"Dobro jutro." Pozdravim Filipa koji je udubljen u papire i ne primjećuje ništa oko sebe. Vidi se da je pravi radoholičar.

"Jutro. Jesi se naspavala?" Upita kad podigne glavu, a ja se smjestim pored njega.

"Koliko sam mogla od tvog stalnog okretanja po krevetu." Cijelu noć se samo okretao po krevetu i time meni nije mogao dati da spava.

"Oprosti. Važno mi je da ovo uspije." Po prvi put vidim Filipa nervoznog zbog nečega. To je novo za mene.

"Sve će dobro proći, vidjet ćeš." Stavim ruku na njegovu da prestane lamatati jer me nervira time.

"A sad mi napravi moj kakao. Zbog tebe nisam spavala."

"Znaš da kakao piju djeca?" Podrgne se.

"A znaš kako mene zaboli za to? Cijelo vrijeme si se okretao po krevetu prema tome mi ga napravi." Uzvratim mu.

"Da šefice." Kaže i ustane da ode. Umalo mi oči ne ispadnu kad ovo kaže. Filip meni radi kakao? Prije bi mi rekao da si sama napravim nego ovo.

"Izvoliš." Cimne se na njegov glas kad stavi šalicu ispred mene.

"Od kad si ti budan?"

"Ne znam. Od četiri? Kako nisam mogao spavati odustao sam."

"I od četiri radiš šta?" Upitam iako jako dobro znam odgovor.

"Prelazim po svakom detalju."

"Zar nismo trebali zajedno da prođemo?"

"Spavala si, ako ja ne mogu da spavam bar ti možeš."

"Dobro. Sad ćeš lijepo ustati i otići u sobu i odspavati sat, dva." Kažem mu ozbiljno. Vidi se na njemu da je umoran i iscrpljen. Takav ne može na sastanak. Filip zna svaki detalj na pamet i sigurna sam da će sve dobro proći. Bez potrebe paničari ali opet sa druge strane ga razumijem jer mu je to važno. Također za sastanak treba da bude odmoran, a on to nije.

"Ne dolaziš u obzir. Moramo se dobro pripremiti." Odmah se pobuni.

"Filipe devet sati je, a večera je tek navečer. Uostalom ti već pet sati prelaziš po svakom detalju. Sigurna sam da si svaki detalj detaljno razradio i prošao kroz njega milijon puta do sad. Siguran sam da znaš svaki detalj na pamet." Pokažem mu na rukom u sobu.

"Očito nisi svjesna koliko je ovo nama važno." Prebaci mi.

"Svjesna sam ali svjesna sam da za tako nešto treba biti odmoran šta ti nisi." Uzvratim mu.

"Dobro sam."

"Nisi dobro. Umoran si i iscrpljen. Kako ćeš takav da vodiš sastanak?" Upitam ga i vidim po njemu da zna da sam u pravu.

"Dobro, pobijedila si. Idem pokušati odspavati, probudi me za sat vremena. Nemoj slučajno da me zaboraviš probuditi." Zaprijeti mi prstom.

"Kao da bi mogla." Prevrnem očima, a on ode u sobu. Pa barem ću ja u miru proći kroz sve bez Filipovog zanovijetanja.

...

Dok je Filip spavao ja sam odlučila da prođem kroz sve te papire. Mislim da smo i više spremni i da Filip bez potrebe paničari. Sa druge strane razumijem ga, ipak je ovo velika šansa za njihov posao.

Iako je Filip rekao da ga probudim za sat vremena ja ga naravno nisam poslušala. Treba mu sna i odmora, a za sat vremena se definitvno ne bi odmorio. Nazovem recepciju da nam donese ručak jer sam već gladna, a i Filipa treba probuditi. Neka ga još malo dok stigne ručak onda ću ga probuditi. Pokupim ove papire jer mi se već u glavi zavrtilo od slova i brojeva.

Nakon dvadestak minuta stigne nam ručak koji nam donose posluga.

"Da ovdje postavimo?" Upita me dečko za stol koji se nalazi ovdje.

"Može." Nasmiješim mu se i odem na balkon da udahnem malo zraka. Definitivno najljepši pogled imam. Ovdje bi mogla da ostanem zauvijek koliko je divno.

Nakon par minuta se vratim unutra, a ručak je već bio postavljen. Odlučim da odem da probudim Filipa jer je već skoro jedan sat.

Uđem polako u sobu i ugledam njega kako bezbrižno spava. Nije ni čudo kad cijelu noć nije spavao. Naravno da nema majicu tako da imam savršen pogled na njega. Samo se naslonim na dovratnik i uživam malo u pogledu jer zašto da ne? Ne mogu ga imati, ali ga zato mogu gledati. Ima savršeno tijelo bez mana. Mislim da ne postoji djevojka koja se ne okrene za njim kad prođe.

"Filipe." Polako ga pozovem ali ne trza. Udahnem i sjednem na krevet.

"Filipe." Opet ga pozovem ali ne trza. Počnem da prelazim po njegovom licu koje je savršeno.

U jednom trenu me prebaci i nađem se ispod njega. Nisam se ni snašla, a već sam se našla ispod njega u ležećem položaju.

"Šta ra-diš?" Jedva ga nekako upitam dok me je zarobio ispod sebe.

"Ništa." Odgovori jednostavno.

"Ništa? Zašto si onda na meni?" Bože kako može biti ovako savršen čim se probudi?

"Eto tako. Nema poseban razlog." Slegne ramenima. Ma šta on pokušava? Nije mi nimalo jasan.

"Onda šta kažeš da se dignemo i ručamo?" Odlučim promijeniti temu.

"Zašto? Meni ovako paše." Nasmiješi mi se podlo.

