjem da je masiram jer me nenormalno boli.

"Da li ti je dobro Nina?" Upita Kosta.

"Da da...imam oseća da mi pucaju moždane ćelije svaki put kada ova progovori" Okrećem se i tražim Milicu. Ona tiho i zamišljeno ide iza nas. Potrebno mi je da se smirim a mislim da će mi njeno prisustvo dobro doći. Svaki izlog pored koga smo prošli ona detaljno prouči.

"Iskreno iznenadjena sam što si došla" prodrmam je laktom da bi je osvestila.

"Volim da idem u bioskop a i Metodije je dobar drug pa nisam znala kako da ga odbijem" Nešto mi govori da postoji još jedan razlog. A taj razlog uvek nosi kačket i osmeh do ušiju. Primetim kako više ne hoda pored mene. Stala je ispred knjižare.

"Želiš li da udjemo?" Ona klimnu glavom i lagano se osmeši. I ja isto volim da udjem u knjižaru. Nekako se osećam kao da mi je to drugi dom. Zastala je ispred odseka za nauku. Za oko me je zapela jedna knjiga koja sada sigurno leži u Metodijevoj garaži i skuplja prašinu. Enciklopedija kosmosa i planete zemlje. Knjiga koja je Metodiju probudilja ljubav za zvezdama. Više je slikovnica nego prava knjiga, ali zato je on znao svaku stranu napamet. Sećam se kako smo svake noći, kada me je mama pusti da prespavam kod Metodija, prelistavali tu veliku debelu knjigu učeći svako moguće sazveždje. A zatim to znanje primenjivali na teleskopu. Ne znam kakva je to sila koja me je naterala da je sada kupim.
Vratim se kod Milice koja je prelistavala knjigu za anatomiju.

"Želiš da se baviš medicinom?"

"Da...barem to svi očekuju" Osetim kao da me neko čekićem snažno lupa glavu a grlo kao da mi gori.

"Imaš...imaš li nešto protiv bola Milice."

"Ne, šta ti je baš si prebledela?"

"Pa od jutros se ne osećam baš najbo..." U tom trenutku osetim da ću da se srušim pa se uhvatim za policu.

"NINA!? Ajmo na vazduh" Milica me uhvati za ruku i izvede napolje.Dala sam joj telefon i rekla da mi pozove sestru. Seli smo na klupu pored tržnog centra. Ona stavi ruku na moje čelo.

"Čoveče pa ti goriš!"

"Onda bi bilo bolje da krenem kući. Javila si mojoj setri da idem?" Jedva izgovaram reči, a ustajanje sa klupe je bilo teže nego trčanje deset krugova oko sale"

"Ovaj vidiš...NINA!?"

●●●

Osećam miris muškog parfema i zvuk guma koje glatko idu po putu. Jedva otvaram kapke a mutan vid počunje da se oštri. Ležim u nečijim krilu i po ljudima koji zovu za taksi shvatim u čijim sam kolima. Noge su mi podignute i osećam da mi neko stavlja hladnu mokru ruku na čelo trljajući je sporim pokretima.

"Budna si...dobro je" Taj glas, koji svaki put kada ga čujem zaledimi se krv u žilama i srce se bori da ostane u telu, sada je blag i nežan ali i dalje promukao. Podignem glavu i Metodijeve zabrinute oči se susretnu sa mojim.

"Kuda idemo?" Tiho progovorim.

"Vodim te kući."

"Nema nikog kući."

"Ali imaš ključ."

"Kod Kaće je."

"Epa divno...onda te vodim mojoj kući"

"Šta!?" Uhvatim se za grlo. To je bolelo.

"Ne pričaj ludačo, Milica mi je rekla da te boli grlo"

"Znači ona te je pozvala"

"Htela je tvoju sestru ali nije znala kao se zove pa je pozvala mene. Hoćeš da popiješ vode" Odmahnem glavom. On stavi hladnu flašu na moji obraz. Prija. Ponovo zatvorim oči. Previše sam umorna da bih se suprostavljala njegovoj odluci

************************
LJUDI 1K PREGLEDA WOOHOOO
🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉
HVALA IZ SVEG SRCA❤❤❤❤

Epa u znak zahvalnosti rešila sam da vam otkrijem nešto što mi je u draftu još od januara. Oni koji vole fantaziju i Mrtvu istinu sigurno neće biti razočarani. Mnogo sam uzbudjena jer mi baš nedostaje da se vratim fantaziji i njenim čarima 😜
Ovo dole što će te videti je mali deo covera.
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●

Samo da znate ovo apsolutno nema nikakve veze sa vampirima. Ali to nije sve...mada bolje da ne otkrivam previše 😉
Ne znam kada ću tačno početi sa pisanjem ove knjige, sigurno kada završim savršeno nesavršene.

Nadam se da vam se svidja novi nastavak

Hvala na čitanju❤