Provela sam dva dana u razmišljanju. Kockati se ili ne. Reći mu ili ipak ne. Nisam još uvijek sigurna u svoju odluku, ali što je tu je. Idemo dalje.

Kad sam ušla u stan, ostavila sam kofer sa strane otišla do kuhinje da vidim šta ću jesti, ali u tome me je preteknulo zvonu. Ufff. Krenula sam prema vratima, a tamo ugledala Lea, Matej mi je javio da mu je rekao da sam se vratila, tako da sam ga očekivala, ali ne tako brzo. Šta je, tu je.

"Mogu ući?" Samo sam se sklonila u stranu i pustila ga da uđe.

"Kad si se vratila?" Upita kad uđemo.

"Nema ni 10 minuta."

"Vidi, ne znam tko te je povrijedio, ne znam ni kako,ali znam da netko je. To sam primjetio još onaj dan kad smo se prvi put šetali uz jezero. Nisam htio navaljivati da mi kažeš, ali uz tebe sam što god da je u pitanju. Sviđa mi se ovo između nas, ali to ne ide bez povjerenje. Ne želim te izgubiti, jer te..."

"Mogu ja?" Upitam kad ga prekinem, a on me zbunjeno pogleda.

"Da." Zbunjeno odgovori.

Odem do frižidera i donesem nam dvije pive na šta me on zbunjeno pogleda pošto znam da ne pije. To je to reći ću mu, pa šta bude, bude.

"Vjeruj mi, trebat će nam oboje." Kažem kad me i dalje zbunjeno gleda kad mu dam pivu. Zna da ne pijem a niti on.

"Matej me je već pripremio na najgore."

"Vjerujem da je."

"Pa ovako, kao što već znaš Matej i ja smo živjeli zajedno dok sam studira. Mateju je dolazio brat i htjela sam da ih ostavim same, iako znam da im ne smetam, htjela sam da se podruže i popričaju muški, kako bi vi rekli. U to vrijeme, moja frendica koja je samnom studirala me nagovarala da idem negdje van, a meni se nije dalo, pa sam konačno na njezinu radost, a moju žalost pristala." Progutam knedlu, zatvorim oči i duboko udahnem. Njegova ruka stisne moju i osjećam njegovu podršku.

"Polako Ema, uzmi si vremena koliko ti potrebno." Samo klimnem glavom, dok popijem gutljaj pive te nastavim.

"I tako smo se Helena i ja zaputile u neki klub. Iskreno bilo mi je dosadno, htjela sam što prije otići kući, ali nisam zbog Mateja. Helena je plesala s nekom momkom, ja sam joj javila da idem. Bilo je oko 3 sata kad sam krenula prema stanu, nije bilo nikoga. Odjednom sam čula da me netko zovnuo te sam se okrenula.

"Ispalo vam je ovo." Prišao mi je čovjek od nekih 25/30 godina i dao mi je 50 kuna.

"Nisu moji, zadržite." Rekla sam mu pošto sam imala u novčaniku samo krupno.

"Hvala vam." Rekao je ali nije otišao, stajao je ispred mene.

"Ja bi trebala ići doma." Rekla sam mu, kad sam se pokušala okrenuti, on me je zaustavio.

"Pa nećete valjda samo tako otići?" Povukao me je i pribio uza zid kad smo ušli u ulicu.

"Ja stvarno moram ići." Jedva sam nekako rekla, bilo je me je užasno strah. Nikad u životu se nisam toliko bojala.

"Prvo ćemo se malo zabaviti. Rekao je perverzno i stavio ruku u moje gačice, dok sam ja počela glasni vrištati, ali mi je on stavio ruku preko usta. Oborio me na pod i počeo skidati, opirala sam se, ali ne dovoljno. Bio je puno jači od mene. Probudila sam se u krevetu okružena doktorom i sestrom. Matej i Fran su bili pored mene."

"Isuse, na sve sam pomišljao ali ja ovo nikad." Rekao je Leo dok me grlio, a ja sam plakala.

"Jesu ga pronašli?"

"Htjela sam samo zaboraviti, nisam ga prijavila ni ništa. Fran i Matej su tada bili uz mene. Probali su ga naći nekako, ali bezuspješno."

"Znaš nitko te više nikad neće tako povrijediti." Osjećala sam se sigurno u njegovom naručju.

"Znam da ti je teško sad ali želim ti postaviti par pitanja. Može?" Upitam je preplašeno. Odvojili smo se i ona mi je mu samo klimnula glavom.

"Šta se desilo u klubu?"

"Vidjela sam njega, a on je također vidio mene."

"A to što si neki dan pobjegla od mene. Jel to ima veze?" Samo sam duboko udahnula i izdahnula.

"Samo polako, ali sad ćemo otvoriti sve karte. Može?" Klimnem glavom.

"Pa to je onaj što je došao s Karlom." Tiho kažem.

"Nenad?" Ustane se bijesno.

"Ne znam kako se zove."

"Budi tu, brzo se vraćam." Krene da ode ali potrčim za njim i zaustavim ga.

"Ne možeš sad ići."

"Ema jesi li svjesna d..." Odmah ga prekinem.

"Trebaš mi nakon svega ovoga, ne možeš me sad ostaviti samu." Jedva sam govorila jecajući.

