Šta je Google? Hm. Za mene je to jedna velika pijaca. Ima svakakvih ingredijenata. Od njih može da se spremi raznovrsna hrana. Ali, treba znati kuvati. Voli žena kad joj muž ode na pijacu i donese ono što treba, od čega će ona da spremi svom mužiću ukusno jelo koje on baš voli. Neko bi rekao da su to male stvari, da bi čovek bio srećan. Svakako da jesu male ali su važne. U ovom primeru je važno da su učestvovala oba supružnika. Podeliće zadovoljstvo među sobom i taj dan mogu smatrati uspešnim. Sutradan će se pojaviti ili će smisliti nešto novo, polako će dani proteći do starenja.

A kad budu stari pričaće o tome kako im je bilo lepo zajedno. Nisu nikom smetali jer su se posvetili jedno drugom. Možda je neko drugi bio ljubomoran na njih, zbog toga što nemaju veće ambicije, nemaju očekivanja high to the sky, verovatno gledajući sebe kako taj nije uspeo da se dovoljno spusti na njihov nivo. A zašto je nesrećan taj koji ih posmatra? On može da kaže da nije našao ono što je tražio. Može mu se verovati, ali se odmah može postaviti pitanje, kad je on to počeo da traži, kao mali ili kao veliki. Šta to ima veze? Ima, i te kako. Kad je postao velik njegove želje su dobile drvene noge, skoro štake.

Nismo mi tu da čekamo da nam se ispunjavaju želje, mi moramo ispunjavati želje. Zvuči nejasno. I jeste nejasno. U prevodu bi to značilo da mi moramo da sobom ispunimo nečiju želju, a ne da nađemo nekog ko će naše ispunjavati. Čime smo mi to zaslužili da neko ispunjava naše? Time što smo bogom dani? Neće biti tako. Recimo neko peva a vi ga slušate. Ne mislim na one pevače na koncertima, ali mogu i oni da se uzmu u obzir. Više mi je u glavi slika da je neko u svojoj bašti pa peva. Vi prolazite pored, glas nije od Pavarotija ili Marije Kalas, ali vam se ipak dopada.

Koliko vam se dopada? Važno je odgovoriti na to pitanje, jer ako je odgovor - mnogo, onda morate nešto preduzeti. Zastati pa zapljeskati, otvoreno reći da vam se dopada, a ne bi bilo loše ako i vi znate da pevate, da se toj osobi pridružite. Nije bitno ko peva bolje, već je važno da usaglasite glasove. A možete pevati i dvoglasno ali da se to lepo uklopi. Pričaju naši stari da se nekad mnogo pevalo, da tako kažem, među običnim narodom.

Pevali su radnici na građevini, kosači na polju, devojke oko kuće, ili u kući dok su je spremale. Bilo je pevanja gde god da se okrenete. I što bi neko rekao - sve za džabe. Pevalo se iz srca, od radosti, da bi nama samima bilo lepše. A ako neko sluša i dopada mu se, neka bude lepo i njemu. Nisam zlonameran ako kažem da će mlada devojka lepše pevati od neke stare babe, ali svakako imalo bi i tu iznenađenja. I te kakvog.

Takva pevanja možemo usporediti sa pevanjem ptica, pa čak pevaju i neke životinje, što nikad ne bi rekli ako s tim nismo upoznati, a što onda ne bi i čovek? Postoje kuće u kojima su svi članovi pevali. Nije to samo bio način života nego se pevanje i negovalo. Oni dobri bi iskakali, postajali poznati. Najpre bi bili pozivani da dođu na svadbe ili neke druge proslave, da bi poveli pesmu, kao što se povede ples ili igra.

Kod nas toga nema ali u nekim zemljama se peva i na sahranama, pisao sam o jednoj mojoj rođaki koja je tako pevala, ali koja nikad nije želela da uđe u pevačke vode. U tim vodam pretežu neke druge vrednosti, zadovoljstvo u pevanju je na poslednjem mestu. Ako je tačno da ima danas pevačkih i manje ili slabo pevačkih naroda, ne treba to opravdavati kulturom, jer bi onda ispalo da ovi narodi koji ne pevaju ispadaju nekulturni.

Svakako da tu treba razlikovati slušanje kad drugi pevaju i samo pevanje bez obzira da li vas neko sluša. Ako je tako danas, da se narodi razlikuju, kako je bilo nekad? Ne nekad pre pedeset ili sto godina, vre pre neku hiljadu godina. Mislite da sam otišao predaleko? Nemojte tako da mislite. Umesto toga zamislite neki pevajući narod, koji se budi sa pesmom, koji jede sa pesmom, koji pesmom izjavljuje ljubav i koji sa pesmom ide na spavanje. Mislite da toga nije bilo? Niste sigurni?

