Nakon što se otuširam na brzinu krenem samo s ručnikom oko bokova van. Neka vidi šta propušta. Na moje iznenađenje nije je bilo u dnevnom pa krenem prema sobi. Nema je ni tamo. Na brzinu obučem bokserice i donji dio trenirke i krenem je tražiti.

Nakon šta sam pretažio cijeli stan shvatio sam da mi je pobjegla kao pepeljuga. Nazvao bi njezinog ujaka ali šta da mu kažem. Pa čovjeka će srčani dobiti, a svakako nije ni u gradu. Mario mi svakako ne bi bio od pomoći jer bi mi se samo smijao i podjebavao me. A svakako mi se i ne sluša njegovo da sam zaljubljen u Miu jer nisam. Ma naći ću ja njezin broj i adresu.

"Jao Filipe budalo jedna." Kažem i lupim se po čelu. Bila se prijavila na posao za moju sekretaricu šta znači morala je poslati životopis sa svojim podacima. Odmah uzmem mobitel i nazovem Ninu.

"Da?" Javlja se pospano. Vjerojatno zato jer je prošla ponoć ali me trenutno to ne interesira.

"Trebao bi podatke o Mii Novosel." Odmah prijeđem na stvar.

"Sad?" Začudi se.

"Da, sad, odmah mi ih pošalji." Naredim i poklopim bez da sačekam odgovor.

Nakon petnaestak minuta dobivam njezin cijeli životopis kao i podatke sa adresom i brojem mobitela. E sad si moja.

Počnem sve da čitam i ostanem iznenađen. Iako je završila samo srednju ima jako dobre predispozicije za biti bilo kome sekretarica. A i zna dosta stranih jezika. Pravo me čudi šta je nisam zaposlio. Normalno da nisi kad misliš svojim kurcem. Mogu reći da je Petar napravio odličan posao s njome. Odlučim da ju nazovem, svakako nema moj broj.

"Halo?" Javi se odmah.

"Pepeljugo?" Da, ona je moja pepeljuga.

"Tko je to?" Očito me nije prepoznala.

"Sjeti se od koga si maloprije pobjegla." Ne mogu da se ne podrugnem.

"Filip? Odakle ti moj broj?!!" Upita ljuto. Da, definitvno nije očekivala da sam to ja.

"Tvoj ujak mi je dao." Smislim malu laž.

"Jel ti mene smatraš glupom?" Upita me.

"Ne." Odmah odgovorim.

"Znam da ti moj ujak nije dao broj." Kaže sigurno, pa vrijedilo je pokušati.

"Nije." Priznam bez imalo pokajanja.

"Znaš šta? Nije ni bitno. Laku noć." Poklopi mi slušalicu dok ja ne uspijem ništa ni reći.

Samo se nasmijem na ovo. Definitvno se ovome nisam nadao. Ona nije kao druge da mi se bacaju pod noge i rade sve što ja želim. Ona je nešto novo za mene i nešto što me slano vuče da se vraćam njoj. Ja se do sad nisam morao oko biti jedne truditi. Ona je na neki način izazov za mene, a ja obožavam izazove.

....

"Molim?" Javim se na mobitel u polusnu. Ma nisam ni pogledao tko zove.

"Nemoj ti meni molim. Ustaj!!" Mario se drekne odmaknem mobitel od uha da pogledam koliko je sati. Pola sedam, pa on nije normalan.

"Dobro Mario jesi ti normalan? To što tebe djeca bude u ranu zoru ne znači da ti moraš mene."

"Zvao sam te u vezi kampanje."

"To nije moglo pričekati do ponedjeljka?"

"Bojim se da ne. Njihov predstavnik je iz Turske, a mi nemamo nikoga tko priča Turski." Kaže mi ono šta već i sam znam.

"Isuse!!! Naći ću nekoga samo me pusti da spavam. Prerano mi je za ovo." Kažem i poklopim mu ne čekajući njegov odgovor.

