Hej, hej! Kako ste mi? Šta ima novo? Nadam se da ste dobro i da ste sretni :) Nadam se da će vam se svideti ovaj nastavak... Ostavite vote i svoje mišljenje u komentarima, a mi se čitamo uskoro ponovo :) Šaljem vam poljupce i zagrljaje :*

"Izvini što ću te ovo pitati, ali ne mogu više izdržati", rekla mi je Ines dok smo zajedno koračale do moje kancelarije. Odvojila sam pogled sa poruke koju sam tipkala i pogledala u nju. Oklevajući je izdahnula. "Da li se Damjan mnogo promenio?", izgovorila je sve u jednom dahu.

Na trenutak se pojavio snažan osećaj boli u mojim prsima. Sklopila sam oči prisećajući se trenutka kada sam ga ponovo ugledala nakon dugo vremena. Otvorivši ih dopisala sam poslednja slova u poruci i poslala je. Odložila sam telefon u torbu i ponovo pogledala u Ines. "Nije mnogo."

"I to je sve? Stvarno, Nela? Reci mi da li je smršao ili se ugojio, da li je obrijao svoju prepoznatljivu bradu, da li se oženio?", otvorila sam vrata kancelarije i ušla unutra slušajući kako Ines sve više i više ispituje.

"Kako da znam da li je oženjen?", skinula sam svoj crveni kaput i odložila ga na stolicu. Ines me je pogledala izvijajući desnu obrvu te je podigla levu ruku ukazujući mi na prsten. "Ne znam, Ines. Nisam gledala stvarno", rekla sam želeći što pre zatvoriti tu temu. Glavom su mi odzvanjale njene reči. Neprestano sam se pokušavala setiti jesam li videla prsten na njegovoj ruci, no sve je bilo mutno.

"Izvini", slegla je ramenima te sela u fotelju naspram mene i izvadila papire sa planovima za novi broj časopisa. Pokazivala mi je neke tabelarne prikaze brojki kada se iznenada začulo kucanje na vratima. Vrata su se naglo otvorila i u prostoriji se našao Karlo donoseći sa sobom veliku dozu uzbuđenja.

"Nela, imam odlične vesti. Zapravo bolje nisu mogle biti. Naš će časopis postati jedan od najpopularnijih. Upravo nam je ovo trebalo", uzbuđeno je govorio dok je prilazio mom stolu držeći papir u ruci. Pružio mi je papir te sam ga počela zbunjeno iščitavati. "Nela, ovo je ugovor koji nam je poslao gospodin Damjan. Ovim se ugovorom obavezuje da će svaki naredni ekskluzivni intervju povodom nove kolekcije dati upravo našem časopisu", nije skidao osmeh sa lica.

"Šta je ovo?", ne verujući sam ga upitala želeći proveriti da li sam dobro čula.

"Razgovarao sam sa gospodinom Damjanom sa kojim smo obavili intervju pre nekoliko dana i rekao je kako je prezadovoljan poslom koji smo uradili i kako želi dati priliku našem časopisu da se još više probije", uzbuđeno je govorio svako malo prebacujući pogled sa mene na Ines.

"Karlo, kako može biti zadovoljan ako intervju još nije ni izašao? I zar nisi i sam čuo dok smo stajali ispred njegove kancelarije šta misli o malim časopisima?", pomalo iznervirano sam podigla ton. Karlo je otvorio usta kako bi nešto rekao, no ja sam ga prekinula.

Ustala sam sa stolice i ogrnula kaput te uzela papir i brzim koracima izašla iz kancelarije. Začula sam kako me Ines doziva, no nisam se okretala. Projurila sam pored Nine te nastavila do lifta. Spustivši se, sela sam u auto i odvezla se do Damjanove firme što sam brže mogla i što mi je brže gradski saobraćaj dozvoljavao.

Ušavši u zgradu popela sam se liftom do šestog sprata, a potom i dugim koracima prošla pored devojke na recepciji. Pokušala me je zaustaviti, no nisam dozvoljavala. Dobro sam znala gde se nalazi njegova kancelarija i kretala sam se pravo ka njoj.

"Nela, jesi li to ti?", Erik je ustao sa stolice kada sam ljutito prošla pored njegovog stola.

"Zdravo, Eriče!", pozdravila sam ga, a potom i pokucala na vrata Damjanove kancelarije. Ne sačekavši odgovor ušla sam unutra.

Damjan je sedeo za svojim stolom i nešto tipkao na laptopu. Naglo se trgnuo kada sam ušla unutra, no nije izgledao iznenađeno. Zatvorila sam vrata za sobom i prišla njegovom stolu u nekoliko koraka. Bacila sam papir koji nam je poslao na stol dok mi je pogled na kratko pobegao na njegove šake. Nije imao prsten. Na trenutak sam osećala olakšanje.

"Šta je ovo?", upitala sam ga kada je uzeo papir i prešao pogledom po prvih nekoliko reči.

"Ugovor kojim se obavezujem da će moja firma svaki ekskluzivni intervju dati tvom časopisu. Ali, koliko ja znam ti znaš čitati i nisam siguran zbog čega me ovo pitaš", pogledao me je pravo u oči i na kratko sam se bila zbunila. Udahnula sam tiho.