Kad bi neko vaše današnje probleme rešio i zdravstvene i novčane, da li bi vi počeli toliko da pevate? Ja mislim da ne bi. I vi tako mislite, zar ne? Junakinja moje priče je bila baš takva osoba. Kako ja to znam? Mogao bih reći - pričaju ljudi, a verujte ni malo ne bih pogrešio. Ne samo što su drugi pričali o njoj, nego su njeno pevanje i proučavali i pokušavali kopirati. Ali da ne ispadne da je ona znala samo da peva, treba reći i da je znala da svira, znala je da pleše, znala je da crta i te kako i na kraju bila je pesnikinja koja je svoje stihove pevala.

Time je izražavala svoja najdublja osećanja koja je imala prema svemu što je okružuje i biljnom i životinskom sveta, ljudima i priodi. Nije zaboravljala ni bogove, ni svakodnevne probleme, od sazrevanja, gubljenja nevinosti do starenja i odlaska na onaj svet. Ipak, najviše od svega, najviše je pevala o ljubavi i to prema muškarcima i devojkama, prema porodici i prema prijateljima. Toliko je volela svet u kojem je živela. A on je baš i nije mazio. Što su je više pritiskali to je ona bila snažnija, iskusnija, zrelija. Počele su se pojavljivati i sede vlasi, ali nije posustajala.

Odakle meni sve to? Da li ja to izmišljam? Zbog čega bih? Pa čak i da pustim mašti na volju to bi bio samo delić njenog bogatog života.

Da li je bila lepa? Odgovoriću na to pitanje indirektno. Nju su smatrali boginjom na zemlji. Najozbiljnije vam kažem da ni malo ne preterujem. Ona je bila nedostižan san vladara u tom vremenu i poznatom svetu, san običnih smrtnika, ali isto tako nedostižan san svojih kolega pesnika koje su takođe smatrali polubožanstvima.

Zamislite nekog danas najpopularnijg pevača, pa onda zamislite nekog najpopularnijeg političara, pa onda najpopularnijeg pisca. E vidite, od svih njih je bila deset puta popularnija. Nije postojala osoba koja nije za nju znala, ili je za nju čula bar indirektno od drugih pevača i pesnika. Od vremena njenog do danas je napisano na tone knjiga, svaka se bavila jednim njenim delićem ili delovanjem. Sveobuhvatne knjige nema niti je može biti, jer je svi mi posmatramo na svoj specifičan način.

Neko njen privatni život a neko njenu profesiju, iako to ona nije delila, to drugima ni malo nije smetalo da je seckaju i analiziraju, a neki čak i da je se zgražavaju, zaboravljajući da prvo sebe pogledaju u ogledalo da bi doživeli pravo zgražavanje. Malo je onih koji je nisu osuđivali i njene stihove palili, pogotovo poslednjih dve hiljade godina. Tek je u poslednje vreme prašina sa njenog sjanog lica i lika počela da se briše. Razni pisci su je počeli stavljati u svoja dela, u pozorišne komade, delimično u filmove. Prikazivali su je kakva ona sigurno nije bila, nije im to ništa smetalo. Vređali su i nju ali i čitaoce takvim pisanjem i prikazivanjem. Nikad ona nije bila razočarana u ljubav, nije bila depresivna, nije bila cirkusant. Imala je mana kao i svaka normalna žena ali je imala i vrlina kao malo koja žena.

Sad bi me mogao neko upitati zbog čega se ja onda upetljavam u celu ovu priču, kad sve ima na čika Guglu. Upravo tako. Baš zato što ima svega. Gugle je ta pijaca, koju sam malo pre spomenuo, nema šta nema. Šta ja onda imam novo tu dodati? Pitanje je svakako na mestu i ja sam dužan da na njega odgovorim. Na srpskoj vikipediji je jedan bedan tekst o njoj, na engleskoj je preopširan. Uglavnom svi prepisuju jedni od drugih. Mnogi nastoje da u tim tekstovima nađu nešto svoje, nešto podudarno ili čak nešto potpuno suprotno, takvi su ljudi.

Meni svakako nije namera da prepisujem nečije tekstove, šta će mi to kad već postoje. Znate li kako rade arheolozi? Dođu na lokaciju gde je sve zapaljeno i sravnjeno sa zemljom ko zna kada, pa pokušavaju na osnovu onih šturih nalaza da zamisle u kakvom blistavom stanju je bilo to zdanje pre nego je uništeno. Ja bih uvek počeo od pretpostavke da su i tada kao i sada živeli obični ljudi koji su se, bar neki od njih, uspeli uzdići iz proseka i ostavili traga koji bi nas mogao razglaliti.

Vidim sebe kao istraživača koji ozarenog lica kopa za izgubljenim blagom. Samo što to blago nije zlato i drago kamenje, već meni nešto mnogo vrednije. To je pronalazak onih detalja skrivenih između redova napisanih knjiga koje nikog nisu zanimali a meni će značiti da uspostavim veću bliskost sa osobom koju proučavam.

domatrios