"I gdje idemo?" Pitala sam nakon 15 minute vožnje.

"Strpi se, uskoro smo tamo."

"A daj."

"Rado. Želiš odmah?" Podigao je obrve i nasmiješio se perverzno.

"Sram da te bude."

"Mene? Pa ti si rekla, a ja kako sam dobar rado ću ti ispunit tu želju."

"Kako god. I gdje idemo?"

"Dobar pokušaj."

"Možda sam ipak trebala ostat u nekoj od prijašnjih konbinaciji." rekla sam kao zamišljeno.

"Znaš da to nije moguće."

"A jel. A zašto nije?"

"Zato što nitko neće gledat ono što je moje." Na ovo mi je srce počelo brže tuče.

"A što je tvoje?" Upitala samo dok sam ga gledala, osjećala sam kako zaustavlja auto, ali pogled nisam micala. Zaustavio je auto i okrenuo se prema meni. Približio mi se bliži, bili smo svega par milimetra odvojeni

"Ti si moja." Tiho je rekao i ukrao je poljubac na blic.

"Stigli smo."

Kad sam pogledala nisam vjerovala da me je doveo u lunopark.

Nisam bila u lunoparku, ne pamtim od kad. A s druge strane imam 90 posto straha od većinom ovih sprava.

"Ajde idemo." Isprepleće nam prste i povede me do ringišpila kojeg najmanje volim.

"Nema šanse da ja idem na to." Rekla sam mu ozbiljno.

"Zašto ne?" Upitao me zbunjeno.

"A zašto da? Neću visjeti na nekoj spravi jer ti to hoćeš. Noup, nema šanse."

"Nemaš se što brinuti ja ću bit uz tebe i držati te za ruku, ma nećeš ni osjetiti da smo na tolikoj metara od visine."

"Ma briga me, ja na to ne idem. A ti ako hoćeš, slobodan ti put." Nikad nisam voljela te vožnje jer poslije njih mi ne bude dobro. Otišla sam po kartu za auto, a on nek ide na taj glupi ringišpil.

"Dobar dan može jedan žeton za auto." Rekla sam kad sam došla na red.
"Dajte nam 10." Odjednon sam se okrenula, samo mi se nasmiješio, dok sam ga ja streljala pogledom.

"Jel moguće da te se ni na 5 minuta ne mogu riješiti?"

"Mislim da znaš već odgovor na pitanje." Samo sam preokrenula očima.

"I gdje ćemo dalje?"

"Negdje gdje nema tebe po mogućnosti."

"Znaš da je to nemoguće."

"Nažalost."

"Idem pucati da ti nešto osvojim."

"Samo daj."

Dok je on otišao kupiti žetone, ja sam otišla kupit vatu.

"Drina." Ukipila sam se, ovo se ne dešava.

"Ajme kako si proljepšala." Prišao mi je i zagrlio me. Nije mi jasno odakle on ovdje?

"Miči se od mene Antonio." Rekla sam mu kroz zube.

"Ma daj zar se još ljutiš na mene? Promijenio sam se." Rekao je kad se odmaknuo.

"Drago mi je zbog tebe, ali kao što sam ti bila rekla kad me vidiš ne prilazi mi."

"Ma daj Drina."

"Hvala što si mi upropastio izlazak." Otišla sam potražiti Maria, znala sam da je ovaj izlazak otišao kvragu. Samo sam željela doći kući i prespavati ovaj dan.

Kad sam konačno našla Maria vidjela sam ga s velikim medom kako ide prema meni s velikim smiješkom. Pa medo je skoro veći nego ja.

"Izvoli." Pružio mi je medu kojeg je osvojio kad je stao pred mene.

"Hvala. Idemo odavde?" Upitala sam ga kad dok sam držala medu. Tako je mekan.

"Zašto? Ne sviđa ti se?" Upitao me tužno.

"Dosadno mi je." Neću sigurno reći da sam vidjela Antonia.

"Ali nismo bili na pola ovih sprava." Odmah se pobunio.

"Pa idi tko ti brani!" Brecnula sam se na njega te sam nastavila

"Mi ćemo bit kod auta, kad isprobaš sve te sprave dođi ili nemoj, svejedno." Krenula sam otići ali me on povukao za ruku.

