Nakon predivnih deset dana koji smo proveli u Italiji bilo je vrijeme da se vratimo u stvarnost. Sve šta je lijepo kratko traje pa tako i naše putovanje. Definitivno jedno od najljepših putovanja na kojem sam bila. Mislim da ću ga se sjećati po punom lijepim stvarima, a i po tome šta je to bilo prvo putovanje Filipa i mene kao par. Trebao nam je oboje ovaj odmor iako se ja na početku nisam složila sa njim dobro mi je došao. Definitivno se slažem sa Filipom da treba sa vremena na vrijeme pobjeći daleko od svih i napuniti baterije.

Čim smo sletili odmah smo se zaputili prema Filipovom autu. Naravno da je Filip odmah krenuo voziti prema svom stanu bez da me išta pitao. Iako je dogovor bio drukčiji ali toliko sam bila umorna da nisam imala snage za raspravu sa njime.

...

Naravno da ja ne mogu uopće da spavam noćas za razliku od Filipa koji spava kao beba. Sutra bi trebala početi raditi ponovno za njega i nervoza me pere na maksimalno. Iako je to posao o kojem sam ja oduvijek maštala bojim se da ću zabrljati, da se neću snaći kako treba. A najviše se bojim da ću razočarati Filipa. Radila sam ja već za njega ali ovaj put je drugačiji, uostalom tad me ucijenio i nisam ga mogla očima vidjeti dok sad ne mogu bez njega. Pogledam opet u njega koji bezbrižno spava dok ja imam milijun bubica.

"Filip jel spavaš?" Odlično pitanja Mia, pa vidiš da čovjek spava.

"Filipe?" Prodrmam ga.

"Hm?" Promrmrmlja kroz san ne otvarajući oči.

"Budi se."

"Šta se događa? I koliko je uopće sati?" Upita me pospano kad otvori oči.

"Negdje oko četiri."

"Zašto ti ne spavaš?" Upita me.

"Ne mogu da zaspim." Priznam mu.

"Zašto?" Pogleda me zbunjeno.

"Samo razmišljam." On samo podigne obrvu.

"O čemu?"

"Imam osjećaj da ću sjebati ovo." Kažem mu iskreno.

"Nećeš." Uvjera me.

"Ne znam mogu li ja uopće to. Radi se o jednom od najboljih hotela. Uostalom tamo rade samo najbolji ljudi, veliki i iznimno talentirani ljudi koji su završili školu za to. A ja? Pa ja sam samo obična djevojka. Ja nisam za to školovana, nisam sigurna da sam spremna na to. Osjećam se kao da nisam dovoljno dobra." Kažem mu iskreno šta mi leži na duši i osjetim se odmah lakše jer sam skinula sav teret koji si imala.

"Ti nisi obična djevojka, već moja djevojka. Vjeruj mi da si obična djevojka ne bi te ni primjetio. Ti si daleko od obične djevojke. Da ne mislim da ne možeš to raditi ne bi ti ni ponudio taj posao. Ja samo želim da ti budeš sretna, sve ostalo je nevažno. Ne želim da radiš nešto na šta nisi spremna, ako nisi spremna neću te siliti, iako bi stvarno volio da radiš samnom i ostvariš svoje snove." Vidim po njegovim očima da je iskren, a ja opet nisam sigurna šta želim.

"Šta ako zabrljam?" Upitam ga.

"Tko kaže da ćeš zabrljati? Nećeš znati ako ne pokušaš. Uostalom svi smo mi ljudi, svatko od nas griješi. Tko radi taj i griješi. Misliš da ja nisam zabrljao barem milijun puta? I dan danas pogriješim. Nitko se nije rodio tko sve zna. Uostalom imaš mene, Maria i Enu mi smo tu za tebe štagod da trebaš." Jesam rekla koliko je on divan? Ako nisam opet ponavljam da je divan. Nisam mogla poželjeti boljeg dečka.

