Hej, hej! Kako ste mi? Jeste li spremni za poslednji nastavak? Moram priznati da je malo kraći, ali tu je čisto da zaokružimo ovu priču. Nadam se da će vam se svideti, ostavite vote i svoje mišljenje u komentarima, a ja ću vam uskoro objaviti još jedan nastavak kako bismo se prikladno oprostili :*

Godinu dana kasnije

Sunčevi su zraci probijali u sobu između gustih belih zavesa. Otvorila sam oči i pogledala ka Damjanu. Legla sam na bok okrenuta ka njemu i promatrala ga kako mirno spava. Ležao je okrenut ka meni. Tamne trepavice milovale su njegovo lice. Na licu je imao blagi osmeh koji ga je činio najlepšim bićem na celoj planeti.

Nežno sam prsto povukla liniju po sredini njegovog nosa. Potom sam nastavila vući nepovezane linije po njegovim obrvama spuštajući se sve do obraza. Jednu istu takvu zamišljenu liniju povukla sam i po njegovoj donjoj usni te se on nasmejao još jače.

"Dobro jutro, voljena", rekao je još uvek držeći oči zatvorene. Njegov grubi jutarnji glas bio je neopisivo privlačan. Zagrizla sam donju usnu promatrajući njegov osmeh.

"Dobro jutro, ljubavi", rekla sam tiho ne mogavši prestati gledati u njega.

Ispružio je ruku te sam legla bliže njemu. Snažno me je obgrlio i otisnuo mi poljubac u čelo. Prislonila sam glavu na njegova prsa i duboko udahnula kako bih osetila njegov miris.

"Spavajmo još malo", promrmljao je pomerajući svoju glavu do moje. Tiho sam se nasmejala te sam ostala u tom položaju.

Nakon nekog vremena razmišljanja o tome koliko je bila dobra odluka pružiti nam drugu šansu, začulo se Damjanovo duboko disanje. Pogledala sam ka gore i shvatila da je ponovo zaspao. Počela sam ga češkati po jednoj ruci želeći da se probudi. Budući da nisam primetila da je otvorio oči, u jednom trenutku iznenada me je počeo golicati. Suze su mi gotovo počele curiti niz obraze kada sam se uspela izvući iz njegovog zagrljaja.

Odvukla sam zavese i otkrila zid koji je bio u staklu, identičan onakvom u dnevnoj sobi starog Damjanovog stana. Očarana pogledom iz njegovog stana, želela sam imati jedan takav i u kući koju smo kupili.

Budući da je sunce u potpunosti obasjalo našu sobu Damjan je prekrio svoje oči pokazujući mi koliko mu svetlost smeta. Nasmejala sam se na njegov čin te kleknula na krevet i približivši mu se poljubila ga. Želela sam ustati sa kreveta kada mi je vešto uhvatio ruku i povukao me nazad ka sebi.

"Damjane, danas je naš veliki dan. Ne možemo ga provesti u krevetu", nasmejala sam se na tužni izraz lica koji je napravio. Pustio me je te sam izašla iz sobe i otišla do kuhinje. Uzela sam prvu čašu na koju sam naišla i kratko je isprala, a potom u nju usipala vode i ispila je do kraja.

Stavila sam vodu da proključa te izvadila iz ormarića dve šolje. Usipala sam u njih sadržaj kesice sa kafom te na tanjire stavila nekoliko kriški kruha. Izvadila sam iz frižidera puter i teglu čokoladnog namaza te premazala kriške puterom.

"Ne dozvoljavam ti da stojiš bosa na pločicama", začula sam Damjana kako mi prilazi. Spustio je moje sobne papuče pored mene. Obula sam ih te uzela teglu kako bih dovršila doručak. "Daj meni", uzeo je teglu u svoje ruke i uz malo napora otvorio je.

Stao je iza mene te me obgrlio oko struka. Spustio je glavu na moje rame te prislonio lice mom vratu. Duboko je udahnuo te me poljubio govoreći mi kako sam lepa ujutro. Spustila sam nož kojim sam mazala puter i okrenula se ka Damjanu te ga obgrlila oko vrata. Poljubio me je te počeo blago golicati.

"Nemoj, Damjane, naljutiću se", rekla sam kroz smeh i ponovo se okrenula od njega. Još jednom me je poljubio u rame te se odmaknuo od mene i seo za stol.

