Heej :) Kako ste mi? Na samom početku moram reći da nastavak nike izašao juče jer sam napravila malo drugačiji raspored za ovu nedelju ;) Želi da vam se zahvalim na svim pregledima, glasovima, komentarima koje ste ikada ostavili u ovoj priči, ne znate koliko me veselite i svakodnevno činite sretnom, volim vas :) Nadam se da će vam se svideti nastavak, ostavite vote i svoje mišljenje u komentarima, a ja vam ponovo pišem uskoro :*

Naglo sam se trgla iz sna nakon što mi se pred očima odigrala scena padanja niz liticu. Brzo sam se uzdigla i sela na krevet te otpila gutlja vode iz čaše koja mi se nalazila na ormariću pored. Pogledala sam na zidni sat, a potom se oslonila na prozornu dasku gledajući u belo dvorište. Gole grane drveća bile su prekrivene slojevima pahulja. Vetar ih je polako nosio igrajući se s njihovim pokrivačem.

Želela sam znati kako je Damjan. Od kada sam izašla iz njegove kancelarije mučila me je spoznaja da sam nam mogla pružiti još jednu priliku. Zabranjivala sam suzama otežanim tugom da pobegnu niz moje obraze čvrsto stiskavši zube. Polako sam disala promatrajući kako se stvaraju novi slojevi snega i kako se razigrale pahulje lepe za moj prozor.

"Nisam znala da li si budna, no donela sam ti doručak i toplu kafu", odvojila sam pogled od prozora kada sam začula tihi glas. Zahvalila sam joj se, a potom mi je prišla i sela do mene. "Dorotea i David su me zamolili da pričuvam Lenu danas. Budući da pretpostavljam da ne želiš društvo bilo bi bolje da ostaneš u sobi dok ne ode", rekla je prelazeći rukom po mojim leđima.

"Hvala ti, mama. Hvala ti na svemu", blago sam se nasmejala te je ona ustala i izašla iz sobe zatvorivši vrata za sobom. Približila sam si tacnu sa doručkom te otpila gutljaj kafe. Ubrzo se začulo zvono na vratima, a potom se kućom prolomio i Lenin smeh. Osmehnula sam se kada je kuća odjednom oživela. Želela sam izaći i zagrliti je, no to bi značilo da bih se ceo dan morala igrati s njom, a tada u tome ne bih uživala.

Bilo je već prošlo podne i ležala sam na krevetu promatrajući strop i crtajući neke nepovezane linije po posteljini kada su se začuli sitni koraci koji su se kretali ka mojoj sobi. Vrata su se naglo otvorila i Lena je zastala širom otvorenih očiju gledajući u mene. Svojim ručicama je protrljala oči te povikavši moje ime pritrčala mi. Pružila sam ruke ka njoj i podigla je na krevet te je zagrlila kada je mama došla do vrata. Izvinila se jer ju nije mogla zaustaviti, a ja sam se samo osmehnula promatrajući Lenu kako se igra pramenovima moje kose.

"Što si ti tu? Što nisi došla da se igramo?", upitala me je svojim nežnim glasom pritiskajući mi obraze dlanovima. Štipnula sam je za obraz na šta je ona kratko namrštila nosić.

"Malo sam bolesna pa sam spavala, no sad kada sam se probudila možemo se igrati", odmakla sam glavu i zakašljala se kako bi mi poverovala.

"A je li i Dam Dam ovde?", počela se osvrtati oko sebe tražeći Damjana po sobi. Prisetila sam se kako su se lepo igrali kada je bila kod mene i kako smo tada uistinu bili sretni i ponovo sam se osećala loše zbog svega.

"Damjan je otišao na jedan poslovni put pa nije mogao doći sa mnom", ponovo sam se osmehnula na silu, a potom se ona spustila sa kreveta i otrčala po svoje igračke. "Slušaj me, Leno. Ne smeš mami i tati reći da sam ovde, pripremam im jedno iznenađenje, u redu?", klimnula je glavom te mi pružila plišanu macu. Znala sam da bi Dorotea znala da se nešto dogodilo ukoliko bi saznala da sam ovde, a nisam želela prolaziti još jednom kroz sve prepričavajući šta se dogodilo.

