Za divno čudo kad sam se probudila bila sam naspavana, a i nisam se uopće budila tijekom noći. Kad sam sišla dolje doručak je bio postavljen vani.

"Dobro jutro ljubavi." Kad me skužio Mario me je pozdravio približavajući se.

"Ljubavi?" Upitala sam upitno podigavši obrve.

"Da, ljubavi. Ima li problema?" Upitao je kad je stao ispred mene.

"Nema, osim što nisam tvoja ljubav." Samo se nasmijao.

"A nisi?" Upitao me.

"Jesi ti gluh ili šta!?" Nervira me.

"Nisam ja gluh, ali ako trebam ponovit, ponovit ću ti sve jako rado. Šta misliš slaže li se tvoje tijelo s ovim odgovorom?" Upitao je sa smiješkom podignutih obrva.

"Mislim da je najbolje da to sam provjerim. Šta ti misliš?" Prišao mi je bliže i počeo mi šaptati na uho. 

"Jel zamišljaš kako svršavaš pod mojim prstima? Znaš kao onda u tvom uredu. Želiš li to ponoviti? Kako vrištiš moje ime, ja to stalno zamišljam, ali bez brige. Korak po korak, uskoro ćeš ga opet vrištat samo ovaj put puno glasnije, dok budem ulazio u tebe." Disanje mi se definitivno nakon ovog ubrzalo, a srce počelo brže tući. Osjećam kako sam vlažna dolje. Kako me samo uspije tako brzo napalit. Osjetim kako njegovu ruku u mojim gačicama. Zastenjala sam kad mi je ubacio jedan prst, pa odmah i drugi.

"Rekao bi da se tvoje tijelo ne slaže s tvojim riječima. Šta ti misliš?" Naglo je izvukao prste i stavio ih u svoja usta.

"Mmm."

"Volim što si uvijek spremna za mene, tako vlažna." Namignuo mi i sjeo za stol.

"Kad se vraćamo?" Upitala sam ga sjedajući za stol.

"Odavde se vraćamo kao par. Kad će to biti, to zavisi od tebe." Presjekao me pogledom.

"Ma ti se šališ!!!"

"Dušo, jel ti izgledam kao da se šalim?" Upitao me mrtav ozbiljan.

"Ne možeš to radit." Sad bih ga tako zadavila.

"Mogu i hoću. Što se prije pomiriš s tom činjenicom, bit će bolje. A sad dobar tek." Nasmiješio se.

"Izgubila sam apetit s tobom." Odmah ustala sam od stola i brzo otišla u sobu, čula sam kako viče "Drina vrati se jest!!!" E pa nek sam jede. Kad sam ušla u sobu odmah sam se zaključala. Trenutno nemam želju da ga uopće gledam. Odjednom sam čula kucanje i samo sam preokrenula očima.

"Drina vrati se dolje da jedemo."

"Dobar ti tek!!!"

"Ne izvodi gluposti i otključaj vrata."

"Hoćeš još i glazbenu da ti otpjevam?" Upitala sam ga podrugljivo.

"Drina dižeš mi živce, otvori prokleta vrata!" Viknuo je i udario rukom od vrata

"Dižeš i ti meni pa šta?!" Viknula sam i ja.

"Izludit ćeš me." Čujem kako je izdahnuo i smirio se

"Ajde ljepotice otvori vrata pa da zajedno jedemo, neću valjda sam jest?" Upitao me je tužno.

"Ne vidim razlog zašto ne bi mogao" Uzvratila sam mu.

"Sad je dosta!! Imaš 5 sekundi da otvoriš vrata ili ću ih ja sam otvorit na moj način. A znaš da hoću Drina i to vrlo dobro." Naredio je grubo. Šta sam drugo mogla nego otključati i otvorit vrata kad bi ih svakako otvorio.

"Idemo jest." Naredio je grubo čim sam otvorila vrata.

"Polazi." Digao je ruku i pokazao mi da polazim.

"Nasilniče." Dobacila sam mu kad sam prošla pored njega.

"Nasilnik te voli."

Kad smo sjeli on je počeo jesti, dok sam ja sami blejila u prazno.

"Jedi Drina." Zapovjedno je naredio.

"Da mi nećeš i to naredit?" Cinično sam ga upitala.

"Hoću, nećeš ustat od ovog stola dok ne pojedeš." Lupio je rukom od stol da shvatim da je mrtav ozbiljan.

"I to ćeš mi zabraniti?"

"Prestani se ponašati kao dijete."

"Boli te briga kako se ja ponašam."

"Jel ti treba pomoć u smirivanju tvog bijesa?" Upitao me zabavljen.

"Treba, makni se od mene." Ustala sam da odem, ali me on spriječio u tome.

"Da si se odmah istog trena vratila za stol i pojela."

"Inače šta?" Upitala me podrudljivo dok sam išao prema njoj.

"Inače ću dovršit ono što sam započeo, ali vjeruj mi da nećeš uživati i molit ćeš da prestanem." Htio sam je samo uplašiti, ali dobio sam suprutan efekt. Ona se samo lažno nasmijala.

