Zavezanog su ga uveli i bacili na  pod. Vidno izudaran i van svijesti, do trena kada me ugleda i shvati da krvarim vezana na stolici.

Cim pokusa da dodje Martineli ga udari tako da opet padne na zemlju. Pokusavam  se osloboditi, i bar mu prici ali repetiraju pistolj u njega i time me smire.

-" Polako Adriana, polako... nema zurbe."

-"Pustite je da ide..."

Dante promrmlja ali  se Martineli nasmije siroko ovome.

-" Odavde ce izaci samo jedno zivo... Ili ti ili ona."

-" Ja sam odlucio da to budes ti Dante, ti ces da zivis, a ona ce da umre."

-" Oslobodi je, uradicu sta god trazis samo je pusti da ode odavde!"

-" Svakako ces uraditi sta god ja ocu, daces mi sta god ja trazim.... Ova scena ti se vec jednom desila, kada si posato najjaci"
Zastao je i prisao mu sa osmijehom

-"Andrea, jesi li znala za nju Adriana? Odgovori mi"

Repetiran pistolj me tjera da odmahnem glavom

-"Studirala je Medicinu, Dante je zvao bebo, imala je iste njegove oci."

Svaka Martinelijeva rijec me tjera na suze, jer bol koju vidim u Danteovim ocima je neopisiva.

-"Bila mu je rodjena sestra, puna zivota i tvojih godina kada su je ubili iz osvete ispred njega. Tada su Danteovi ljudi kasno reagovali i ona je bila upucana direktno u glavu. Od tad je pocelo sve niz brdo. Jer mlad momak koliko si imao?"

-"18"

Rekao je jer mu pistoljem prijete bas kao i meni.

-" Da bila je statija sestra. Beba Andrea koja mu je bila i mama i tata. Od koje je skrivao sve i na kraju joj je priznao sve samo 3 minita  pred smrt. Zamisli ona te podigne i ti je prerastes i postanes veliki snazni mladji brat"

-" Platices mi"

Dante izusti, a Martineli stegne moju ruku da zavristim do bola sto Dantea  trgne.

-" Da si samo rekao  da ti je devojka moj sin je ne bi takak, nista se od ovoga ne bi desilo. Sta je bilo sa kletvom da vise nikog neces da volis? Devojka nam je rekla da nemate nista, da je ne volis ali ispade  drugacije. Lagala nas je?"

-"nije"

-" Znam da nije, nisi joj nikad rekao da je volis jer si sebi obecao da neces dati da te iko voli. Bio si upravu, svi koje zavolis i koji zavole tebe umru i Adriana ce... osim ako me ne budes molio"

-" Skote jedan ubicu te!"

Pokusao je ustatati ali ga opet udare snazno.

-"Znaci nista? Ubite Adrianu"

-" Ne!"

Dante vikne, a Martineli se nasmije opet zadovoljno.

-" Onda reci nam na glas sta osjecas prema njoj i obecavam da  ce otici odavde bezbjedno u hotel"

Primakli su ga ka meni, dok ja ma koliko se trudila da mu kazem da to ne radi, da me pusti ovde i da ode, ne uspjevam jer su mi usta zalijepljena trakom

-" boli li te?"

Omdahnem brzo glavom

-" Sve ce biti uredu zelenooka"

Izgovorio, je ali ga Martineli udari opet

-" da cujemo, sta Dante imas da priznas Adriani... ajde sve emocije na 3...4.. sad"

Odbrojao mu je.. 

-" Stalo mi je do tebe vise od svega na ovom svijetu, jako sam te zavolio ibez imalo ustazenja bih dao zivot za tebe. I kajem se za sve sto sam ti rekao, da vratim vrijeme ne bih ustao iz tvog zagrljaja i ostao bih mirno da te grlim. Volim te iako to nisam nikada pokazao. I zato sada molim te da je pustis da ide"

-" to je bili iskreno i srceparajuce... Potpisaces ovaj papir na kom pristajes da mi prepises svu svoju imovinu, i ja cu isti tren pustiti Adrianu"

Pokusavam da mu kazem ne ali on potpisuje vezanim rukama papir bez trena premisljanja.

-"Boze on je stavrno voli. Stvarno bi umro za nju?"

-"  umro bih za nju, jer u njoj sam vidjeo sebe. Beznadeznu preplasenu devojku koja radi ono sto  ne zeli. Ja sam radio zbog sestre, a ona zbog obecanja mrtvim roditeljim da ce postati neko."

Odvezali su mi ruke te Martineli pogleda u mene

-" Odvezi je u hotel Anton bez ikakvih rijeci."

-" ne, ne! Ostavite ga!!"

-" Zelenooka prati svoje snove, a ja cu biti tu sa te cuvam mraka"

Borila sam se sa tim sa mu pridjem, ali na samom izlazu iz sobe pistolj je opalil.

-"neeeeee"

Suze same krenu da padaju, dok me na silu izvuku tri momka iz kuce i utrpaju u auto...