Hej, hej! Kako ste mi? Šta ima novo kod vas? Neću previše dužiti tako da želim samo reći da se nadam da će vam se svideti ovaj nastavak jer sam jako uzbuđena u vezi svih ovih nastavaka koji slede... Ostavite vote i po neki komentarčić, a mi se čitamo uskoro... :*

Dve godine kasnije...

Bež košulju sam lagano prstima ugurala u svetle farmerke. Iz kutije ispod kreveta izvadila sam stare crvene salonke te ih obula. Sela sam na stolicu ispred ogledala i nanela malo svog omiljenog parfema. Pramen kose koji mi je padao do ramena zakačila sam iza uveta te sam se osmehnula svom odrazu. Uzela sam sunčane naočare, a potom sam izašla iz sobe. Prišla sam crvenom kaputu koji je bio prebačen preko naslona stolice te sam ga obukla.

Izašavši iz stana, pozvala sam lift te se spustila njime, a potom sam izašla i iz zgrade udahnuvši miris proleća u najavi. Nakon svega par minuta ušla sam u najbliži kafić te prišla devojci za šankom.

"Dobro jutro! Kao i obično?", veselo je rekla već uzimajući šolju te prilazeći kafomatu. Klimnula sam glavom nakon što sam je uljudno pozdravila, a potom sam izvadila novčanik iz torbe i odložila dve novčanice na šank. Brzim pokretima prstiju utipkala je šifru u kasu, a potom mi i pružila moju kafu za poneti. Zahvalila sam joj se i izašla iz kafića nastavivši ka poslu.

Šetala sam glavnim gradskim šetalištem promatrajući izloge pored kojih sam prolazila. Nije bilo mnogo čega po mom ukusu, no znala sam da je pravi razlog za to bila moja izbirljivost po pitanju odeće. Ispijala svoju kafu promatrajući ispod sunčanih naočara ljude pored kojih sam prolazila.

"Gospođice Nela, pogledajte ovamo! Da se i vi jednom nađete na našim stranicama časopisa", začula sam kako me doziva mlada riđokosa devojka te sam se okrenula ka njoj i osmehnula. Karolina je bila naš glavni fotograf i upravo je bila slikala za odeljak Sa naših ulica.

Stigavši pred visoku desetospratnicu pogledala sam ka vrhu i zadovoljno se nasmejala. I nakon toliko vremena još uvek nekada nisam verovala da je to uistinu moje. Ušla sam u zgradu te se liftom odvezla na poslednji sprat zgrade. Izašavši iz njega ispred sebe sam ugledala velikim svetlećim slovima ispisano Sa stilom. Otisnula sam poljubac na vrhove prstiju te kao i svakog dana prešla po slovima.

"Dobro jutro, Nina! Ima li kakvih novosti, je li neko zvao?", upitala sam zastavši kod devojke na recepciji.

"Nažalost nema ništa. Još uvek čekamo odgovor na pitanje oko poklona za rođendanski broj časopisa, ali imate goste u kancelariji", zagonetno se osmehnula dok sam je ja zbunjeno gledala.

Prošla sam pored kancelarija videvši da je malo ko bio na svom radnom mestu. Nije mi bilo jasno šta se događa, no verovala sam da ću uskoro saznati. Prišavši vratima svoje kancelarije, ispred me je dočekala Ines. Zagrlila sam je te je upitala o čemu se radi, no ona me je samo pustila unutra. Ušla sam unutra i ugledala veliki broj mladih ljudi koji su bili sa mnom od samog početka.

"Dobro jutro svima! Nešto se dogodilo?", prošla sam do svog stola skidajući kaput. Odložila sam ga na bordo modernu fotelju te ih upitno pogledala.

