"Idemo?" Upitam Miu kad uđem u ured.

"Jesi sve riješio?" Pogleda me Mario.

"Sve je riješeno brate." Kažem mu te se Mia ustane i mi krenemo.

"Šta radiš?" Upita me tiho kad ju ogrlim oko struka i približim sebi na šta me čudno pogleda.

"Držim te. Jesi bolje?" Upitam ju kad ju uvedem u lift.

"Jesam, želim samo kući i prespavati sve ovo." Ne ako se mene pita. Vidim da je nekako poništena i tužna. Razumijem ju jer ju je Valentina povrijedila svojim riječima o roditeljima. Teško je čuti takve riječima nekome tko nema roditelje, pogotovo jer svoje roditelje nije imala ni priliku da upozna, a niti ih se sjeća.

"Moj auto je vani na parkingu." Natuknem kad krenemo prema njegovom autu koji se nalazio u garaži.

"Dobro, poslijet ćemo doći po njega."

"E pa ja ne želim da idem sa tobom." Kažem kad dođemo do njegovog auta te prekrižim ruke preko prsa.

"A ja ne mogu dozvoliti tebi da voziš u takvom stanju." Samo se podsmjehnem na ovo. Za to stanje upravo mogu njega da krivim.

"Za to stanje mogu da se zahvalim tvojoj divnoj prijateljici." Ne mogu da se ne podrugnem dok me Filip ubije pogledom ali taj pogled kod mene nema nikakav utjecaj. S tim pogledom neka plaši svoje zaposlenike i jebaljke ali mene ne može uplašiti tim pogledom.

"Hoćeš li ući u jebeni auto ili te ja moram u njega ubaciti?!" Viken iznervirano dok ga ja samo ubijem pogledom. Uđem u jebeni auto jer želim šta prije otići odavde i riješiti se Filipa.

...

"Gdje idemo?" Upitam kad shvatim da ovo nije put prema mojoj zgradi.

"Vidjet ćeš." Zagonetno se nasmiješi dok ga zbunjeno pogledam. Šta on sad izvodi?

"Filipe stvarno mi nije ni do čega." Priznam mu, samo želim kući.

"Vidim." Kaže očigledno.

"Odlično kad vidiš onda me odvezi kući." Zar puno tražim?

"Neću. Kraj razgovara." Pogleda me i vrati pogled na cestu.

"Ti si nevjerojatan." Promrmljam dok ga gledam. Jednostavno njega ne mogu pročitati. Nikad ne znam koji mu se sljedeći korak. Čas je hladan, čas se brine za mene. Stvarno ne mogu više da ga pratim. Ne mogu ja više to njegovo toplo hladno. Ne znam šta više izvodi. Šta više želi od mene? Jesam mu pomogla? Jesam, prema tome neka me sad ostavi na miru.

"Hvala." Kaže ponosno na smiješkom.

"To nije bio kompliment idiote!!" Brecnem se šta njega nasmije. Super sad ga još i zabavljam.

"Odlično čujem, hvala na pitanju." Istakne.

"Kad odlično čuješ odvezi me doma." Iznerviram se.

"Bez brige odvest ću te kući ali ne još."

"Stvarno te ne razumijem."

"Ma daj Mia malo se opusti i uživaj. Znaš nisam ja tako loš kao šta ti misliš. Mogu biti dobro društvo."

"Kao da imam izbora." Kažem kad se namusim i prekrižim ruke preko prsa davajući mu do znanja da mi se to nimalo ne sviđa, ali njega baš briga za to.

"Nemaš, osuđena si na mene." Kaže sa smješkom i nastavi voziti svojim putem.

Nakon nekog vremena odlučim da ubijem ovu tišinu te upalim radio. Filip me gleda sa zanimanjem dok tražim neku postaju i pjesmu koja će mi se svidjeti. Iskreno mislila sam da će mi nešto reći šta diram radio, jer ipak tako muškarci reagiraju. Ne daj Bože da diraš nešto njihovo. Pogotovo kad se radi o nečemu šta se nalazi u autu ali na moje iznenađenje Filip nije rekao ni riječ. Samo me je posmatrao sa zanimanjem. Zaustavim se kad čujem pjesmu koju volim i na koja je jako emotivna za mene. Nije ju pjevao Dino Merlin čija je inače pjesma ali je zato neka meni nepoznata djevojka. Djevojka je po mom mišljenu oduvala ovu pjesmu i najvažnije djevojka je prenijela emocije koja ova pjesma zaslužuje da se prenosi, a to definitivno ne može svatko da uradi.

