-" Caio  shvatas li koliko je ovo opasno"

Mirno sam rastavljao  pistolj i ponovo sastavljao dok gledam snimke sa granicnih kamera koji se ponavljaju na ekranu.

-" njih 10 je uslo u drzavu. Ubio si nekom oca, nekom sina, dosli su po osvetu. Traze te"

Ceo tim je gledao u mene, dok bih rado izjurio sa sastanka jer me gusio mrak u sali, gusili su me pogledi... Damjan nije tu da kaze kako ce sve proci, a stalni pritisak me je unistavao.

-" Ubili su vojnike koji su prezivjeli napad."

Tiho mi saopste vjesti koje sam propustio jutros.

-" kako si tako miran, sta da radimo!?"

Sergej me drmne dok ja nekontrolisano udarim sakom o sto.

-"Sta da radimo Sergej, zavrsio si iste obuke kao ja!"

Prorezao sam glasno

-" Gledate u mene kao da sam uradio nesto pogresno tamo! Ubio sam ljude koji su otimali djecu po misiji koju ste vi sklopili. Daliste mi nesposebne vojnike koji su svoje guzove podkupili i pobjegli. Sto ti nisi isao sa mnom  Sergio, mozda bi ti znao bolje?"

-" bio sam u Mareju"

-"  jesi, bio si da nadgldas ne da pomognes nama na drugoj strani!  I ti, i ti! Svi vi!"

Bijesan sam kao ris jer sjedim vec 2. sata

-" ti si glavni, sta da radimo? Trebam li da im se predam? Da im kazemo dje sam? Da  napustim sve i odem do njih?"

-" Ne nisam tako mislio zastiticemo te, ti najbolje znas da nikad nisam pustio bilo koga da umre!"

-" Onda ne vidim razlog da jebeno zavirujete u moj privatni zivot!"

-"Ne mozemo rizikovati da  obican civil sazna ko si ti"

-" ona je moja devojka, ne civil!"

-" dodjavola Caio, ne mozes imati  obicnog civila za curu!"

Opet sam sjeo i disao samo da bih se umirio. Znam da je to pravilo postavljeno svakom, apsolutno svakom.

****

Danima bilo je mirno,  nisam se puno kretao, trudio sam se pronaci ekstremiste.  Jasno se pojavljivajuci tamo gde mogu da me uoce i gde bi me trazili.  Cijela nedelja i nista kao da ih je zemlja zbrisala.

-" Falio si mi"

Rekla je isti tren kada udjem u njem atelje. Zagrlio sam je snazno zeljan samo da je tu. Ona je jedini mir koji trebam

-" Nisam mogao doci"

Pisao sam joj koliko sam mogao, ali poruke ne mogu da zamjene to da je ona na 20 minuta od mene i ja ne mogu da je zagrlim

-" Sta se desava? Telefon nije tu"

Pitala je tiho dok je ja povlacim na sebe i snazno ljubim

-" objasnici ti samo me pusti da uzivam"

Njezno otisnem poljubac na njeno rame povlaceci bratelu i traku od trikmajice.
Svukao sam sve sa nje, a ona sjedne preko mene i sjedne na mog prijatelja. Pomjerala se polako, ali mi je trebala jako te je uhvatim za kukove i odredim brzinu koja meni prija.

-" Caio, uspori"

Rekla je kroz bolan izdah, a taj glas u kom osjetim da je povredujem  me je sledio te sam isti tren stao i sklonio je sa sebe.

-" izvini, molim te... izvini... otici cu"

Govorio sam ubrzano zeljan da pobjegnem,  dok me ona povlaci za ruku i svom snagom povuce nazad.

-" Razgovaraj sa mnom, ne zelim da ides! Koji je problem?"

-" Povredio sam te zar ne?"

-" ne, ne! Hocu da znam sta nije u redu, sta te tako jako muci Caio?"

Sjela je kod mene u krilo  te me njezno poljubi, a ja ne uspjem da uzvratim

-" Moramo da prekinemo... ne znam do kada, ne znam koliko dugo ali moramo da prekinemo"

-" Nasao si drugu iznenadno?"

Bol u njenom glasu mi ne dozvoli da  lazem te odlucim sa ce znati istinu. Cijela drzava se akrivirala ali nemamo pomaka. I opet nisam spavao danima. I opet sam umoran i to me unistavalo koliko i to sto ne mogu da je zagrli.

-" molim te nemoj da mi te uzmu..."