"Imamo malo iznenađenje za vas", istupila je devojka pokupljene kose u visoki rep. "Pre mesec ili dva jedna je velika firma raspisala konkurs kojim je omogućila pobedniku da dobije jedan ekskluzivan intervju. Mi smo odlučili da prijavimo i naš časopis, ali bez vašeg znanja jer smo želeli da ovo bude naš poklon za rođendan časopisa. I dobili smo! Danas bismo trebali otići kod njih obaviti taj intervju", prelazila sam pogledom po ljudima ispred sebe. Videlo se da su sretni što je iznenađenje uspelo.

"Odlično, hvala vam mnogo svima. Hvala u ime časopisa Sa stilom. Mogu li samo znati koja je firma u pitanju?", bila sam znatiželjna.

"Voleli bismo kada bi to ostalo još kratko iznenađenje. Reći ću Vam samo da će nam ovaj intervju sigurno podići čitanost", pomalo nezadovoljno sam se složila te sam im se još jednom zahvalila.

Svi su krenuli izlaziti iz kancelarije kada mi se probivši se kroz gužvu približio Karlo, dečko neopisivo lepog osmeha i sretnih smeđih očiju. Rekao mi je kako ćemo krenuti kroz pola sata te dodao kako danas nekako posebno sijam, a potom i izašao iz kancelarije.

"On je baš uporan i nakon dve godine", nasmejala sam se na konstataciju moje Ines te u šali rekla kako bih mogla izaći s njim na večeru. Znala je da sam još na samom početku postavila pravilo da kolege sa posla posmatram samo kao kolege i prijatelje te i da ću u tome biti uporna.

"Jesi li ti znala za ovo?", upitala sam je nako što sam sela u fotelju na trenutak. Odmahnula je glavom i rekla da su je obavestili tek jutros jer su znali da ne bi mogla izdržati da mi ne kaže. "Bože, koliko te dobro poznaju", nasmejala sam te sam uzela telefon kako bih proverila svoju elektronsku poštu.

Nakon što sam odgovorila na dobijene poruke ponovo sam obukla kaput i izašla iz kancelarije. Ispred su me već čekale Rahaela i Karolina koja je stigla u međuvremenu, a ubrzo nam se pridružio i Karlo. Izašli smo iz zgrade i seli u njegov auto, a on ga je pokrenuo i odvezao se sa parkinga firme. Vozio je sporednim ulicama izbegavajući semafore i zastoje u saobraćaju.

Promatrala sam puteve kojima idemo pokušavajući prepoznati kuda nas Karlo vozi. U početku mi to nije polazilo za rukom, no vremenom mi se put činio sve više poznatim. Javljao mi se neki čudan osećaj u stomaku koji se samo pogoršao kada je Karlo parkirao ispred visokog poslovnog kompleksa. Nadala sam se da nećemo morati proći kroz vrata i ući u zgradu koju sam izuzetno dobro poznavala, no i to je palo u vodu kada nas je Karlo poveo upravo ka njima.

"Da li je to...", promumljala sam kada smo se već nalazili ispred vrata. Zastao je na trenutak i osvrnuo se ka meni.

"Da, Nela. Ovo je naša najpoznatija marka torbi. Imamo intervju sa njihovim glavnim direktorom", uzbuđeno je govorio, a ja nisam mogla reći da sam se osećala isto. U trenutku se ovo izuzetno prijatno iznenađenje pretvorilo u potpunu suprotnost.

Ušli smo u zgradu te u liftu pritisli dugme sa upisanim brojem šest. Nervozno sam promatrala zatvorena vrata lifta dok se on penjao ka gore. Zaustavivši se izašla sam prva te prišla nepoznatoj devojci na recepciji i rekla kako smo mi iz časopisa Sa stilom te imamo dogovoren intervju sa direktorom. Povela nas je do njegove kancelarije, a ja sam se samo osvrtala oko sebe prisećajući se i najmanje sitnice koju sam doživela među ovim zidovima. Zamolila nas je da pričekamo ispred te je ušla u kancelariju.