Daljine nisu to
Što se mom srcu činilo
Kad je hudo mislilo
Da je sasvim dovoljno
Da ti čuje glas

Daljine nisu to
Što se za dušu primilo
Pusta su to polja nade
I barikade
Između nas

Eh, da je tuga snijeg
Da se do jutra otopi
Mogao bih i ja konačno
Kad oči zatvorim
Da se ne umorim

Eh da je tuga brijeg
Pa da je vjetar ogoli
Ja ne bih mogao ni tad
K'o što ne mogu ni sad
Da te prebolim

"Volim ovu pjesmu." Odjednom Filip prekine tišini te prokomentira i iznenadi me. Ne čini mi se kao tip koji sluša ovakve pjesme.

"I ja." Iskreno kažem.

"Ali ne može svatko da ju pjeva, treba jako puno emocija za ovu pjesmu." Kaže ono šta i ja mislim.

"Slažem se, iako neki misli da je mogu lako otpjevati."

"Za ovu pjesmu je važna da prenese emocije, a to nimalo nije lako." Ne mogu da se ne složim sa njime.

"Nisi mi tip koji sluša takve pjesme." Ne mogu a da ne kažem.

"Pjesme su jedno, a život je drugo. A ruku na srce ova pjesma je predivna kad se izvede na pravi način sa emocijom koju ova pjesma treba imat."

"Slažem se." Kažem te ostatak vožnje provedemo u tišini. Pa da i to doživim da se nas dvoje oko nečega složimo.

...

Nakon dvadesetak minuta se zaustavljamo na nekom brdu šta mi uopće nije jasno. Neće valjda da me ubije? Da Mia, sigurno to hoće. Šta meni još sve neće pasti na pamet?

Filip odmah izlazi dok sam ja zbunjena. Nije mi jasno ni zašto smo ovdje, niti bilo šta drugo. Filip je jednostavno osoba koju ne možeš pročitati, osoba koja na svakih pet sekundi mijenja raspoloženje. Ja ga ne poznajem dovoljno dobro da bi ga mogla znati pročitati. Ma šta ja pričam, ja ga ne poznajem uopće.

"Pa šta ćemo ovdje?" Upitam kad izađem i stanem pored njega. Želim kući.

"Pogled je divan zar ne?" Upita me kad se okrene prema meni i tek tad vidim pogled na cijeli grad, stvarno je divan.

"Jeste." Priznam.

"Noću je još ljepši kad grad svijetli."

"A ovdje smo zbog?" Upitam sva zbunjena.

"Ovdje dolazim kad mi treba samoća i mir. Ovdje pobjegnem od svih. Vjerujem da to tebi potrebno sada." U pravu je ali meni i dalje nije jasno šta ćemo ovdje. Ne znam šta to on pokušava.

"Znači ovo je tvoje mjesto za bijeg?" Prepostavim.

"Tako je."

"Lijepo je."

"Znao sam da će ti se svidjeti." Nasmiješi mi se.

...

"Pa zapravo postoji još jedan razlog dolaska ovdje." Kaže odjednom i zbunjeno ga pogledam. Točno sam znala da je nešto u pitanju.

"Dobro. Zašto smo ovdje?" Filip je nervozan šta je čudno za njega ali ništa ne komentiram.

"Želiš li izaći samnom?" Upita me dok ga zbunjeno pogledam.

"Izaći?" Upitno upitam.

"Na dejt." Objasni i ja raširim oči. Nemoguće. Jesam ja to dobro čula? Šta on sad glumi?

"Na dejt? Jel ti uopće znaš šta je dejt?" Upitam podrugljivo. Filip i dejt ne idu zajedno u istoj rečenici.

"Naravno da znam." Odgovori uvrijeđeno i preokrene očima.

"Dobro. Zašto želiš mene izvesti na dejt?" Upitam ga direktno.

"Šališ se?!" Upita me ozbiljno.

"Ne, ozbiljna sam."

"Pa zato što među nama postoji nešto, šta točno ne znam ali znam da te ne mogu izbaciti iz glave. Zadovoljna?!" Upita iznervirano.

"Ne." Kažem jednostavno.