Naravno da više nisam mogao da zaspim. Kreten me je razbudio tako da ništa od mog spavanja.

Ustanem se i uputim prema svojoj teretani koju imam u stanu. Kad već neću da spavam onda ću barem da vježbam. Pokušavam držati svoje tijelo u formi šta mi i uspjeva. Ne glasim badava za najpoznatijeg ženskaroša, a i neženju. Nema šanse da se skrasim iako mi je već skoro trideset, meni je ovako dobro. Iako mi mama stalno visi nad glavom i stalno govori kako je Valentina savršena za mene. Da baš, ako joj se toliko sviđa neka si ju usvoji.

Nakon šta završim trening odem se otuširati. Smislim jedna odličan plan, a pošto ima veze s Miom odlučim da odem do nje. Ne znam zašto ali nešto me stalno vuče toj curi. Možda zato jer je prva koja mi se suprotstavila, prva koja me je odbila. Nisam navikao na to. S druge strana je tako prirodna i spontana. Mislim da me je to najviše i privukao na njoj. Maknem misli na stranu i krenem prema njezinoj zgradi.

...

"Mia?" Čujem kad me netko zovne okrenem se i ugledam njega.

"Ooo kazno Božja." Pogledam u nebo što njega nasmije.

"Šta radiš tu?" Upitam ga, definitvno njega nisam očekivala ovdje.

"Došao sam tebi." Nasmiješi mi se dok mi prilazi.

"Blago meni." Sarkastično kažem.

"Siguran sam da nisi jela. Ajde idemo na doručak." Predloži mi, a ja pogledam zbunjeno. Šta on sad tu glumi?

"Ne, hvala." Odmah odbijem. Nema šanse da idem s njim da doručak.

"Zašto?" Upita zbunjeno.

"Jer ne želim." Kažem očigledno.

"Gle hoću da pričam s tobom o nečem važnom. Obećajem da ću te nakon toga odvesti gdje želiš." Koliko god ne želim da idem, toliko me zanima o čemu se radi.

"Molim te." Doda i iznenadim se. Filip nikad ne moli već samo naređuje.

"Ma nije moguće da je mene Filip Horvat nešto zamolio." Dodam sarkastično.

"Budi počašćena." Uzvrati mi.

"Nisam znala da postoji ta riječ kod tebe." Ne mogu da se ne podrugnem.

"Nemoj da te ponovno moram moliti." Ovo me samo nasmije.

"Dobro, ali samo zato šta sam gladna." A i zanima me šta je sad smislio ali nema šanse da ću to da mu priznam

"Onda te vodim na doručak."

Odmah nas povede do njegovog auto. Otvori mi vrata da uđem na šta ostanem u šoku. Filip mi ne izgleda kao neki džentlmen više mi je kad bad gay.

...

Filip je parkirao pred neki elitni restoran. Naravno, šta sam drugo mogla i očekivati.

"Dobar dan gospodine Horvat." Odmah čim uđe pozdravi ga neka ženska koja je za recepcijom, ne moram ni da kažem da izgleda prelijepo. Naravno da ga ovdje svi znaju. Mora da ovdje dovodi one svoje fufice.

"Ima li koje slobodno mjesto za mene?" Pa naravno da se ovdje mora i rezervirati stol.

"Naći ćemo." Kaže i povede nas prema praznom stolu dok sam ja još u šoku. Koliko je ustvari Filip poznat? Jučer sam shvatila da je bogat ali očito je i poznat. Morat ću ja njega poslije malo istražiti.

Smjestimo se za stol, a kad ugledam pogled ostanem bez daha. Vidi se cijeli grad. Mogu da zamislim kako je tek noću puno ljepši pogled dok cijeli grad svijetli.

"Pa kako si Mia?" Upita me kad nam konobar uzme narudžbu. Pa ovo je novo.

"Dobro, pamtim i bolje dane."

"Kako glava? Ruka?" Upita zabrinuto

"Ruka manje boli, a i glava samo na momente."