"Rekao sam da odaberete neki drugi, veći časopis. Potrebno nam je da ovaj intervju dobije neko ko ima veći broj čitalaca", neprimetno sam zadrhtala kada sam čula Damjanov glas, a potom sam se i podsmehnula na njegove reči. Začuo se i glas gospođice Elene, a onda mi je zazvonio telefon. Javila sam se i Nina me je obavestila da je stigao odgovor koji smo čekali. Začula sam odzvanjanje potpetica te sam se okrenula kako me Elena ne bi primetila, a potom sam rekla Nini da otvori kovertu, pročita i javi mi za petnaest minuta.

Devojka sa recepcije je izašla te nas pustila da uđemo. Karlo je ispružio ruku kako bih ušla prva. Duboko sam udahnula smirujući sebe, a potom podigla glavu i samouvereno ušetala. U praznoj prostoriji ugledala sam istog onog čoveka od pre dve godine. Istina je da je imao nešto dužu bradu, ali kao i onda isijavalo je nešto posebno iz njega. Zakopčao je dugme na svom sakou, a potom podigao pogled i nemo zastao kada me je ugledao. Na trenutak je izgledalo kao da njegov sjaj u očima više ne postoji, no ubrzo se ponovo pojavio.

"Ja sam Nela, glavna urednica časopisa Sa stilom", hladno sam rekla pruživši mu ruku. Uhvatio me je za istu te je promucao svoje ime. Pogledom je istraživao svaki delić mog lica sve dok mu nije pobegao na moju mnogo kraću kosu nego što je bila kada smo se videli poslednji put. "Hvala Vam što ste izabrali upravo naš časopis za ovaj ekskluzivni intervju, čast nam je", dodala sam pomalo ironično prisećajući se njegovih reči od pre samo par trenutaka.

Izvukla sam ruku iz njegovog čvrstog stiska te nam je zbunjeno pokazao da sednemo. Ponudio nas je viskijem, no svi smo ga odbili. Rahaela je odmah započela sa intervjuom dok sam ja sedeći na stolici razmišljala od kada on zapravo pije viski znajući da je ranije bio protiv bilo kakve vrste žešćeg pića. Na kratko mi je zavibrirao telefon u ruci te sam se izvinila i popraćena Damjanovi pogledom izašla iz kancelarije. Saznavši da su odbili naš predlog nervozno sam se vratila u kancelariju.

"Je li sve u redu?", upitao me je Karlo nagnuvši se ka meni. Odmahnula sam glavom.

"Odbili su nas. Izgleda da će ovo biti rođendanski broj bez poklona", tiho sam prošaputala te krajičkom oka pogledala u Damjana koji nas je promatrao.

Rahaela je završila sa intervjuom te sam se još jednom zahvalila Damjanu što je izabrao upravo naš časopis i rekla mu kako će Karolina ostati da se dogovore oko fotografija torbi koje ćemo staviti u časopis. Izašli smo iz kancelarije, a potom i iz zgrade i vratili se u firmu.

"Nemoj da si toliko zamišljena, sve će biti u redu", rekao mi je nakon što smo izašli iz lifta naše zgrade.

"Samo razmišljam šta bismo još mogli pokušati", rekla sam dok smo prolazili hodnikom. Istina je bila da nisam razmišljala o tome. Lagala sam. Razmišljala sam o Damjanu i razlogu zašto nam je život ponovo ukrstio puteve. Razmišljala sam o njegovoj reakciji kada me je video i nekoliko puta mi je glavom prošla misao da mu ta nešto duža brada neopisivo dobro stoji.

Prošavši pored Ines pozvala sam je u svoju kancelariju. Skidajući kaput otvorila sam vrata te ga i bacila preko naslona fotelje, a potom sam odložila torbu na stol. Rukom sam prošla kroz kosu, a potom se i uhvatila za istu te se okrenula ka njoj.

"Da li si znala?", upitala sam je nakon što je zatvorila vrata kancelarije. Zbunjeno  me je pogledala. "Da li si znala da je ekskluzivni intervju zapravo sa Damjanom?", ponovila sam pitanje. Otvorila je širom oči te odmahnula glavom i samo potvrdila ono što sam već znala. Nije znala jer da je znala rekla bi mi.