"Ideš danas samnom kod mojih?" Upita me Filip dok još ležimo na krevetu. Danas je subota šta znači da ni on, ni ja ne radimo. Imam naslonjeno glavu na njegovim golima prsima dok me on grli oko ramena.

"Mislim da znaš odgovor na to pitanje." Ja još uvijek nisam otišla kod njegovih na ručak, a razlog tome je njegova majka. Filip ode kod svojih sa vremena na vrijeme ali bez mene. Poštuje moju odluka da ja ne idem, a i on sam jako dobro zna razlog zbog kojeg ne želim da idem tamo.

"Znam ali danas je mojem ocu rođendan šta znači da je to prava prilika da ga upoznaš kao i to da će biti moj brat i sestra. Nisi još nikog upoznala od mojih ne računajući Maria i Enu."

"Kako nisam? Zar si zaboravio na svoju majku i Valentinu?" Upitam podrugljivo i odmah se pokajem. Nekad mi je jezik brži od pameti.

"Nećemo opet valjda o tome?" Mršti se jer ne voli o njima pričati, a ne volim ni ja.

"Nećemo."

"Onda ideš li?" Upita me.

"Ne znam." Kažem mu iskreno, ne volim tu ženu i jednostavno ne želim biti gdje i ona.

"Stvarno bi volio da ih upoznaš." Vidim da je iskren i da bi volio da pođem sa njim dok ja nisam pametna šta da radim. Doveo me pred gotov čin.

"Pa ni ti nisi nikog mog upoznao. Znaš samo mog ujaka, ne znaš moje prijatelje." Okrenem temu.

"Pa onda je vrijeme da to promijenimo. Naša veza je odavno ozbiljna. Mislim da je vrijeme onda da ja upoznam tvoje prijatelje, a ti moju obitelj i prijatelje." Iznenadi me ovim ali u pravu je.

"Ne volim tvoju majku." Kažem mu iskreno iako on to jako dobro zna.

"Pa? Tko kaže da ju moraš voljeti? Bitno je da voliš mene." Nasmiješ se.

"Narcis." Promrmljam tiho ali sam sigurna da me čuo.

"Stvarno bi volio da pođeš samnom." Govori dok me gleda pogledom kojem ne možeš reći ne. Mislim da je moja odluka već sada više nego očita.

"A da?" Nasmiješim se.

"Bit ću toliko dobro i olakšati ću ti u tvojoj odluci." Tko zna šta je sada smislio.

"Blago meni." Sarkastično dodam.

"Moja majka je sigurno pozvala Valentinu ta.." Odmah ga prekinem čim spomene nju.

"Idem." Čim spomene Valentinu odmah pristanem, a on se nasmije.

"Trebao sam ovo da prije kažem." Promrmlja ali dovoljno da ja čujem.

"Igraš prljavo." Progovorim mu.

"Bitno je da sam došao do svog cilja." Nasmiješi se ponosno.

"Da, to je baš bitno." Dodam podrugljivo

"Pokaži joj da sam ja samo tvoj." Nasmiješi se.

"Budi siguran u to. Tko će sve biti?"

"Pa znajući svoju majku pozvala je vjerojatno sve koje poznaje. Uglavno naši prijatelji, obitelj i suradnici."

"Našao si odličan događaj gdje ćeš me dovesti pred gotov čin." Pa do jutros nisam ništa znala o tome. Sigurna sam da mu je to i bio plan.

"Ja sam tu, ništa ti se neće desiti. Vidjet ćeš da će biti sve u redu. Nitko te neće smjeti pogledati krivo, a kamoli nešto da ti kaže. Bit ćeš cijelo vrijeme uz mene." Može li biti divniji?

"I bolje ti je, nemoj slučajno da si me ostavio samu." Zaprijetim mu.

"Nikad, svakako će biti Drina i Mario kao i Ena, njih znaš."

"Barem netko poznat."

"Nemoj se brinuti, sve će biti u redu. Ti ćeš cijelo vrijeme biti uz mene pa neka proba netko nešto da ti kaže." Ponovlja opet dok se ja samo nadam da će sve proći bez ikakvih problema i svađa.

"Idem samo zbog tebe." Kažem da ne bude zabune.

"Hvala ti, obećajem da nećemo dugo da budemo." Kaže mi kad me poljubi i preokrene tako da se nađem ispod njega, automacki omotam ruke oko njegovo vrata.

"Moramo da se idemo spremati."

"Imamo još vremena." Kaže prije nego li spusti poljubac i makne onaj poplon jer smo oboje bili goli od glave do pete.

...

Nakon jutarnjeg seksa na brzinu smo se otuširali i bilo je vrijeme da se počnemo spremati za rođendan dok ja već sad imam knedlu u grlu. Zašto sam uopće pristala na ovo?

"Šta da obučem?" Upitam ga dok stojim pred ormarom samo u ogrtaču i nemam pojma šta da obučem.

"Nešto šta ću moći brzo svući sa tebe kad se vratimo." Odgovori Filip u svom stilu, a ja ga samo ubijem pogledom.