"Kako misliš ne?!!" Brecne se, kladim se da ovaj odgovor nije očekivao. Hej, njega da dva puta odbije ista djevojka. Mislim da mu se to još nije dogodilo.

"Da me ne možeš izbaciti iz glave kao što tvrdiš ne bi se jebao sa onom u avionu, niti bi odveo neku drugu doma da ju kresneš iz kluba." Nisam mu to zaboravila.

"Vidim ja sve si ti to popratila." Podrugne se.

"Kako i ne bi kad sve žive novine pišu o tebi i prate te u stopu!!" Viknem sad ja iznervirano. Pa pisali su i o nama jer me zapratio na instagramu i komentirao sliku.

"Znaš i sama kakav sam, ne mogu se promijeniti preko noći. Uostalom na taj način sam pokušao da te izbacim iz glave." Odličan je način našao nema šta. Postoji milinom drugih načina, a on izabere onaj najgori.

"I jesi uspio?" Upitam iako znam odgovor.

"Naravno da nisam!!! Ne bi sad bili ovdje da sam uspio!!" Brecne se.

"Drago mi je zbog toga." Nasmiješim se zlobno.

"Ali meni ne treba netko tko ne može držati svoj kurac u hlačama." Uzvratim mu, a on se opali smijati dok ja prekrižim ruke preko prsa i ubijem ga pogledom. Pa meni to uopće nije smiješno.

"Bez brige držat ću ga u hlačama kako ti kažeš."

"Kako da budem sigurna da ne želiš samo i mene pojebati?" Upitam kad mu se približim, ne pristajem samo na seks.

"Zato sto me ti tjeraš da radim ono što nikad nisam."

"Kao naprimjer?"

"Tješim neku curu, trčim za nekom. Zvao tu curu na spoj što nikad nisam napravio. Hej, ja zovem curu na dejt. Ne mogu da te izbacim iz svoje glave, uvukla si se pod moju kožu ne znam ni sam kako. Prokleto sam se navikao na tebe, nedostaješ mi svakim danom. Nedostaje mi tvoje društvo i vrijeme koje smo provodili zajedno. Nedostaješ mi ti." Ovo zadnje me jako iznenadi, ostavi me u šoku. Iskreno sam mislila da njemu to nije ništa značilo. Drago mi je čuti da ipak je, jer je i meni.

"To me nimalo ne iznenađuje." Odgovorim mu dok smo svega par milimetara odvojeno jedno od drugog. Filip to iskoristi i primi me za bokove i povuče još više sebi te me zalijepi za sebe, automacki stavim ruke na njegova ramena da ne padnem, on svoje ruke stavi na dnu moja leđa dok se ja ni ne uspijem snaći.

"Šta misliš da radiš?" Upitam zbunjeno jer se ne mogu pomaknuti od njega. Priljepljeni smo jedno uz drugo.

"Čekam odgovor." Istekne.

"Dobio si ga." Istaknem i ja, neću da idem s njim na dejt.

"Nisam dobio objašnjenje."

"Mislim da ni ne trebaš da dobiješ." Ubijem ga pogledom. Zna on jako dobro zašto.

"Ne sviđam ti se?" Upita me.

"NE." Kažem odlučno jasno i glasno. Naravno da mi se sviđa. Sviđa mi se i previše. Zar postoji neka djevojka kojoj se on ne sviđa?

"Lažeš." Kaže sigurno u sebe. Kako može biti tako siguran?

"Hoćeš me više pustiti?" Upitam iznervirano.

"Zašto? Bojiš se moje blizine?" Upita tik uz moje usne samo šta ih ne poljubi. U ovom trenu ne mogu normalno da razmišljam dok gledam u njegove usne koje me zovu da ih poljubim.

"Bojiš se da ćeš pokleknuti?" Šapne mi na uho dok sam se ja sva naježila. Ovo se ne smije događati.

"Ne bojim se ja ničega." Inat iz mene progovara.

"Onda idemo na dejt ako se već ne bojiš." Izazove me.

"Tko kaže da ja želim da idem sa tobom?" Upitam kad mu se unesem u facu dok se on samo nasmije.

"Da se ne lažemo osjeti se nešto između nas. Nema potrebe da govoriš da se ne osjeti kad tvoje tijelo sve govori. Ja sam spreman otkriti šta je to, a bolje ti je da i ti budeš." Oke ovo definitivno nisam očekivala. Stavi moj pramen iza uha.

