《 DANTEOVA PERSPEKTIVA》

-"najvisa zastita ce da bude ispred mog stana jer je tamo Adriana Roberte!"

Nekontrolisano vrisnem na njega na ulazu zgrade

-" Zar ces da nju stitis umjesto naseg posjeda!?"

-"Naravno da ocu... Nisam je doveo da zivi sa mnom jer me ne zanima. Zato sve nek stane da bi se ona zastitila"

-"Zasto?"

Sada ne smireno pita, hvatajuci me u klopku. Zasto?, ne znam ni ja ali umalo sam sve polomio da bih sto prije otisao iz kluba kad me je nazvala.   Toliko se osjecam cudno, da me je strah da ce ona shvatiti sta mi je prije nego ja to zapravo shvatim.

-"Jer ja tako kazem"

-"koji je razlog?

-"Nema razloga"

-" Dante znas i sam da  nesto postoji nijedno drugo objasnjenje od..."

-"Roberte nemoj dalje, sta god da je zelim potpunu zastitu za nju. Dok ne smislimo sta dalje... Kako je taj gad dosao do toliko ljudi i oruzja"

-" Ne znam ima sina, pola pola imovina..."

Kako je to rekao tako mi se krv uzavri da pistolj uperim direktno u njega.

-"Rekao si da si mu sve oteoa!"

-" njemu jesam, njegovom sinu nisam! Davam sve od sebe Dante, ali ne stitimo nas vec neku devojku koja nam nija vazna!"

-"MENI JE VAZNA!"

Proderem se iz petnih zila na njega tako da se svi radnici okrenu  ka nama.

-" Meni je vazna i zato pazi sta radis Roberte jer ako se njoj nesto desi, to je kao da se meni desilo i bice posledica"

Usao sam u auto, te krenem prema svojoj firmi, ma koliko smanjio posao, moram naci nacin da se rijesim Martinelijeve porodice.  Tako mala bubica ovoliko problema da izazove!?

  《ADRIANINA PERSPEKTIVA》

-" da li mogu otici sa Annom kod Mattie?"

-"ne"

Robert skrene pogled te nastavi da kuca po lap topu.

-" Zasto si sa mnom?"

-"Jer cekamo da dodju ljudi da te cuvaju"

-"koliko je ozbiljno ovo sto se desilo izmedju Martinelija i Dantea?"

Odgovarao je mrzovoljno, pokazujuci koliko  me ne podnosi

-"  Za to si ti kriva"

-"Znam"

-"Zele da te ubiju, a ako ne ubiju tebe krenuce na Dantea"

Natjerao me je da zacutim i mirno sjedim dok  mu telefon ne zazvoni i  bez rijeci izadje. Odmah sam nazvala Annu.

-" Mat je odlicno, ustao je i danas malo setao... Nemas pojma koliko sam ti zahvalna"

-" Kad ce doci po njega?"

-"U subotu"

Potisteno je rekla, ali obje znamo sa je najbolje rjesenje da Mattia ide kod oca. Pricale smo jos malo te joj saopstim glavnu vijest.

-" Neko mi je provalio u stan, vise njih"

-" molim!? Gde si sad!?"

Prodrala se iz petnih zila

-" Od sad dok se ne rijesi sve zivim sa Danteom"

-" Cekaj, u Danteovom stanu! Adriii"

Nasmijem se siroko jer ona je svjesna mog stanja.

-"Spavamo u istom krevetu..."

-" Danteu je stalo do tebe, Boze ako..."

Nije rekla, a ni ja se ne usudjujem, ma koliko ja i on imali uzbudljive momente svjesne smo da to sto Dante osjeca nije dovoljno sa zapravo bilo sta prizna. Postoji razlog neki, a ja se plasim da ga i znam... Zali me jer je saznao istinu o meni, nije mu stalo na nacin na koji bih ja voljela da jeste.