"Šta? Jesi me pitala?" Obrani se.

"Bolje da nisam." Kažem i pronađem crnu jednostavnu haljinu na brtele, dužina malo iznad koljena koja se veže na leđima.

"Pomoć." Kažem Filipu te mu se okrenem da mi zaveže haljinu na leđima šta on naravno odmah i napravi.

"Predivna si." Govori dok mi kosu sklanja u jednu stranu i ostavlja jako dug poljubac na mom ramenu, dok svoje ruke stavlja na moj trbuh. Ja samo stavim svoje ruke na njegove te samo zaklopim oči i uživam u trenutku.

"Moramo da idemo." Kažem jer ako nastavimo vrlo vjerojatno da ćemo završiti u krevetu.

"Pa možemo malo i zakasniti." Znam šta mu je u glavu, a i meni je. Napaljena sam i to jako, zato ću jedva čekati da se vratimo.

"Ne možemo." Kažem kad se okrenem prema njemu.

"Na brzinu ćemo." Filip odmah smisli rješenje.

"Filip!!" Viknem valjda po prvi put na njega.

"Dobro, idemo. Ne moraš odmah da vičeš." Govori dok uzima ključeve i novčanik, a ja oblačim štikle koje nimalo ne volim.

Obućemo naše kapute i Filip me samo uhvati za ruku te ispreplete naše prste i povede nas prema autu. Da ne idemo na rođendan vjerojatno bi cijeli dan proveli u krevetu i to uopće ne bi bilo loše. Iskreno jedva čekam da vratimo.

"Šta?" Upita me dok vozi, a ja cijelo vrijeme gledam u njega kako je savršen i kako sam prava sretnica.

"Jedva čekam da se vratimo." Kažem mu, a on se samo nasmiješi jer zna jako dobro zašto. Stavi ruku na moju nogu na šta ja automacki naježim.

"Mogu ja odmah da okrenem auto nije mi problem." Čudila bi se da je, a koliko je lud znam da bi to napravio.

"Ne možeš, eto ti povoda da ne budemo dugo."

"Definitivno nećemo biti dugo." Nasmiješi se perverzno i ne mogu da dočekam da se vratimo.

...

Filip parkira auto pred vilu jer ovo nije kuća već vila. Izlazimo iz auto dok primjetim da su već neki došli. E sad neka mi je Bog na pomoći. Trebat će mi puno živaca da sve to pretrpim.

"Filipe!! Zadere se neka djevojka te mu poleti u zagrljaj, a on ju uhvati. Djevojka nema više od dvadeset godina pa prepostavim da mu je to sestra. Sa druge strane osjetim mali ubod ljubomore jer ja nemam brata. Ne mogu da se ne pitam jel bi imali isti ovakav odnos kakav imaju Filip i njegova sestra. Zagrizem jezik da mi sad odmah ovdje ne krenu suze.

"Lana ovo je moja djevojka Mia, Mia ovo je moja mala sestra Lana." Filip me vrati u stvarnost i svečano nas upozna, a ja nabacim lažni osmijeh jer nisam znala da će biti ovoliko teško.

"Hej, nisam više mala." Pobuni se njegova sestra i pruži mi ruku koju ja prihvatim.

"Za mene ćeš uvijek biti mala." Uzvrati joj na šta ona preokrene očima.

"Drago mi je Mia, iako i dalje ne vjerujem da imaš curu. Moram da te pitam stvarno si mu cura? " Upita me i nasmiješim se.

"Jesam." Ponosno odgovorim.

"Otkrij mi jedan savjet kako ga trpiš?" Upita me ozbiljno.

"Hej!! Ja sam ovdje i sve ovo čujem." Pobuni se Filip.

"Obećam mu seks i bude poslušan." Slegnem ramenima i svi se nasmijemo.

"Jako dobra metoda, šteta šta je ja ne mogu iskoristiti. Mia bilo bi je drago ali ja sad bježim."

"Kamo ćeš?" Upita ju odmah Filip.

"Idem do Maje."

"Kad se vraćaš?" Odmah ju upita.

"Jesi ti sigurna da i dalje želiš biti sa njim?" Upita me Lana dok me značajno pogleda, a ja se nasmiješim. Mislim da je Filip pravi stariji brat koji mora sve znati šta se dešava u Laninom životu.

"To nije odgovor na moje pitanje." Istakne Filip.

"Ne znam Filipe." Kažem i vidim da ju živcira.

"Nemoj dugo." Upozorava ju.

"Jesi gotov sa ispitivanjem? Mogu ići?" Upita ga već živčana.

"Imaj mobitel na pojačanom." Govori joj dok ga ona ljubi u obraz i odlazi. Filip mene uhvati za ruku i okrene prema sebi.

"Sve u redu?" Upita me, a ja samo klimnem glavom.

"Mia šta je bilo? Poznajem te i vidio sam tvoju reakciju." Mora on baš sve da vidi.
I ono šta treba i ono šta ne treba.

"Ništa, samo sam malo ljubomorna šta ja nemam brata." Kažem mu, a on me samo zagrli bez da išta kaže. Točno zna šta mi treba.