"Šta si takva? Dobro, idemo." Samo sam preokrenula očima. Kreten.

"Gdje želiš da idemo?" Upitao me kad je pokrenuo auto.

"Doma, ali to mi nećeš dozvoliti zar ne?" Zaključila sam očigledno.

"Vidiš kako si ti pametna."

Jao kako me živcira, ugušit ću ga dok spava majke mi moje.

Lunapark me podsjetio na Antonia, a s tim da sam ga vidjela dobitina konbinacija nema šta. Uvijek nas je on kao najstariji brat vodio tamo, voljela sam lunapark, ali sam ga izbjegavam jer se ne želim se sjećati tih uspomena.

"Šta ti se mota po glavi?"

"Šta te briga!" Opet sam se brecnula na njega.
"Dobro, neću više ništa reći." Rekao je kad smo stali pred kućom.

Nisam na ovo ništa iskomentirala. Kad smo konačno ušli, ja sam se zaputila odmah u sobu i zaspala. Nisam se ni preskinula. Bilo me je briga za sve trenutno. Bilo mi je malo žao Maria, nije on kriv na kraju krajeva.

Imam osjećaj da sam nešto propustio samo nisam siguran što točno. Samo je odjednom promijenila raspoloženje. Što se odjednom dogodilo? Pojma nemam. Mislim da je najbolje da je pustim da se malo izduva, smiri i da bude sama. U suprutnom ćemo svašta reći jednom drugom reći što ne mislimo i eto nas onda opet na početku. Dok sam pustio da se ona izduva, ja sam za to vrijeme odlučio napraviti nam nešto za večeru. Kad sam napokon bio gotov lijepo sam ukrasio stol.

Odlučio sam je otići popričati i pozvati je na večeru. Kad sam se popeo gore pokucao sam na vrata, ali nije odgovarala. Jedanput, dvaput, triput ništa. Mislio sam da ne želi odgovoriti jer je ljuta, ali opet s druge strane da joj se nije nešto desilo. Kad sam ušao u sobu vidio sam kako se skupila kao fetus i tako spava na medi kojeg sam joj dao. Odmah mi se osmijeh pojavio na licu. Sad bih joj se najrađe pridružio, ali imam osjećaj da će me ubiti. Ionako će me ubiti kad je sad probudim, ali moram. Ni ona ni ja nismo ništa jeli od jutros, a sad je već vrijeme večere. Izgubili smo pojam o vremenu. Uvijek izgubim pojam o vremenu kad je ona u pitanju. U njezinom društvu je uvijek lijepo, želim ovako zauvijek s njom ostati.

Prišao sam krevetu sjeo na njega. Izgleda tako predivno. Neću nikome dozvoliti da je povrijedi. Sad potpuno razumijem njezino ponašanje samo se htjela obraniti od mene. Na neki način to joj je bio štit. Kad sam ja u pitanju prevarila se je jer sam odmah prokužio da se iza ovog ledenog lica krije jedna dobra duša.

Stavio sam ruku na njezin obraz i polako prelaziti prstima preko njega.

"Drina, ajde ljepotice probudi se." Polako sam prelazio preko njezinog obraza. Ona se samo još više stisnula i nastavila spavat. Jao što ću s njom.

"Drina moraš jesti, ajde probudi se pa se poslije vrati spavati." Polako je otvorila oči i ništa joj nije bilo jasno.

"Pusti me da spavam." Okrenula se na drugu stranu i opet skupila kao fetus.

"Drina ajde." Ma nije me doživljavala ni 5 posto,ali odmah sam smislio riješenje.

"Znali tako ćemo, dobro." Mrmljao sam sebi u bradu. Približio sam joj se s druge strane uhvatio ju i prebacio preko svojih leđa.

"Spuštaj me konjino jedna!!!" Derala se na mene dok me je udarala po leđima, a ja sam krenuo s njom prema dolje.

"Može malo tiše otiće mi bubnjići od tvojeg deranja."

Nisam ti ja vreća krompira da me tako nosiš."

"Da je netko bio manje tvrdoglaviji i digao se kad sam ga lijepo zvao sad te ne bi nosio kao što ti kažeš kao vreća krumpira." Lijepo sam joj objasnio, ali imam osjećaj da sam je samo još više razljutio.