"Ajde onda ovako ćemo. Sutra ideš samnom i pokušat ćeš. Ako ti se svidi super nastavit ćeš dalje da radiš, ako ne nikom ništa. Bar ćeš znati da si probala. Dogovoreno?" Predloži mi.

"Dogovoreno." Pristanem jer nemam šta da izgubim.

"Odlično, a sad spavaj kasno je." Kaže kad me poljubi na blic.

"Ne mogu da zaspim." Samo o tome razmišljam.

"Dođi." Kaže mi te se približim još više njemu i naslonim glavu na njegova prsa, a ruku prebacim preko njega. Filip me samo ogrli i poljubi u kosu dok polako prelazi prstima po leđima šta me dodatno uspavljaju.

...

Bude me poljupci i samo se nasmiješim ali ne mislim da otvorim oči. Spava mi i mrtva sam umorna ali u isto vrijeme uživam u njegovim poljupcima.

"Znam da si budna." Šapne mi, a ja se samo nasmiješim.

"Bravo za tebe kolumbo." Promrmljam ne otvarajući oči.

"Hajde ustaj zakasnit ćemo na posao." Kaže mi i tek tad otvorim nevoljno oči.

"Koliko ja znam ti si šef." Podrgunem se.

"Zapravo imaš pravo, nemam ništa protiv da zakasnimo još malo." Pogleda me perverzno i dobro znam šta taj njegov pogled znači.

"A ne, nećemo da zakasnimo." Ma u roku sekunde sam bila na nogama šta je njega nasmijalo.

"Ja ne bih imao protiv da zakasnimo."  Nastavlja on dalje, pa bilo bi čudno da ima nešto protiv.

"Ne mogu da zakasnim prvi dan, to ne ostavlja dobar dojam."

"Srećom pa sam ja šef zar ne?" Posjeti me na moje riječi koje sam rekla maloprije.

"Zar ti nije bilo dosta u Italiji?" Upitam ga, da se njega pitalo ne bi ni izašli iz kreveta.

"Nije, tebe mi nikad dosta." Nasmiješi se perverzno.

"Šta da obučem?" Upitam ga da promijenim temu, a on se samo nasmiješi.

"U čemu god se ti osjećaš udobno."

"Šta bi sa dreskodom firme?" Upita ga, a on se samo nasmiješi.

"To ne važi za tebe uostalom ti si sama rekla da mrziš poslovni odjeću i da na to mogu odmah zaboraviti da ćeš nositi." Podsjetim me na moje riječi.

"To se ne važi. Tad si me živcirao i radila sam sve tebi u inat." Nasmiješim se, tad ga nisam mogla podnijeti.

"Obuci šta želiš." Kaže mi i ostavi me samu. Baš mi je pomogao nema šta.

Nakon dugo razmišljanja odlučim se za bijelu majicu sa rukavima do lakta, koja može i ne mora imati dekolte pošto ima gumbi da se zakopča. Obućom crnu suknju malo iznad koljena te bež štikle. Našminkam se sasvim malo tek toliko da imam nešto. Pogledam sam se u ogledalo i sviđa mi se ono šta vidim.

"Možeš ti to Mia." Hrabrim samu sebe te izađem da potražim Filipa.

Ugledam Filip ispred ogledala kako zakopčava rukave na košulji te se samo naslonim i uživam u prizoru. Naravno da on nosi standardno kao i svaki muškarac. Bijela košulja, crno odijelo i crna kravata. Obuće crni sako te se okrene i tek tad me primjeti. Naravno da me je skenirao od glave do pete.

"A da mi ipak zakasnimo ili još bolje ostanemo u krevete?" Upita me dok mi prilazi.

"Sviđa ti se šta vidiš?" Upita ga kad stane ispred mene.

"Još i pitaš." Kaže kad spusti ruku na moje bokove i odmah spušta nimalo nježan poljubac pun požude i strasti dok navlači moju suknju prema gore.

"Filipe, zakasnit ćemo." Jedva nekako izustim dok on počne da me ljubi po vratu.