"Oprosti." Kažem i zagrlim je.

"Sve će biti u redu." Uvjeram i nju i sebe u ove riječi.

Sve sam mogao zamislit ali ovo nikad. Još da je Nenad, tip mi se otpočetka nije svidio. Prošla je kroz pakao, još dovedem tipa u svoj stan. Normalno da se preplašila. Sad mi je sve potpuno jasno, njezino ponašanje, onda Matej kad je prebio Nenada. Sve ima smisla. Moram pod hitno razgovarati s Matejom.

Nakon što sutradan odvezem Emu na posao, ja se zaputim kod Mateja.

"Jel ti znaš koliko je sati, dežuran sam bio." Kaže u polusnu kad otvori vrata.

"Rekla mi je." Na to otvori oči te se skloni da uđem, a tamo me dočeka i Fran.

"Moramo ga zatvoriti." Kažem.

"Nemamo čvrstih dokaza. Bit će njezina riječ protiv njegove. Odmah da ti kažem Ema neće na to pristati." Kaže mi ozbiljno Matej.

"Pa jel imate nalaze?" Upitam ih.

"Imamo, ali kao što znaš Ema je prošla kroz pakao. Vjeruj mi ne želiš znati u kakvom je stanju bila. Dosovno nije jela ništa, spavala, samo je plakala i zatvorila se u sebe. Išla je kod psihijatra i on ju je nekako zajedno s nama izvukao iz toga, da je opet živnula. Ne želim da opet kroz to prolazi." Kaže Matej ozbiljno.

"Sigurno postoji nešto što možemo napraviti."

"Postoji i već radim na tome." Kaže Fran i oboje pogledamo u njega.

"Ne morate me tako gledati, jer vam ništa neću reći." Kaže mirno.

"Ema je moja djevojka!!" Brecnem se na njega.

"Emu smatram sestrom, kao što mi je Matej brat. Kao što je Matej rekao znamo kroz što je prošla. Ema ti je djevojka i prema tome bit ćeš uz nju. Nećeš se miješati ništa. Kao ni ti." Prijeteći nam zaprijeti, oke ko je ovaj tip?

"Možda bi najbolje bilo da je odvedeš negdje van grada, države?" Predloži.

"Da zaboravi na sve ovo. I kad sve riješimo, vratite se."

"Neće na to pristat, uostalom ima posao."

"Slažem se s Leom."

"Onda je otmi." Oke, ovaj dečko stvarno nije normalan. Kaže to kao da mi govori da joj kupim poklon.

"Molim?" Izbečim oči.

"Imaš ključ od njezinog stana?" Upita me.

"Nemam."

"Ima ja." Ubaci se Matej.

"Odlično, odi spakirati njezine stvari, odi po nju na posao i krenite negdje."

"Znaš šta, Fran je u pravo. Trebate se malo maknuti odavde i ti i ona."

"Odvedi negdje gdje ćete biti sami."

"Imam jednu kuću uz more idem tamo kad mi treba mir. Nema baš previše ljudi."

"Odlično, odvedi je tamo."

"Ajde ovako Matej ti odi spakirato njezine stvari, a ti Leo svoje. Kad spakiraš odeš do njezinog stana po stvari, pokupiš je i krenete."

"Idemo onda."

Na brzinu spakiram svoje stvari, te se uputim do Eminog stana. Nakon što smo zajedno spakirali i Emine stvari. Ubacim kofere u svoj auto.

"Leo, samo polako i korak po korak." Matej mi govori dok se pozdravljamo.

"Ništa se ti ne brini, imam sve pod kontrolom." Kažem dok ulazim u auto i odlazim po Emu na posao.

"Gotova?" Upitam ju kad je vidim, no ona ne izgleda nimalo dobro. Ovaj put će nam dobro,  doći da se maknemo od svega. Pogotovo njoj.

"Ajde idemo." Kad uđemo u auto, ja pokrenem auto, a ona samo spusti glavu na moje rame.

"Spava mi se." Kaže tiho.

"Onda spavaj." Ubiti bolje da spava ionako se boji aviona, a tako se nećemo ni prepirati. Nakon par minuta osjetim kako je zaspala. Stižemo na privatni aerdrom što koristim kad nastupam. Izlazim van i dajem dečkima naše torbe. Dok odlazim po nju i primam je u naručje. Odnosim je u avion, sještam je pored sebe i odmah krećemo. Ona se samo još više ugnijezdi u mene, dok je ja grlim.

Izlazim opet s njome u naručju. Čeka me auto, što sam javio da mi ga dovezu otvaraju mi vrata, te nju ubacujem u njega.

"Hvala ti." Zahvalim se.

"Ništa brate, što god trebaš tu sam. Odoh sad, uživajte."

"Hvala ti, vidimo se jedan dan."

"Imaš moj broj."

Nakon malo duže vožnje, stignemo pred kuću. Smjestim Emu u sobu i vratim se po naše stvare. Odem se otuširati, dok Ema spava. Nakon što sam se otuširao legnem kod nje. Ona se samo još više ugnijezdi u mene. Poljubim je u čelo i zaspim i ja

Kako vam se sviđa nastavak? Jeste očekivali ovo? 🤔🤔🤔
Uživajte u čitanju
Čitamo se uskoro
Ljubom vas 🥰🥰🥰