"Spuštaj me dolje istog trena." Naredila mi je sva ljuta.

"Evo." Spustio sam je kad smo došli do kuhinje na stolicu.

"Barabo." Promrmljala je, ali sam je čuo i nasmijao se.

"Čuo sam te."

"Bravo za tebe kolumbo." Vidim danas je baš za svađu a i sarkazam pršti na sve strane.
Otišao san nam po tanjure i postavio na već sređem stol.

"Izvoliš" rekao sam kad sam stavio tanjur pred nju a ona je samo preokrenuka očima.

"Hvala"

Jeli smo u tišini, moram priznati da samo se iznenadila za lijepo dekorirani stol. Čak je upalio par svijeća i latica ruža.

"Jesi gotova?" Upitao me.

"Jesam."

"Nisam mislio na jelo, već na tvoje ponašanje i ignorisanje." Rekao sam ljuto.

"Pa vrati me doma, pa me onda nećeš morati gledati." Upitila mi je bijesan pogled.

"Jesi u pmsu?" Na ovo je samo iskočila oči i ustala.

"Molim!?"

"Pa kad si tako svadljiva i sarkastična danas, mora da je to." Da je pogled mogao ubiti, ja bi bio mrtav.

"To se tebe apsulutno ne tiče." Rekla mi je bijesno i lupila od stol rukom.

Aaa kako me nervira i diže živce. Šta njega boli ona stvar jel sam u pmsu ili nisam? Danas definitovno nije moj dan

"Tiče me se sve što ima veze s tobom kad ćeš to shvatiti." Sad je on ustao od stola.

"Prestani se miješat u moj život!!!" Drečala sam se na njega.

"Smiri se." Upozoravao me.

"Neću se smirit dosta mi je svega!!!" I dalje sam se derala na njega.

"Smiri se da te ne bi ja smirio!!!" Sad je on viknuo na mene i udario rukom od stol i to jako na šta sam se ja cimnula i stišala.

"Da nećeš možda da me siluješ?" Upitala sam ga cinično. On se približio uhvatio na nadlakticu i probližio me sebi.

"I ti i ja znamo da bi se sama prepustila, tako da to me bi bilo silovanje već vođenje ljubavi." Govorio je tiho, ali bijesno.

"Da, da." Odgovorila sam nezainteresirano.

"Sutra idemo na pravi dejt." Kako molim? Jesam ja to dobro čula.

"Kakav vražji dejt? Ništa od toga."

"Onaj koji si mi dužna." Rekao je ponosno.

"Nisam ja tebi ništa dužna." Kroz zube sam rekla.

"Ooo jesi, jesi. Znaš onaj dejt koji si upropastila svojim odlaskom. Bolje je za mene ispalo, bar sam imao vremena smisliti novi dejt.

"Ne idem na nikakav dejt, laku noć." Rekla sam već sva iznervirana i krenula u sobu.

"Krećemo ujutro bolje se naspavaj." Viknuo je zamnom. Kreten.

Nakon što sam se otuširala i ušuškala u krevet čula sam kucanje.

"Nema nikoga." Odgovorila sam na kucanje.

"Onda mi i taj nitko odgovara?" Upitao je kad je ušao podižući obrvu.

"Šta hoćeš?" Upitala sam drsko.

"Pa kao prvo ne budi drska, ne paše ti, a kao drugo donio sam ti torbu." Pokazao je na mini putnu torbu te nastavio.

" Tu spremi stvari, jer tamo gdje idemo na dejt ostaćemo nekoliko dana." Konačno je završio.

"Sanjaj." Rekla sam kroz zube.

"Dušo moji snovi se ostvaruju!!!" Sretno je viknuo te nastavio.

"Polazimo rano, naspavaj se i sanjaj me." Namignuo mi je i krenuo prema van iz sobe.

"Ja ne idem nikud." Zaustavila sam ga ovim riječima.

"O itekako ideš i ti to dobro znaš." Nisam mu ništa uspjela reći jer je izašao.

Znam da vam je ovaj nastavak možda dosadan ali će sljedeći biti puno zanimljiviji.
Ako vam se svidi ostavite vote i komentar ❤❤❤
Hvala na svim pregledima, votu i komentaru
Uskoro se čitamo.
Ljubim vas
❤❤❤