Nedelju dana sam  provela sa Anom u stanu i bolnici,  mnogo smo veselije sada kad znamo da je Matiia zapravo odlicno.  Svaki dan smo ga obilazile  i odavno nijesa srela veselijeg decaka.

-"Mislim da cu ga poslati kod oca"

Anna je rekla zamisljeno nakon sto smo stigle u stan i raspremile se.

-"ima divnu zenu i brat mu je tamo... Mat bi bio srecan sa njima dok ne kupim ovde stan"

-"Uskoro ces i to uspjeti, a onda mozes uzeti svog sina  za par mjeseci. U Svajcersku ce imati i bolje ljekare da mu prate stanje"

-"Istina, imas pravo. Par mjeseci mogu da ga pustim... Ali, da nije bilo tebe Mattia bi umro"

-"ne pricaj tako Anna"

-"ne pricam to tek tako"

Okrenuka se ka meni i uhvatila ne za ruku.

-"Nije te sramota da se druzis sa mnom iako znas da sam prostitutka. Nisma imala puno klijenata ali opet..."

Pokusala sam nesto reci ali me prekine

-"Ti si dijete koje je doslo tu da se spasi i svi su to vidjeli pa cak i Dante i zato ti nije dozvolio da radis sa nama. Ti nikada ne bi mogla da budes ono sto smo mi tamo. I kad sam te upoznala svi su zeljeli da te prevare, nisam to dozvolika iako me nisi prihvatila.. ali sada, spasila si mom sinu  zivot iako nisam toga vrijedna"

-"Sada cu da se naljutim"

Stegla sam njene ruke snazno

-"Da nije bilo tebe one azdaje bi me pojele, a da mi nisi pomogla kada me Dante nogirao ja bih bila na ulici. Ti si meni pomogla vise puta. Dala si mi novac Anna da ne budem na ulici kada sam mislila da ce da me otjeraju. Sada si ti Anna moja porodica i Mattia zove me tetka"

Nasmijala sam se veselo kao i ona.

-"Ti si osoba koja tamo radi jer mora, na zalost osudjivala sam dok nisam odbijena sa svakog moguces posla. U stanu sam coveka koji je sa mnom kad dodjem na red"

-"Dante se promjenio"

-"Ne zelim o tome jer obje znamo da on prema meni ne osjeca nista osim sazaljenja. Cak mislim da je saznao nesto o mojoj proslosti jer je ovo uradio"

Pogledala me je malo zbunjeno, nisam joj ispricala sve o sebi i sada kada sam pocela od pocetka plakala je vise nego ja. Nisam htela da me Dante sazaljeva, nisam zeljela da ovako bude...

-"Sinoc sam shvatila jedno... Poslala sam opet cv u par bolnica. Mozda ako nadjem posao uspjem da se osamotalim"

-"Ocigledno je koliko to silno zelis..."

-"Zelim Anna jer moram pobjeci od Dantea, moram uraditi sve da to bude brzo jer zaljubljujem se u njega"

Ne usudim se reci da sam zavoljela sve sa njim sto me do sada naucio, sva ta grubost mi je svaki put mala i zelim jos i jos. Ne lici na mene da postanem mazohista ali tako uzivam sto pomjera moje granice.

Sramim se sto sam postala mazohista i tek sada kada sjedim i malo razmislim o tome... Dante je stvoren da te u to pretvori iako mi se cini da je onos to mi je pokazao minimalac.

-"Nije te zvao nedelju dana?"

-"Nije, ali imam osjecaj da nesto znas o tome"

Odmahnula je glavom ali kako ne moze da mi sakrije nista ipak me opet pogleda.

-"Javila mi je Simona da ima nove 3 sticenice i da su hodajuce bombe"

Srce mi se ubrza, a neki hladan talas preplavi moje tijelo. To ima smisla i opet iako sam znala da ce se to desiti pripremila sam se ali ocigledno jako slabo.

-" Ne smijes da dozvolis da tvoja osjecanja nastave Adri"

-" Potrudicu se"

Rekla sam sa puno nade, a znala sam istinu. Prvi put u zivotu se osjecam ovako i to prema nekom ko me gleda kao vrecu da se isprazni kad mu je dosadno.