"Žao mi je zbog svega." Ma šta ja to čujem? Jel Filip rekao da mu je žao ili ja to sanjam?

"Umireš li?" Upitam ga ozbiljno.

"Molim?" Pogleda me zbunjeno.

"Pitam te umireš li?" Ponovim svoje pitanje.

"Odakle ti to?" Sav zbunjen upita.

"Pa prvo si me nešto zamolio, a onda mi se sad ispričavaš." Govorim dok se smijem šta i njega nasmije.

"Ma daj nisam ja tako loš. I ne, ne umirem." Govori kroz osmijeh.

"Imaš možda neki papir i olovku?"

"Šta će ti?" Pogleda me zbunjeno.

"Pa da to zapišem naravno. Mislim ne dešava se to svaki dan." Kažem mrtva ozbiljna.

"Driblaš me?" Upitam me.

"Samo malo." Pokažem prstima.

"Nije da nisam zaslužio."

"Zaslužio si ti puno gore." Taman kad mi krene nešto odgovoriti konobar donosi narudžbu te ga prekida u odgovoru.

...

"Pa o čemu si htio pričati?" Ima nešto dam ruku u vatru.

"Pa kao prvo želio bih ti se ispričati. Za svaki naš susret. Od one ponude za seks pa do toga šta sam te skoro ubio. Znam da ti nisam najomiljenija osoba."

"Pa susreti s tobom mi definitivno nisu omiljeni." Podrugnem se.

"Ne krivim te."

"Šta trebaš?" Ma čim je on ovako ljubazan garant nešto treba.

"Pa jučer sam po prvi put zapravo pročitao tvoj životopis do kraja. Zn..." Vidim kuda ovo ide tako da ga odmah prekinem.

"Ne želim raditi za tebe." Odmah mu kažem. Nakon svega ovoga nema šanse da radim za njega. Ne bi mogla da ga gledam još i na poslu.

"Trebam tvoju pomoć. Da mi nije važno ne bi tražio."

"I evo i trećeg šoka." Ne mogu da se ne podrugnem.

"Možeš li se uozbiljiti na pet minuta?" Upita ozbiljno i iznerviran.

"Pa šta ću kad si čudan. Naši susreti su inače zasnovani da ja tebe šamaram." On me samo ubije pogledom.

Pa vidiš da napredujemo, zadnja dva puta nisam dobio šamar."

"Ali si zato ti mene lupio, a šta se tiče ovog susreta čekaj još nije završio. Tako da još stigneš." Nasmiješim mu se lažno.

"Možeš li se onda uozbiljiti na pet minuta?"

"Dobro, šutim i slušam." Kažem kad kao zaključam usta.

"Imamo jako važan projekt i zato mi treba tvoja pomoć." Započne.

"Dobro?" Nije mi jasno kako mu ja mogu pomoći.

"Naime žele suradnju s našim hotelom. Dobili smo dobru ponudu, jako dobru i odlično bi surađivali."

"Zašto to meni pričaš?" Nije mi jasno.

"Oni su iz Turski i recimo da im Engleski nije jača strana. A mi nemamo nikog u hotelu tko priča taj jezik."

"Pa si se sjetio mene." Zaključim na glas.

"Traži od mene šta god želiš." Na ovo samo dignem obrvu jer ovo nije Filip kojeg ja poznajem.

"Moram razmisliti." Neću mu sigurno odmah dati odgovor. Moram jako dobro razmisliti o ovome.

"Dobro." Složi se iako vidim da mu to ne paše.

"Idemo? Trebala bi do restorana."

"Naravno." Pozove konobara da plati te krenemo prema autu. Ovo definitivno nisam očekivala. Pitanje je koju odluku da donesem?

Pa otkrili smo da Filip ipak zna neke riječi 😂😂
Šta mislite hoće li Mia prihvatiti njegovu ponudu? Hoće li mu nakon svega htjeti pomoći? 🤔
Uživajte u čitanju
Cathy 💞