"Ako zbog ovoga zakasniš bez brige neću ti dati otkaz." Našali se, a meni uopće nije smiješno. Samo ga odgurnem od sebe na šta me on iznenađeno pogleda.

"Ja ipak ovaj posao nisam dobila preko veze tako da žao mi je ali nemamo vremana za jedan brzinski seks." Podrugnem se šta njega nasmiješi.

"Popravi si kosu jer će svi znati šta si radila prije posla ili bolje reći šta si zamalo napravila." Otvorim usta od šoka ma nije ovo rekao.

"Ti si takav kreten."

"Ali bez brige šta se mene tiče možemo dovršiti započeto za vrijeme pauze." Nasmiješi se.

"Ne bi rekla." Nema šanse da to radim na poslu.

"Vidjet ćemo." Govori dok ja uzimam svoj kaput i on svoj i konačno napuštamo stan.

...

"I samo da se zna na poslu nismo zajedno." Kažem mu dok nas Filip vozi prema hotelu.

"Aha, da baš." Promrmlja za sebe ali dovoljno da ga čujem

"Filipe ozbiljna sam."

"Mia, ti i ja smo već neko vrijeme zajedno. Novinari to već praktički znaju, ja nikad nisam potvrđivao takve vijesti ali pitanje je vremena kad će nas uhvatiti zajedno i onda im ni neće trebati naša potvrda." Kaže mi ono čega sam i sama svjesna.

"Znam svejesna sam toga samo želim da naša veza bude naša veza. Želim našu vezu daleko od očiju javnosti jer to je nešto između nas dvoje, ne tiče se to nikoga." Nikoga se ne tiče naša veza osim nas dvoje.

"Slažem se."

"Uostalom ne želim da netko pomisli kako sam dobila ovaj posao preko kreveta."

"Pa jesi li?" Upita me, a ja ga samo ubijem pogledom.

"Naravno da nisam ali će drugi to pomisliti."

"Nisu tamo da misle, nego da rade." Kaže pametno.

"Misliš da neće biti priča?" Upitam ga.

"Ti si moja djevojka i neće nikom dozvoliti da na bilo koji način te vrijeđa."

"Znam samo ne želim da netko pomisli nešto pogrešno."

"Šta te briga šta će tko da misli?" Upita me, a ja samo prevrnem očima. Filipa nije briga šta će tko da misli i kaže, dok ja sa druge strane ne želim da počnu kružiti priče koje nisu istinite.

Nakon desetak minuta Filip parkira auto u garažu. Izlazi iz auta te me odmah uhvati za ruku. Toliko o tome da skrivamo svoju vezu barem na poslu.

"Bit će sve u redu, vidjet ćeš." Govori dok me vodi prema liftu.

"Nadam se."

Na moju sreću lift je brzo došao i izašlo je dvoje muškaraca koji su Filipa pozdravili, a on im je samo klimnuo glavom. Mi smo ušli u lift i na moju sreću bili smo sami.

Nakon par katova lift se napunio tako da moja sreća nije trajao dugo. Naravno da sam ja htjela izvući svoju ruku iz Filipove tako da nitko ne pomisli da smo zajedno, ali naravno da Filip to nije dozvolio već ju je samo čvršće stisnuo i samo me pogledao. Na moju sreću ubrzo je lift stao te smo izašli.

"Kasniš." Kaže mu Mario čim ga ugleda.

"Prepostavljam da se sjećaš Maria?" Upita me, a ja samo klimnem.

"Tebe neću ni pitati jel se sjećaš Mie." Kaže mu i pogledaju se pogledom koji je njima nešto rekao, a meni nije bio nimalo jasan.

"Pa kako si Mia?" Upita me ljubazno Mario.

"Uzbuđeno." Kažem iskreno.

"Pa dobro nam došla ponovno, nadajmo se da ćeš ovaj put ostati duže. Hoću reći nadajmo se da ovaj kreten neće nešto uprskati." Nasmiješi mi se.

