-"Smiri se Adriana"

Rekao kada me spusti na klupu preko puta kluba. Nisam reagovala zeljela samo da se vratim tamo i da je ubijem. Ovo me lici na mene, nikada ovakva nisam bila...

-"ej, ej zelenooka"

-"rastrgnucu tu tvoju kurvu na 100 sitnih djelova!"

Vrisnula  sam dok  me on hvata za obraze i okrece prema sebi.

-" Poslusaj me i smiri se... Pretukla si je Adriana sad mozes da se smiris"

Od siline bijesa koji sam imala u trenu je nestao tjerajuci me da pocnem plakati kao kisa. Nije sklanjao ruke sa mojih obraza vec ih njezno obrise palcevima.

-"Ti nisi ona, ne trebas na takav nivo da padas da dopustas da te neko kao ona ovako iznervira."

Smirivao me je dok se zagledam u njegove oci koje su tako divne na dnevnom svijetlu. Lijep je na dnevnom svijetli bez mane na licu.

-" Ajde uzmi kofer i idemo"

-"idemo?ja i ti? Mislim ti i ja idemo negde?"

-" Adriana vecinu vremena sam zivotinja sto si mogla da vidis ali imam i svojih momenata kad znam biti normalan."

《DANTEOVA PERSPEKTIVA》

-"ne zelim da jedna nevina djevojka strada Roberte."

-" znas da ce Martineli kad tad da se osveti za ovo sto smo mu uradili sa poslom, imovinom i svim"

-"Taj vise nece ni kokoske moci da drzi na farmi...  Adrianu je cuvao Brajan, sada kad je sve zavrseno   nije u opasnosti"

-"Sta ti je uradila ta mala?"

-"Nista, ne osjecam nista prema njoj osim da uradim ono sto nikada nikom nisam"

-"Ne osjecas nista? Jesi li siguran u svoje rijeci?"

Prekinuo sam vezu jer pocinje da pita glupa pitanja. Ja sam covjek, mozda najgori na svijeti ali sam ipak covjek....

(***)

Usla je u moje auto, odmah je vezala pojas sto me nasmije opet. Danas  sam shvatio da ma koliko bila normalna moze da poludi i bez kajanja sakacke ubije nekog.

-" Zasto vezes pojas"

-" to je pravilo"

-"Radis li sve po pravilima?"

-"a ti?"

Pogledali smo se, ne namjerno ali ipak pogledi su se sreli te oboje kao da nas je stid sklonimo pogled. Volim je golu ali i u sirokoj dukserici i farmericama izgleda lijepo. Prvi put je vidim, a da svijetlo nije priguseno i...

-" Po pravilima koje sam ja odredio radim uvijek. Sa mnom pravila ne moras da postujes..."

-"vodis li me da me ubijes?"

Djelovala je kao da se pomirila sa tom cinjenicom

-" Imas li mozda poslednju zelju?"

Jos ozbiljnije uzvratim.

-" Svi imamo neke zelje Dante..."

Nikada nisam dozvolio da me zovu po imenu, obracale su mi se sve zene sa ,,gospodine" ali ona ocigledno radi mnogo stvari koje ne dozvoljavam i opet samo iskuliram tu cinjenicu.

-"Koja je tvoja poslednja zelja?"

-"Da Matti bude placen doktor"

-"ko je Mattia?"

-"Annin sin..."

-"aham... Stigli smo"

Parkiram se na slobodnom parking mijestu dok se ona okrene oko sebe

-"Ubices me blizu centra grada?"

-"Zezas se ili?"

-"otpustio si me, prebila sam ti sticenicu,  jos si mi odgovorio na pitanje prvi put..."

-" Stefani vise nije moja sticenica"
Prosao sam niz stazu do zgrade dok me ona prati u stopu

-"Gospodine Bianchi izvolite..."

Doceka nas covek kog sam unajmio, te bez rijeci uzmem kljuceve, a ona nastavi da  ide iza mene ljubazno pozdravljajuci covjeka jer ja nisam. Ona je pristojna, kulturna, postuje pravila sve novosti koje nisam znao. Otkljucao sam stan,  uredjen u zutoj boji jer je Brajan rekao da je cuo da je voli.

-"Sada je tvoj..."

Rekao sam dok joj pruzam kljuceve, a ona ni ne mrdne

-"ne..."

-" Zaista zelis da te ubijem..."

-"Necu da uzmem kljuceve od stana"

-" Sve moje sticenice imaju svoj smjestaj..."

-"Odpuatio si svaku osim Stefani"

-"I nju sam danas takodje otpustio jer je neko pretukao na mrtvo ime...  ajde uzmi ove kljuceve dok ne ispizdim"

Ma koliko  hteo biti ozbiljan, dopada mi se njen pogled kad zatekne moj osmijeh na licu.

-" Sada zivis ovde, blizu fakukteta na kom kreces od jeseni..."

-"Dante?"

-" Ne trudi se da mi protivurijecis Adriana, ja nemam vremena da se ovde sa tobom raspravljam. Ovde zivis, sve stvari moguce sto trebaju za stan su tu cak i knjige koje ti trebaju..."

Otvorio sam ogromnu sobu... ovde nece morati da upali svijetlo, grad ce joj osvijetliti sobu u kojoj ima balkon i velike prozore...

-"Krevet nije u skladu sa sobom jer trebao mi je neki ovakav"

-"Ziveces sa mnom?"

Stisnem usne da se ne nasmijem, blesava je i djeluje kao da to ne bi voljela..

-" u ladici su potrebstine za nasu avanturu i dolazicu po nekad... Ne zelim da u stanu dovodis momke niti da ih imas dok ne nadjem nove sticenice jer duzna si mi  sto necu imati koga da jebem sada kada si Stefani ubila"

-"Ja nisam sponzorusa Dante... ja..."

-"Nisi... ali ostvarices svoje snove i neces raditi u klubu vise."

-"Zasto ovo radis? Da li znas nesto o meni?"

-" Ne, valjda cu saznati... A sada..."