"Ali meni ne paše."

"Pa? Ne pitam te." Koji vrag je ušlo u njega?

"Mogli bi da još jednom sve pođemo. Jedan sat je."

"Jedan?" Odmah skoči sa mene.

"Nisam li ja tebe rekao da me probudiš za sat vremana? A to bi bilo u deset." Naljuti se na mene.

"Jesi."

"A zašto nisi?"

"Jer ti je trebalo odmora, a za jedan sat se ne bi odmorio." Pogleda me iznenađeno.

"Hvala ti." Pa ovo je novo. Očekivala sam njegovo urlanje zašto ga nisam probudila.

"Idemo da jedemo pa da prođemo još jednom zajedno?"

"Može." Kaže kad obuče majicu i izađemo iz sobe.

...

Nakon ručka odmah smo se bacili na posao. Još jednom smo prešli po detaljima da nešto ne prepostimo i shvatili smo da smo i više nego spremni za sastanak. Filip ima sve u malom prstu.

Hvala Bogu pa Filip više nije bio nervozan, znači sad imam rješenje. Kad je nervozan pošalji ga spavat i kad se probudi bit će kao nov. Morat ću ovo zapamtiti. Da Mia, kao da će to tebi trebati. Čim se vratite ovo je gotovo. A Filip će zaboraviti na tebe kao da si ikad postojala.

"Mislim da smo i više nego spremni." Kaže mi dok kupimo sve one papire sa stola.

"A šta sam ti ja govorila?" Samo mi se nasmiješi na ovo.

"Jesi za kavu?" Upita me kad smo sklonili sve papire.

"Mislim ja ću kavu, ti kakao." Ispravi se.

"Mislim da bi mi sad pasalo poslije ovoga."

"Idem da nam napravim, a ti do tada skloni ove papire do kraja, može?" Samo klimnem glavu i nastavim da slažem papire, nikad kraja ovim papirima. Nakon šta sam ih sve složila izašla sam malo na balkon te sjela na ljuljačku , ja obožavam ove njegove ljuljačke morat ću si i ja nabaviti takvu za doma. Imam i ja doma ljuljačku ali nije ovakva. Ova mi je puno više sviđa.

"Izvoliš." Kaže kad mi pruži šalicu sa mojim kakom dok se on smješta pored mene na drugu ljuljačku.

"Sviđa mi se pogled." Promrmljam nakon nekog vremena.

"Jel da? I ja sam očaran njime."

"Kako to da ste tek sad odlučili napraviti ovu suradnju?"

"Ovaj hotel nam je najnoviji. Otvorili smo ga prije nešto manje od pola godina. A znaš kako ide tek se otvorio i većinom čekaju da vide kako će raditi. Nitko ne želi suradnju s nekim od koga nemaju prihode." Slegne ramenima i to ima smisla.

"Uz to imamo i ostale hotele koje moramo voditi, a nas je samo dvojica."

"Razumijem. Mora da je teško sve to voditi, ipak vas je samo dvojica."

"Pa u početku je bilo teško moram priznati. A kasnije smo se uhodali. Doduše ja ne znam kako bi da imam obitelj. Mariu skidam kapu jer stiže sve ali ja ne znam kako bi to dvoje uspio uskladiti. Jedva stignem neku da po.." Zaustavi se kad shvati šta je htio reći.

"Pojebati. Slobodno kažeš." Nisam glupa, znam i ja šta je seks.

"Da." Malo mu je postalo neugodno.

"Znaš kako se kaže za sve se može naći vremena. Sigurna sam da si je Mario posložio prioriteti i zato uspjeva u tome."

"Tako nekako, a i ima divnu ženu pored sebe. Usput hvala ti za ono danas. Trebalo mi je sna."

"Nema na čemu."

"Ako sve prođe u redu večeras se vraćamo natrag nadam se da ti to paše." Samo klimnem glavom.

"Nikad nisi poželio da se skrasiš, osnuješ porodicu i slično?" Upitam ga odjednom sa zanimanjem.

"Ne, meni ovako paše. Zvučat će glupo jer bi već trebao raditi na tome ali meni je ovako dobro."

"Ti znaš."

"A šta je s tobom?"

"Samnom?" Upitam zbunenjo.

"Koji su tvoji planovi?" Upita sad on mene.

"Pa ja za razliku od tebe planiram u tvojim godina da imam vlastitu porodicu." To je plan, a hoće li se realizirati vidjet ćemo. Nitko od nas ne zna šta donosi jutro, a šta donosi noć.

"Nadam se da će ti se to ostvarariti." Nasmiješi se.

"Hvala ti, a ja se nadam da ćeš ti shvatiti na vrijeme šta propuštaš."

"Vjerojatno se još nije pojavila ona zbog koje bi to poželio. Ona zbog koje bi prestao sa izlascima i avanturama."

"Vjerojatno." Promrmljam.

"Jednog dana bi zaista volio da imam porodicu, ali trenutno ne sada. Meni je trenutno ovako sada dobro. Nije se pojavila još ta koja me očarala i zbog koje bi pristao na sve."

"Ti znaš najbolje. Samo nemoj previše dugo da čekaš jer nećeš biti uvijek u cvijetu mladosti." Kad sam ovo rekla odmah se počeo smijati.

"Idemo da se spremamo?" Upita me, a ja samo klimnem glavu te se ustanemo.

Nadam se da ste mi svi dobro.
Sestrina svadba je bila dva tjedna i ne mogu vjerovati da je već toliko prošlo 🤭 Kao da je jučer bilo 🤭
Slike su stigle i prekrasne su. 😍😍
Ja sutra idem u berbu, a kako vi provodite ovaj vikend?
Uživajte u čitanju
Cathy ❤️💜