"Pa hvala." Odgovorim sva zbunjena.

"Ovaj kreten je ovdje." Istakne Filip ali nimalo ljuto.

"Imamo sastanak uskoro." Napominje mu.

"Počnite bez mene, ja ću vam se pridružiti samo dok Mii sve pokažem." Kaže te me povede do svog ureda.

"Ja moram na sastanak ali bez brige sve će biti u redu. Radit ćeš sa Enom i ona te obožava kao i ti nju."

"Nisam malo dijete." Napominjem mu pošto se počeo ponašati prema meni kao da sam malo dijete.

"Štagod trebaš zovi me i odmah dolazim."  Samo preokrenem očima jer me počeo da živcira.

"Isuse počeo si se ponašati kao da odlaziš u drugu državu, a ne na sastanak. Sigurna sam da ću se snaći i bez tebe." Lažno mu se nasmiješim.

"Dobro, ajde idemo do Ene." Kaže mi te me povede do njezinog ureda kao da ja ne znam gdje se nalazi.

"Ena vidi koga sam ti doveo." Govori Filip dok ulazi bez ikakvog kucanja u njezin ured. Ena je bila zadubljena u neke papire i čim je digla glavu odmah se nasmiješila.

"Mia." Govori dok se ustaje i grli me, a i ja nju. Jako mi je falila ova cura.

"Dužna si mi priču ovaj tu mi ništa nije htio ispričati." Govori mi Ena i ja pogledam u Filipa.

"A tko kaže da će ti ona ispričati?" Upita ju Filip, a ona ga ubije pogledom.

"Zato jer smo nas dvije bile dobre prije nego ste si vas dvoje postali dobri." Uzvrati mu i to je istina. Ena i ja smo si od prvog dana kliknule i postale bliske.

"Ja moram na sastanak ali ostavljam te u sigurnim rukama." Govori nam Filip dok me odjedjednom samo privuče i spušta poljubac koji prihvaćam.

"Filipe!" Govorim kroz zube kad se odmaknemo. Dogovor je bio drukčiji za firmu.

"Šta? Ena zna da smo u vezi." Obrani se.

"Ja nisam ništa vidjela." Govori Ena koja se smiješka.

"Eto vidiš. Dame ja vas ostavljam, moram na sastanak." Govori dok me još jednom poljubi na blic i ode.

"Vau, ti moraš odmah sad krenuti sa pričom i nemoj slučajno da si izostavila ijedan detalj." Čim je Filip izašao Ena je odmah navila na sto.

"A posao?" Posjetim ju.

"Ma kakav posao sad? Ovo je važnije. Posao može da čeka. Želim sve da znam jer ovo, ovo nije Filip kakvog ja poznajem." Nasmiješim se jer znam da sam za to ja zaslužna.

"Ne znam odakle da počnem."

"Kakao?" Upita me i drago mi je da se sjeća.

"Može." Priča je ipak duga.

Nema me jako dugo jedan od razloga je sra meni na wattpad na mobitelu više ne funkcionira i to već traje od 10 mjeseca druga stvar je kopiranje. I danas sam dobila poruku da mi je priča prekopirans nažalost zbog toga sve više i više pisci odlaze sa ove platforme i kasniti vidim stvarno izgubim volju za wattpad. Jednostavno mi uložilo puno toga da bi napisala jedan nastavak, a ne priču. Nama to vrijeme nitko ne može vratiti, mogli smo ga provesti sa prijateljima, svojima, raditi nešto drugo i onda dođe jedna pametna osoba i kaže pa zašto ja ne bi prekopirao i zaradio lajkove i komentare na tuđem radu. Rađe ću birati lošiji original nego bolju kopiju. Također me i auto lupio, dobro sam, živa sam i oporavljam se još. Kod mene se puno toga desilo ali nema predaje. Nadam se da me niste zaboravili.

Uživajte u čitanju 🥰

Cathy 💞