"Ne može bit gore od moje otmice zar ne?" Pljusnula mi je istinu u facu, dok je ona otišla, a ja sam stajao kao kip. Pustio sam da se malo smiri, a i ja isto. Izgleda da ću morat primjerit metode kao kod djeteta, pa da vidimo ko me će prije dosadit.

Došao sam gore do njezine sobe i ušao. Ma nije me doživjela 5 posto.

"Znaš dobro da ti nikad ne bi naudio."

"Briga me." Odgovorila mi je drsko.

"Ajde idemo jest i prestanimo se više natezati."

"Neću." Opet je drsko odgovorila.

"Jel nećeš?" Upitao sam je sad ja drsko

"Neću, da ti slovkam N E Ć U."

"Dobro onda sama si me primorila. Daj mobitel." Ispružio sam ruku.

"Kako da ne." Sarkastično je rekla.

"Drina kunem ti se da neće ponavljat
Mobitel." Osjećao sam kao da glumim nekog roditelja kažnjavajući dijete.

"Nisi mi ni tata ni mama."

"Onda se prestani ponašat djetinasto."

"Jel ti ne paše? Pa slobodan ti put."

"Mobitel ili ideš jesti?"

"Mrzim te." Prošla je pored mene kao pored kipa.

Sjela sam za stol i odlučila ignorirat gospodina, što god me pitao ili počeo pričat nisam ga doživljavala, a njega je to živciralo. Koliko god mu htjela odgovorit tolko sam se i ugrizla za jezik.

"Bože al si mi poslao dijete!!" Uzviknuo je, a ja sam ga ubila pogledom.
"Ali nema veze, ja to dijete volim." Rekao je i nasmiješio mi se.

Kad sam krenula otići od njega zaustavio me.

"Obuci se, idemo."

"Ne idem ja nigdje s tobom."

"Neću ponavljat, imaš 10 minuta."

"Samo naruđuješ" Gunđala sam.

"Kad drukčije s tobom ne ide, nije baš da si popustljiva."

"Gdje idemo?" Upitala sam mrzovoljno.

"Iznenađenje." Nasmiješio sam se.

"Mrzim tvoja iznenađenja."

"Ne zanovijetaj, obuci se ono u čemu se osjećaš udobno da možemo ići."

"Kako god vi kažete." Samo sam preokrenuo očima.

"Gotova sam." Čuo sam je, a kad sam se se okrenuo imao sam šta vidjeti. Oči samo što mi nisu ispali. Nosila je neku bijelu majicu kratkih rukava i hlače u kojima samo što joj dupe ne ispadne.

"Lijepo se sad okreni pravac u sobu i obuci nešto manje ovakvo."

"A šta molim te lijepo ovom fali?"

"Nedostatak materijala za početak."

"Znaš put do sobe." Okrenula se mrzovoljno

"Ma dal si ti normalna?" Upitam kad je vidim. Sad je imala bijelu majicu bez rukava, neku tanku vestu preko nje. Hlače je ostavila iste, ma poludio sam.

"Ne moraš vikati, odlično čujem. I da jesam."

"Ne dolaziš u obzir."

"A šta sad fali?"

"Nedostatak materijala."

"Pa šta je to tebe briga?"

"Briga me i izvoli se presvući."
"Zašto bi?"

"Jer u ovom nećeš ić. Soba." Stvarno me hoće izluditi.

Ona stvarno nije normalno. Sad je pojavila u majici do pupka i još kraćim hlačama. Točno me izluđuje i uspijeva u tome.

E sad je dosta." Rekao je kad me je vidio i uzeo me za ruku i krenuo prema sobi.

"Nikako ti ugodit." Gunđala sam na putu do sobe. Ja sam sjela na krevet, a on je počeo tražiti po ormaru.

"Izvoli." Pružio mi je bijelu majicu s kratkim rukavima, neku vestu i dugačke traperice.

"Ne sviđa mi se ta konbinacija." Kaže sva namrštena.

"Bojim se da te se ne pita."

"Imaš 5 minuta i bolje bi ti bilo da to obućeš."

"Kako vi kažete šefe"

Nakon što je izašao, ja sam nabrzinu našla što ću obući. Uzela sam druge traperice, crnu kratku majicu do pupka i crnu kratku jaknu.

"On meni misli naređivat? E pa malo sutra." Mrmljala sam dok sam se oblačila.

"Nisam ti to dao. Rekao sam ti nešto." Normalno da je prigovorio čim me je ugledao.

"I ja sam tebi rekla da mi se ta kombinacije ne sviđa."

"Kako god, presvuci majicu da možemo ići."

"Ne bi rekla." Sjela san na stolicu.

"Drina stv...." Odmah sam ga prekinula.

"Ili idem ovakva ili ne idem."

"Izludit ćeš me." Rekao kad me je uzeo za ruku i poveo prema van. Uz njegovo negodovanje smo krenuli prema autu.

Ako vam se svidi ostavite vote i komentar, želim čuti vaša mišljenja.
Hvala na svim divnim komentarima
Kako vam se sviđa priča za sad?
Uskoro se čitamo
Ljubim vas
❤❤❤