Hej, hej! Kako ste mi? Nadam se da ste sretni i da uživate u ovim letnjim danima iako su oni sve samo ne letnji :) Takođe, nadam se da će vam se svideti novi nastavak, ostavite vote i svoje mišljenje u komentarima, a mi se ponovo čitamo uskoro :*

Naglo sam se trgla iz sna kada se ogromna težina sručila pored mene na krevet. Još uvek nisam bila jasno videla šta se događa oko mene, no srce mi je lupalo kao poludelo. Protrljala sam brzo oči, a potom se okrenula na drugu stranu i ugledala Bornu kako leži na krevetu, do mene, i promatra kako pokušavam shvatiti gde se nalazim.

"Ti nisi normalan!", uzviknula sam te ga rukama gurnula. Imala sam dovoljno snage da ga sa jednog boka prebacim na leđa, a potom i zguram sa kreveta. Tup udarac odjeknuo je sobom. Kroz smeh je podigao ruku dajući mi do znanja da je u redu. Ponovo sam se vratila u prethodni položaj te sklopila oči.

"Pripremio sam nam doručak", začuo se glas sa poda. Naglo sam otvorila oči te se približila rubu kreveta i pogledala ga. Nasmejao se znajući da neću moći odoleti. "Posle ću ti skuvati i kafu."

"Dogovoreno", brzim potezom ruke sam se otkrila te ustala sa kreveta i izašla iz sobe. Bruno se podigao sa poda te izašao za mnom. "Nećeš verovati, ali srce mi se još uvek nije umirilo. Gde si video da se čovek tako budi?", doviknula sam iz kupatila, a zatim i pustila vodu kako bih se umila.

Nanosila sam hidrantnu kremu na lice kada se začulo zvona na vratima. Ne očekujući nikoga iznenadila sam se na zvono te brzim pokretima prstiju razmazala ostatak kreme po licu. Oprala sam ruke i brišući ih o šorc u kojem sam spavala izašla sam iz kupatila. Bruno je upravo dovršavao pravljenje voćne salate kada sam prišla vratima, otvorila ih i zatekla Ines ispred sebe.

"Ines, otkud ti?", zbunjeno sam upitala osvrćući se ka Bruni koji nam je bio okrenut leđima.

"Bože, Nela, kako to misliš? Pa znaš da svako jutro pijemo zajedno kafu", nasmejala se te prošla pored mene ostavljajući me da povežem šta se događa. Osvrnula se ka Bruni. "Bruno, zar ne? Nisam znala da boraviš kod Nele", rekla je ne skidajući pogled sa njegovih očiju.

"Samo par dana. Hajde, sedi. Baš smo se pripremali da doručkujemo", pokazao je na stolicu naspram njega kada mu je Ines rekla kako ne želi smetati.

"Ne, stvarno. Ostani na doručku. Evo uzmi jedan moj sendvič, nisam toliko gladna", još uvek zbunjena, rekla sam prilazeći stolu. Pružila sam joj tanjir sa jednim sendvičem dok je Bruno pratio kako njegovo delo putuje do Ines.

Bruno je bio navikao na obilan doručak za razliku od mene koja više nisam ni znala šta to znači. Pripremio je mnogo sendviča, potom i voćnu salatu, kafu, a da je mogao postavio bi pred nas i neke čokoladne kekse. Nakon što smo dovršili doručak, pokupila sam naše tanjire te ih odložila u sudoper.

"Ja stvarno nisam želela smetati, ali eto, znaš, Nela i ja svako jutro zajedno pijemo kafu pa mi je verovatno sad zaboravila javiti da se plan malo promenio", klimnula sam glavom na Ineskine reči te joj se sedajući za stol izvinila za nešto što nisam ni znala da trebam učiniti. Otpila sam gutljaj kafe razmišljajući kako je sve dobro isplanirala.

"Imate li mnogo posla u redakciji danas?", odmahnula sam glavom te otpila još nekoliko gutljaja. "Budući da danas imam samo jednu poslovnu večeru, razmišljao sam da možda malo zajedno prošetamo gradom ili odemo do zoo vrta. Stvarno sam davno bio u jednom", pogledao me upitnim pogledom dok sam odlagala šolju.

"To je odlična ideja! Ja sam došla u štiklama, ali mi Nela može posuditi jedne od njenih patika pa se možemo lepo prošetati", Ines me je preduhitrila. Nisam stigla reći ni reči. Slegla sam ramenima te se nasmejala. Znala sam da će mi prijati da se malo isključim, pogotovo nakon svega sa Damjanom.

Ines je otišla do kupatila, a ja sam ušla u svoju sobu. Otvorila sam ormar te sa dna police izvadila komotniju odeću i odložila je na krevet. Sela sam do nje i promatrala je čekajući da Ines uđe u sobu.

"Sledeći put kada dobijem ulogu u nekoj predstavi molim te da me prvo obavestiš o tome", rekla sam joj tiho kada je konačno zatvorila vrata za sobom.

"Izvini, ali ovo mi se činilo kao najbolji način da ga ponovo vidim i provedem neko vreme sa njim. I najzanimljiviji", dodala je sedajući pored mene. Prevrnula sam očima, a potom je i privukla u zagrljaj.

Ubrzo smo se sredile te smo izašle iz sobe i zatekle Brunu kako leži na trosedu u polu snu. Polako sam mu prišla te sam želela ga probuditi pljeskom, no on me je preduhitrio. Ustao je brzo i rugajući mi se poput malog deteta otišao do vrata. Izašli smo iz stana i mojim se autom odvezli do gradskog zoološkog vrta.