Proključalu vodu usipala sam u naše šolje te ih dopunila sa malo mleka. Dovršila sam doručak, a zatim uzela tanjir i jednu šolju i odnela Damjanu koji je oslonjen na stol me promatrao sve vreme.

"Nervozna si?", upitao me je između svojih krupnih zalogaja.

"Malo jesam. Želim da bude sve onako kako smo planirali", spustila sam svoju šolju kada me je Damjan uhvatio za ruku i rekao kako ne trebam da brinem.

Nakon doručka Damjan i ja smo uzeli naše najpotrebnije stvari te se odvezli do starog šumskog letnjikovca. Kada smo se zaustavili Damjan mi je otvorio vrata, a potom sam se i pozdravila s njim te se stepenicama popela do ulaza gde me je čekala Dorotea.

"Mi smo već pomislili da se nećete pojaviti", rekla je kroz šalu te smo krenule do jedne od mnogobrojnih soba.

Otvorila je visoka drvena vrata i pustila me da uđem prva. Istog trenutka kada sam ušla ugledala sam kako na lutki stoji moja venčanica i emocije su me savladale. Suze su počele teći mojim licem kada mi je Tea prišla i zagrlila me.

"Znam da je ovo tvoj dan, ali moram ti nešto reći", obrisala sam suze prstima te je zainteresovano pogledala. "Trudna sam", kratko sam vrisnula te je ponovo zagrlila.

"Bože, koliko sam sretna zbog tebe i Davida. Moramo ovo proslaviti", prišla sam malom okruglom stolu u uglu prostorije i u jednu čašu usipala šampanjac, a u drugu sok koji je stajao do njega. Prišla sam joj i pružila čašu kada je u sobu ušla Ines.

"Stani! Da li ja to dobro vidim?", rekla sam glasno čim je ušla u prostoriju te prekrila usta od uzbuđenja. Ines je klimnula glavom i prišla nam pokazujući svoj prsten. "Bože, kakav dan! Ne verujem!", dala sam joj svoju čašu šampanjca te sipala sebi drugu.

Vreme je prolazilo dok smo se mi veselile zajedno. Nismo ni primetile koliko je već bilo sati sve dok se soba nije ispunila mnogim devojkama koje su bile tu kako bi mi pomogle da se sredim. Sofija me je šminkala dok su druge devojke mi radile frizuru, a ja se osećala najposebnijom.

Stajala sam ispred ogledala u dugoj uskoj venčanici urađenoj od čipke i promatrala se. Osećala sam se poput princeze, bila sam presretna. Tea mi je prišla i veo koji sam imala mi zakačila za pletenicu u kosi. Popravila sam crveni karmin koji mi se nakupio u uglu usana te se okrenula ka Tei i Ines.

"Izgledaš božanstveno", rekla je Ines.

"Izgledaš upravo onako kako si mi pričala da želiš izgledati na svom venčanju na početku srednje škole", rekla je Tea, a ja sam se suzdržavala da ne zaplačem i pokvarim šminku.

Vrata su se otvorila i ušli su moji roditelji. Više se nisam mogla suzdržati. Gledati njih kako zagrljeni plaču slomilo me je u potpunosti. Papirnatom maramicom obrisala sam suze u očima dok me je mama grlila.

"Vreme je da krenemo", začuo se u jednom trenutku tatin drhtavi glas.

Moje su najbolje prijateljice izašle prve, a za njima i mama. Uhvatila sam tatu ispod ruke i krenuli smo ka izlazu. Spustili smo se mnoštvom stepenica, a potom me je tata poljubio u obraz i predao Damjanu.

Damjan je na sebi imao crno odelo. Smejao se najlepšim osmehom i sav je blisato u licu. Gledala sam u njega očarana prizorom koji sam videla. Želela sam ga poljubiti, odmah i na tom mestu. Jednom rukom sam pridržavala haljinu dok smo koračali između nizova stolica do stola prekrivenog belim svečanim stolnjakom iza kojeg se nalazila matičarka. Zaustavivši se ispred nje, ostavila sam svoj buket na stol te ponovo pogledala u Damjana. Spustio je glavu na kratko i prstima obrisao uglove očiju, a potom je matičarka započela govor.

"Da", rekla sam glasno nakon što je matičarka rekla svoju čuvenu rečenicu.

"Da", rekao je Damjan i pre nego što je gospođa ponovila do kraja.

kraj