"Sama sam osnovala časopis. Sama sam ga podigla do nivoa na kojem je. Sama sam radila dve godine danonoćno i neću ti dozvoliti da jednim potpisom i kroz nekoliko tvojih reči obezvrediš sav moj trud. Neću dozvoliti da ti imaš tolikog udela u uspehu mog časopisa", uzela sam papir iz njegove ruke. Pokidala sam ga jednom na pola. Potom još jednom. I još jednom. I još mnogo puta. "Neću dozvoliti."

Komadiće papira sam bacila na njegov stol, a potom ga još jednom pogledala. Imao je neki čudan osmeh na licu. Izgledao je kao da je znao da ću upravo to uraditi, kao da se mogao kladiti sa nekim. Zakačila sam kratak pramen kose iza uveta te se okrenula i krenula ka vratima. Uhvatila sam kvaku kako bih izašla kada me je dozvao te sam se na kratko osvrnula.

"Nela, jesi li bila s nekim posle mene, tokom ove dve godine?", spustio je čašu viskija na stol te me ponovo pogledao u oči.

"Smatram da tebe to ne bi trebalo zanimati", ponovo sam se okrenula. Otvorila sam vrata i pre nego što sam krenula opet se začuo njegov glas.

"Ja nisam. Znaš li zašto? Zato što si uzela deo mene, zato što si zapečatila moj život, zato što si učinila da u svakoj tražim tebe", osetila sam kako gleda u mene. Osetila sam kako želi da se ponovo okrenem.

Podsmehnula sam se za sebe te izašla iz kancelarije zatvorivši vrata za sobom. Kratko sam zastala kod Erika te smo malo porazgovarali, a potom sam se vratila u svoju zgradu usput kupivši sebi kafu. Na samom ulazu zastala sam kod Nine te sam joj rekla da svu poštu od sada donosi direktno meni. Potom sam otišla sam do Karolinine kancelarije kako bih zatražila da mi pošalje slike za sledeću naslovnicu časopisa.

"Karolina, možeš mi, molim te, poslati slike torbi što si uslikala kada smo uzimali intervju kod gospodina Damjana?", provirila sam u njenu kancelariju nasmešivši joj se.

"Rado, gospođice Nela, ali ja nemam te slike. Gospodin Damjan je insistirao da na naslovnici budu on i sestra, a ne njihove torbe. Rekao je kako u suprotnom neće dozvoliti da se objavi intervju i kako će nas tužiti", osmeh mi je nestao sa lica. "I da, rekao je kako će on odlučiti gde ćemo obaviti slikanje."

"Nisam u toku. U kom trenutku sam mu prodala časopis? Šta mi je ovo trebalo u životu...", zatvorila sam vrata Karolinine kancelarije i otišla do svoje. Ponovo sam bila iznervirana.

Sela sam na svoju stolicu te podigla slušalicu telefona i pozvala Ninu na recepciji. Rekla sam joj da mi pozove firmu sa kojom smo obavili intervju ne želeći izgovoriti njegovo ime. Nervozno sam kuckala noktima o stol čekajući da se neko javi sa druge strane.

"Dobar dan. Zovem iz časopisa Sa stilom, možete li, molim Vas, da me povežete sa direktorkom, gospođicom Elenom?", rekla sam nakon što sam čula glas sa druge strane zamišljajući pred očima devojku sa recepcije. Preusmerila je poziv, no sa druge se strane čula samo zvonjava telefona.

"Mora da je gospođica Elena izašla. Želite li da Vas povežem sa našim direktorom, gospodinom Damjanom?", izgovorila je to poput naučenog teksta pesmice.

"Ne!", burno sam odreagovala na njeno pitanje. Nisam želela ponovo razgovarati sa njim. Udahnula sam te i izdahnula pokušavši se umiriti. "Samo im prenesite da nam jave mesto i vreme fotografisanja za naslovnicu časopisa", izgovorila sam to pomalo poraženo.

Devojka sa druge strane mi je rekla kako te podatke već ima te sam je zamolila da pričeka dok pronađem papir. Uzimala sam crveni samolepljivi papirić kada je u kancelariju ušla Ines te u tišini sela naspram mene. "U redu, može", rekla sam kako bi mi devojka izdiktirala podatke koje ima. Zapisavši sve prekinula sam poziv te se uhvatila za glavu.

"Ines, ovaj čovek će me izludeti! Namerno mi ovo radi!", gledala sam u papir sa ispisanom adresom starog šumskog letnjikovca.

"Damjan? Zar mi nisi bila rekla da je to sa njim gotovo?", upitala je odlažući fasciklu na moj stol.

"Mislila sam da jeste. Stvarno jesam. Dok ga nisam viđala, nisam niti razmišljala o njemu. Lakše sam disala. Lakše sam spavala. Lakše sam živela", bila sam na rubu plača.

"Znaš, lako je reći da si nekog prebolela ukoliko ga ne viđaš, ukoliko ne viđaš njegove oči, njegov osmeh, ukoliko ne slušaš njegov glas. Ali pravi je izazov stati ispred njega, ugledati sve ono što si nekad volela i reći da to više ne želiš."

"Ines, mogu da se zakunem da još uvek zadrhtim svaki put kada me pogleda. Ali ne smem dozvoliti da opet budem povređena", Ines je ustala i prišla mi, a potom me i snažno zagrlila. Ponovo sam se osećala kao ranije, ponovo sam se osećala kao da nisam znala šta mi je činiti.