"Idemo?" Upita me nakon nekog vremena, a ja samo klimnem glavom te me uhvati za ruku i povede prema kući.

"Brate." Dolazi nam u susret neki dečko koji nema više od dvadeset i pet godina. Zagrle se muški baš kao prava braća.

"Lovro upoznaj moju djevojku Mia, Mia ovo je moj brat Lovro." Upozna nas.

"Drago mi je snajka." Kaže te me odmah zagrli šta mene iznenadi ali se brzo priberem i uzvratim zagrljaj. Sviđa mi se ovaj dečko.

"Mia bilo mi je drago ali ja bježim." Odmah kaže čim se odmaknemo jedno od drugoga.

"Gdje ćeš? Tek smo došli." Upita ga Filip.

"Doći ću malo kasnije ali majka mi već visi nad glavom." Kaže mu te ode.

"Zašto me svi zovu snajka?" Nervira me to ali mi je sa druge strane simpatično. Mario me od početka tako zove i ne mogu da mu zamjerim.

"Pa navikni se, uostalom ja sam Drinu od početka zvao snajka. Dan danas je tako zovem."

"Sviđa mi se tvoj brat." Iako sam ga samo na brzinu upoznala.

"Nisam ni mislio da neće pobjeći." Prekori ga.

"Kako misliš?" Pogledam ga zbunjeno.

"Uvijek pobjegne jer majka pozove razne djevojke koje se njoj sviđaju, a Lovro ih ne podnosi." Preokrene očima.

"Pa onda nije ni čudno da bježi. Znači ne traži samo tebi?"

"Traži svima, samo šta meni više ne mora da traži jer sam ja našao tebe." Nasmiješi se.

"Koliko su oni stari?" Promijenim temu.

"Lana je napunila devetnaest, a Lovro ima dvadeset i jednu." Kaže mi, znači oni su mojih godina.

"Znači samo si ti mator?" Upitam ga podrugljivo.

"Vidjet ćeš ti tko je mator kad se vratimo kući." Kaže kad me na blic poljubi i povede prema unutra, a ja ne mogu da dočekam da mi pokaže.

Filip nam je mator 🤭😂
Jel vrijeme za malo drame? 🤔

Uživajte u čitanju

Želim svima uspješan tjedan

Također mojoj majci je danas rođendan tako da sretan joj rođendan. Majka može zamijeniti svačije mjesto ali njezine nitko zato ju čuvajte dok ju imate.

𝙏𝙞 𝙨𝙞 𝙖𝙣𝙙𝙚𝙤 𝙠𝙤𝙟𝙞 𝙢𝙚 𝙘̌𝙪𝙫𝙖𝙤 𝙪 𝙩𝙚𝙨̌𝙠𝙞𝙢 𝙩𝙧𝙚𝙣𝙪𝙘𝙞𝙢𝙖 𝙞 𝙠𝙤𝙟𝙞 𝙢𝙞 𝙟𝙚 𝙙𝙖𝙫𝙖𝙤 𝙨𝙣𝙖𝙜𝙚 𝙠𝙖𝙙𝙖 𝙟𝙚 𝙤𝙣𝙖 𝙣𝙚𝙨𝙩𝙖𝙟𝙖𝙡𝙖. 𝙏𝙫𝙤𝙟𝙚 𝙞𝙢𝙚 𝙪 𝙧𝙟𝙚𝙘̌𝙣𝙞𝙠𝙪 𝙨𝙩𝙤𝙟𝙞 𝙩𝙚𝙧𝙢𝙞𝙣 𝙥𝙤𝙧𝙚𝙙 𝙩𝙚𝙧𝙢𝙞𝙣𝙖 𝙣𝙖𝙟𝙗𝙤𝙡𝙟𝙖 𝙢𝙖𝙢𝙖. 𝙎𝙫𝙖 𝙡𝙟𝙪𝙗𝙖𝙫 𝙨𝙩𝙖𝙣𝙚 𝙪 𝙟𝙚𝙙𝙣𝙪 𝙧𝙞𝙟𝙚𝙘̌. 𝙎𝙖𝙢𝙤 𝙟𝙚𝙙𝙣𝙖. 𝙅𝙚𝙙𝙞𝙣𝙖. 𝙈𝙖𝙢𝙖. 𝙃𝙫𝙖𝙡𝙖 𝙩𝙞 𝘽𝙤𝙯̌𝙚 𝙨̌𝙩𝙖 𝙞𝙢𝙖𝙢 𝙩𝙚𝙗𝙚 𝙯𝙖 𝙢𝙖𝙢𝙪. 𝙎𝙧𝙚𝙩𝙖𝙣 𝙧𝙤𝙙𝙚𝙣𝙙𝙖𝙣 𝙣𝙖𝙟𝙗𝙤𝙡𝙟𝙤𝙟 𝙢𝙖𝙟𝙘𝙞 𝙣𝙖 𝙨𝙫𝙞𝙟𝙚𝙩𝙪 🎂🍻🥂😍🥰😘