Igrali smo se narednih nekoliko sati, a onda je zazvonio kućni telefon i mama nam je rekla kako su Dorotea i David vratili i kako mora odvesti Lenu kući. Pospremila sam njene igračke u torbicu u kojoj ih je donela te joj pomogla da obuče svoju jaknu i čizme. Poljubila sam je u obraz još jednom joj govoreći da ne govori ništa mami i tati, a potom se vratila u sobu.

Sela sam na tepih i polako skupljala karte koje su ostale razbacane svuda po sobi. Vrativši ih sve u kutiju otvorila sam svoj stari ormar u kojem su se nalazile sve društvene igre koje sam ikada imala. Odložila sam karte te rukom prešla po uredno posloženim kutijama na polici. Uzdahnula sam razmišljajući o tome kako bih se najradije vratila u srednju školu, a potom sam naglo zatvorila vrata ne želeći otežavati sebi još više.

Mama se vratila te mi rekla kako će nam pripremiti čaj. Pokušavala sam zategnuti plahtu i posteljinu na krevetu kako bi mi soba izgledala bar malo urednije kada sam začula kako me doziva. Odazvala sam se kratko, no ona je samo ponovo glasno izgovorila moje ime. Izašla sam iz sobe osvrćući se i tražeći je po kući. Dozvala me je po treći put te sam krenula ka vratima prateći njen glas.

"Šta se dogodilo?", upitala sam je kada sam je ugledala kako stoji kod vrata i bez treptanja gleda u jednu tačku. Prišla sam joj i provirila napolje. U trenutku mi je zastalo srce. "Damjane... Otkud ti ovde?", promucala sam neverujući u ono što vidim, neverujući da Damjan stoji na vratima moje kuće.

"Ines mi je rekla da pretpostavlja da si ovde. Molim te, porazgovarajmo još jednom", pogledala sam u mamu te ponovo u njega i znala sam da im je ona javila da sam ovde. Tiho sam uzdahnula i zamolila ga da prošetamo te sam uzela svoj kaput i obula čizme, a potom zatvorila vrata za sobom.

Otvorio mi je kapiju dopustivši da prva izađem. Koračao je uz mene uskom očišćenom stazom. Gledala sam u pod bojeći se boli koju ću osećati kada ga pogledam u oči i istovremeno pazeći da se ne okliznem na zaleđene delove staze. Dugo nismo progovarali ni reči hodajući okruženi neprijatnom tišinom.

"Juče si ti govorila, dozvoli sada meni", rekao je brzo, u jednom dahu kao da se boji moje reakcije. Odobravajući sam klimnula glavom. "Nela, sve ono što se dogodilo između nas, dogodilo se zato što te volim. Reći ćeš kako ljude koje volimo ne povređujemo, no moja je ljubav toliko velika da izaziva strah u meni, onakav kakav nikada do sada nisam osetio. Bojim se da te neću moći usrećiti, da neću znati pokazati koliko te volim, da ćeš pronaći nekoga ko će ti pružiti mnogo više od mene. Nela, ti čarobna. Voliš svim srcem i nesebično pružaš svoju ljubav stvarajući tako u meni želju da ti uzvratim istom merom. Postala si svaki moj otkucaj srca, svaki udah, svaki izdah, svaki san, postala si moje sve. Uzela si polovinu mene i bez tebe moj je život nepotpun, bez smisla. Znajući da sam ja kriv za sve, ne smem dopustiti da te izgubim i da se stvarno ostvari ono 'zamalo smo uspeli'", već smo se nalazili na glavnom trgu pokraj fontane u kojoj se voda zaledila od hladne zime.

"Nikada nisam tražila da mi pokazuješ koliko me voliš, osetila sam to u tvojim pogledima i tvojim poljupcima. Želela sam samo da ne moram razmišljati hoće li nas nešto povrediti ili rastaviti. Želela sam da me voliš na svoj način jer je to bila najlepša ljubav koju sam do sada osetila, da me voliš bez straha jer onoga trenutka kada sam odabrala tebe zaboravila sam na sve ostale", pogledala sam ga u oči i jasno ugledala strah o kojem je pričao.