"Nije toliko strašno priznati poraz i pokleknuti predamnom." Jao kako ga mrzim.

"Tko se zadnji smije, najslađe se smije." Uzvratim mu, a on se opali smijati, super sad sam još i smiješna.

"Hoćeš da se kladimo?" Upita kad se konačno prestane smijati.

"Da se kladimo?" Upitam zbunjeno.

"Izađi samnom i dokaži da ti se ne sviđam ni malo." Predloži.

"Šta ja time dobivam?" Upitam zbunjeno.

"Nikad me više nećeš vidjeti." Kaže.

"Ali naravno prvo moraš da to dokažeš." Doda da ne bude zabune. Sve se bojim pitati šta je u slučaju da izgubim.

"Šta ti time dobivaš?" Čim ovo upitam odmah se nasmiješi.

"U slučaju da ti izgubiš onda ćeš morati biti moja djevojka." Čim ovo kažem raširim oči i otovorim usta od šoka. Ma nije ovo rekao. Mora da se šali.

"Zaboravi na to odmah." Pobunim se.

"Pa sama si rekla da se ti se ne sviđam. Dokaži i više me nikad nećešvidjeti. Ili ti se ipak sviđam pa se bojiš da nećeš pokleknuti?" Kaže kad mi pruži ruku.

"Sa zadovoljstvom." Prihvatim okladu i pružim ruku. Mia ti si tako glupa ako misliš da ćeš prevariti Filipa. Gubiš ovu okladu kako god da okreneš.

"Toliko si siguran u sebe?" Upitam ga.

"Naravno da sam siguran, čak štoviše ja to jako dobro znam."

"Ma da naravno." Ne mogu da se ne podrugnem. On zna? On koji izlazi svaki dan sa drugom djevojkom. Šta on uopće zna o vezi?

"Ja sam skoro deset godina stariji od tebe, tako da sam iskusniji. Shvaćam stvari brže nego ti." Ma jel on to mene upravo uvrijedio? Kao da sam neka glupača.

"Još se i vrijeđamo."

"Htio sam da kažem da si mlada i neiskusna." Eto neka je on iskusan.

"Dat će tebi mlada i neukusna." Promrmljam sebi u bradu.

"Idemo?" Upita me.

"Bilo bi i vrijeme."

...

"Budi spremna večeras u osam." Kaže kad se uključi u promet.

"Gdje idemo?" Pogledam ga zbunjeno.

"Na dejt." Samo se podsmjehnem na ovo. Nije ovo ozbiljno rekao.

"Vodi si onu svoju na dejt." Uzvratim mu otrovno.

"Ona nije vrijedna spomena, a još manje da je vodim na dejt." Vau, pa ove riječi nisam očekivala od Filipa.

"A ja jesam?" Upitam sa zanimanjem.

"Da nisi misliš da bi se trudio?" Upita me ozbiljno.

"Ne znam, ti si nekog koga ne mogu pročitati. Ne mogu znati tvoj sljedeći korak." Priznam mu iskreno.

"Možda kad se upoznamo ćeš znati." Nasmiješi se, pala sam ja na njega odavno. Ne treba mi nikakv spoj da mi to potvrdi. A to će značiti samo jedno. Morat ću da mu budem djevojka. Ne zvuči toliko loše koliko zapravo je.

...

"Auto mi je ostao kod hotela." Sjetim se, kad se parkira kod moje zgrade.

"Daj mi ključ, dečki će ti ga dovesti, još nešto?"

"Ne." Kažem te mu dam ključ od auta.

"Dobro, doći ću po tebe u osam. Budi spremna." Samo prevrnem očima.

"Kao da imam izbora." Kažem i izađem iz auto. On nastavi dalje dok ja još uvijek ne mogu da vjerujem šta se desilo. Mislim da mi se noge još tresu. Filip je mene pozvao na dejt? Filip koji je u procesu mog zaboravljena. Mislim da ću se srušiti.

Prije točno mjesec dana udala se moja sestra 🙈
Kad je to prije prošlo? Kao da je jučer bilo 🤭
Kao šta sam i ja upoznala onog dečka 🤭

Šta nam je to Filip smislio?🤔

Uživajte u čitanju 🥰

Voli vas vaša Cathy ❤️💜