Polako smo obilazili životinje pričajući o raznim neobaveznim temama. Bruno je uvek znao osmisliti dobru šalu u pravom trenutku i zbog toga nam nikada nije bilo dosadno. Pričao nam je o svom poslu u Beču i o svemu što je planirao učiniti u budućnosti.

U jednom trenutku, videvši skulpturu slona, Bruno nas je poput šestogodišnjaka zamolio da odemo da ih pogledamo što pre te smo skrenuli na puteljak koji je prolazio kroz dečije igralište i dalje vodio do prostora sa slonovima. Stigavši do igrališta na jednoj od klackalica ugledala sam Damjana i Elenu sa malenom devojčicom.

"Možemo, molim vas, prvo pogledati lavove? Jako želim da ih vidim, znate da su mi omiljeni, a odmah su ovde iza ugla", zaustavila sam se ispred njih. Bruno je odmahnuo glavom i rekao da ćemo ih videti u povratku, no ja se nisam želela pomeriti. "Bruno, duguješ mi zbog onog buđenja. Želim videti lavove", Ines me je zbunjeno pogledala ne znajući o kakvom buđenju pričam.

"Nisam znala da sam dovela decu u zoološki vrt. Obićemo i slonove i lavove, samo polako", nasmejala sam se na njene reči te ne popuštajući dodala kako idemo prvo videti lavove.

Stigavši do njihovog kaveza ugledala sam kako ove veličanstvene mačke leže na toplom prolećnom suncu koje su tako dugo iščekivale. Potom smo se vratili do igrališta na kojem više nije bilo Damjana, a zatim i konačno pogledali slonove. Nakon što smo Brunu učinile sretnim predložila sam da sednemo u kafić te popijemo nešto osvežavajuće.

Naručili smo nam limunade i dok smo čekali da pristignu Bruno je započeo razgovor o mom rođendanu koji je bio za svega nekoliko dana. Počeo me je ispitivati o tome gde ću i kako ću ga proslaviti kada sam u daljini ugledala kako Damjan sa svojom sestrom i nećakom prilazi kafiću.

"Čekaj samo momenat. Moram pozvati Karla, nešto me je trebao", ustala sam od stola te odšetala u suprotnom pravcu. Razgovarajući sa Karlom o ponudi koju smo dobili promatrala sam iz daljine kako Damjan i Elena zastaju pored našeg stola te pričaju sa Ines i Brunom. Na kratko se Ines okrenula ka meni, a ja sam samo slegla ramenima dajući joj do znanja da se nisam mogla tada suočiti s njim. Sačekala sam da odaberu sebi stol, a potom se vratila za naš.

"Onda? Kakav je plan za rođendan?", upitao me je Bruno kada sam se vratila.

"Evo, prepuštam vama organizaciju. Naravno, pod jednim uslovom. Ne želim puno ljudi, najbliže prijatelje i ljude sa kojima radim. Dogovoreno?", Ines je veselo pljesnula rukama te se odmah zadubila u razmišljanje o uređenju prostora.

Završili smo sa našim obilaskom, a potom se vratili u moj stan usput ostavivši Ines kod kuće. Izvadila sam na stol dva tanjira, a potom i pizzu koju smo kupili na putu kući. Uzela sam sebi parče sa najviše gljiva te odgrizla zalogaj.

"Mogu te pitati nešto?", upitao me je nakon što je tek uzeo zalogaj. Klimnula sam glavom. "Da li ti je Ines možda rekla šta misli o meni?"

"Nismo nešto mnogo pričale o tome. Zašto?", promatrala sam ispod oka njegovu reakciju.

"Misliš li da joj se, ne znam, možda sviđam?", nesigurno je pitao pomalo se bojeći moje reakcije.

"Bože, Bruno, pa to se vidi iz aviona. I isto tako se iz aviona videlo i da ste kliknuli juče u mojoj kancelariji", rekla sam sretno. Stvarno sam bila sretna. I zbog Brune i zbog Ines.

"Stvarno to misliš?"

"Ne bih ti govorila da ne mislim", videlo se da je sretan. "Ali vidi, ne smeš je povrediti. Koliko god izgledala jaka, zapravo je nežna, krhka i željna podrške i još nečije snage. Pre godinu dana je izgubila majku i to ju je bilo slomilo. Sada, kada je konačno bolje, moraš paziti na nju. Nemoj joj lagati ili skrivati nešto od nje", zaustavila sam se kada sam shvatila da zapravo počinjem govori ti o Damjanu i meni.

"To se podrazumeva. Postoji nešto što ti nisam nikada rekao", znatiželjno sam ga pogledala. "Bila je jedna devojka u Beču sa kojom sam bio nešto kratko, na samom početka. Koliko god to bilo kratko, za to vreme sam je uspeo povrediti. Ne jednom. I to upravo zbog toga što joj mnoge stvari nisam govorio, što sam dopustio i da se neki drugi ljudi umešaju između nas. Ostavila me je zbog toga i, veruj mi, tada sam naučio lekciju. Nikada više neću ponoviti istu grešku", osećala sam se kao da slušam Damjana. Gledala sam u pizzu na stolu razmišljajući o njemu. Nekoliko mi se suza skotrljalo niz lice. "Jesi li dobro?"

"Da, da", obrisala sam suze prstima. "Kažeš da veruješ da se ljudi menjaju?"

"Da, ljudi se definitivno menjaju. Nekada na bolje, nekada na gore. Ali se menjaju."