"Znam da si mnogo bila nesretna i da to nisam smeo dozvoliti, znam da te je mnogo toga povredilo, no, molim te, daj nam još jednu šansu. Još jednu, poslednju šansu", srce mi je zaigralo kada sam čula njegove poslednje reči. Želela sam da me to pita jer sam želela dati nam još jednu šansu jer sam ga želela voleti i dati mu do znanja da ga volim. Klimnula sam glavom i osmeh se razvukao njegovim licem. Čvrsto me je obuhvatio oko struka te zavrteo oko sebe i poljubio bez prestanka ponavljajući koliko me voli. Smejala sam se onako kako sam se smejala samo kad sam bila pokraj njega. Uhvatio me je za ruku dajući mi do znanja da me neće pustiti te smo se uputili nazad.

"Upoznaću te sada sa mojima, a uveče možemo pozvati Doroteu, Davida i Brunu na toplu čokoladu i palačinke. Mama ih je danas ispekla. Ne znaš koliko će se Tea veseliti kada čuje da će te upoznati. Možemo i prespavati ovde i ujutro se vratiti u grad ukoliko želiš", govorila sam veselo promatrajući kako me čvrsto drži za ruku. Klimao je glavom na svaki moj predlog gledajući u mene kao da sam nešto nestvarno.

Mojim se roditeljima Damjan uistinu svideo. Iako su okolnosti pod kojima su se upoznali mogle biti mnogo lepše, videla sam da su bili zadovoljni s njim. Tata je želeo saznati sve o njemu, no mama ga je uspevala sprečiti da ispituje Damjana previše lična pitanja. Osećala sam kako mi je srce bilo puno i kako sam se ponovo osećala presretno. Videti najbitnije osobe u životu kako se slažu za mene je bilo neopisivo. Celo su poslepodne pričali, mama mu je pokazivala moje slike te mu prepričavala doživljaje s putovanja dok sam se ja svako malo crvenila.

Kada se mrak već bio uveliko spustio mama i tata su izašli iz kuće te otišli kod gospođe Snežane na nekoliko partija bridža. Prišla sam kućnom telefonu i okrenula broj koji sam oduvek znala napamet. Dok sam čekala da se Dorotea javi na telefon, Damjan mi je prišao s leđa te obgrlivši me otisnuo je poljubac na moj vrat. Tiho sam se zakikotala te mu slobodnom rukom pokazala da bude tiho. Dorotea se javila te sam je pozvala da dođe sa Davidom kako bismo se zabavili dodavši kako već sledećeg jutra odlazim. Završivši razgovor okrenula sam i Brunin broj te pokušavajući se ne smejati na Damjanovo golicanje poljupcima pozvala i njega.

Na stolić pokraj kamina spustila sam tanjir sa palačinkama te teglu čokoladnog namaza. Pet šolja tople čokolade našlo se na stolu upravo kada se oglasilo zvono na vratima. Rekla sam Damjanu da ostane sedeti te otvorila vrata svojim prijateljima. Odložila sam njihove jakne dok su se izuvali te im rekla da ćemo biti u pokraj kamina. Prošli su u dnevnu sobu i zastali na samom ulazu kada su ugledali Damjana.

"Zaboravila sam vam reći preko telefona da ćemo imati gosta. Drugari, ovo je Damjan, moj dečko. Damjane, ovo su Dorotea i Bruno. Davida si već upoznao", Damjan je ustao i prišao nam. Upoznao se sa mojim prijateljima te me obgrlio jednom rukom, a potom smo se smestili na fotelje i trosed.

Sedela sam pokraj Damjana promatrajući kako ga Dorotea pažljivo osmatra. Nekoliko puta mi se zadovoljno nasmejala odobravajući tako moj odabir, a ja sam se samo smejala. Smejala sam se kako zbog nje tako i zbog činjenice da se sve ono o čemu sam oduvek sanjala upravo ostvarivalo.