Hej, ljudići! Kako ste mi? :) Budući da ću sada imati kraći raspust, obećavam da ćete u toku sledeće nedelje dobiti koji nastavak više i da će naredni biti kvalitetniji od poslednjih nekoliko :D Nadam se da će vam se ovaj nastavak svideti, ostavite svoje mišljenje u komentarima :) Šaljem vam poljupce :*

Sladak miris kapućina sa ukusom čokolade zapljuskivao je moje lice. Posmatrala sam kako se svetla pena polako kretala u krug sedeći u svojoj fotelji. Vrata terase bila su širom otvorena i temperatura dnevne sobe bila je tek nešto viša nego temperatura januarskog jutra. Belo ćebe grejalo je moje još uvek usnulo telo dok je tišina bila svuda oko mene.

Blago sam se trgla kada se začulo kucanje na vratima iako sam ga očekivala. Ustala sam i još uvek ogrnuta ćebetom otvorila vrata te pustila Ines da uđe u stan. Produžila sam do kuhinje i ostatak proključale vode usipala u crvenu šolju na čokoladni prah. Pružila sam joj šolju kada je prišla vratima terase i pritvorila ih.

"Znaš, ne volim sedeti u stanu u zimskoj jakni", nasmešila se i sela na dvosed na koji sam se premestila. Otpila sam gutljaj kapućina i nastavila promatrati svoju šolju ne progovaravši ni reči. Osetila sam njen pogled na sebi i znala sam da očekuje da započnem razgovor, no nisam znala kako. Bilo je i suviše rano i moje još uvek nedovoljno razbuđene oči samo su želele promatrati koncentrične kružnice u šolji. "Nela, znam da te nešto muči i sama si mi to rekla kada si me probudila jutros pre zore", započela je tiho kako bi me navela da izgovorim ono što me tišti.

"Izvini, što sam te zvala ovako rano, samo nisam mogla otići još jedan dan na posao ne znajući kako da se nosim sa svime i kako da se ponašam. Ispričala sam ti šta se dogodilo pre nekoliko dana. Damjan još uvek misli kako sam povređena i da se ljutim na njega. No, kako da se ljutim na nekoga ko mi znači koliko i ja sama sebi", kašikom sam mešala topli napitak.

"U čemu je onda problem?", otpila je gutljaj kapućina ne skidajući pogled sa mene.

"Istina je da se bojim. Bojim se onoga ka čemu smo krenuli. Bojim se da se ne izgubimo, da ga ne izgubim. Sve je nekako protiv nas i zbog toga ne možemo biti sretni duži period, a ja samo želim da ga činim sretnim. Znam da sve to činimo zato što se volimo, iskreno volimo, ali bojim se da ćemo morati prekinuti sve ovo ukoliko ovo povređivanje ne prestane", odložila sam šolju i počela duboko disati pokušavajući tako se umiriti.

I Ines je odložila svoju šolju, a potom mi se približila i zagrlila me. Spustila je moju glavu na njeno rame i rukom mi prolazila po kosi. Govorila je kako će sve biti u redu i kako ne trebam razmišljati o tome pre vremena. Oslonila je svoju glavu na moju i poput sestre me umirivala i tešila i bila sam zahvalna što sam je imala uz sebe.

Začula se tiha zvonjava telefona iz moje sobe te sam ustala i otišla po njega. Isključila sam punjač i vratila se u dnevnu sobu do Ines te joj ustima oblikovala Damjanovo ime pre nego što sam se javila. Osmeh mi je zaigrao na licu kada sam čula Damjanov glas.

"Hej. Želeo sam ti samo javiti da sam bolestan i da neću dolaziti danas na posao", glas mu je bio promukao i svako malo se čulo kašljanje.

"U redu, doći ću odmah, samo da se spremim", osećala sam potrebu da u tim trenucima budem uz njega. Znala sam da je sam u stanu i bila sam uverena da će mu biti drago kada me vidi.

"Ne moraš se zamarati, biću u redu", rekavši to kinuo je glasno. Odgovorila sam mu kako nema govora o tome da se zamaram i kako ništa što je vezano uz njega mi nije teško uraditi, a on mi je rekao da ne moram zvoniti kad budem došla jer će ostaviti otključana vrata.

"Damjane, volim te", dozvala sam ga pre nego što je prekinuo vezu. Imala sam mu potrebu to reći posle svega. Želela sam biti uverena da zna da mi je trenutno najbitnija osoba na planeti.

"Volim i ja tebe, voljena. Najviše", kroz osmeh je rekao. Znala sam da se smešio, osećala sam to.

"Znam", tiho sam prošaputala nakon što je prekinuo vezu pritiskajući telefon uz grudi. Ines se nasmejala vrativši me u stvarnost. Prišla mi je te rekla kako je znala da će sve biti u redu i ostavila me da se sredim.

Brzo sam se presvukla iz pidžame obukavši neki široki džemper te povezala sam kosu u visoki rep. Uzevši u kuhinji nekolicinu lekova koji će možda biti potrebni Damjanu spakovala sam sve što mi je bilo potrebno u torbu te izašla iz stana. Spustila sam se liftom i sela u auto i izašla iz garaže. Vozila sam se ulicama i pokušavala zaobići čekanja na semaforima idući nekim sporednim ulicama, no kroz jutarnju gužvu bilo se teško probiti. Mislim da se nikada nisam duže vozila do Damjana nego tada.

Parkiravši se ispred visoke bele zgrade izašla sam iz auta i našavši vrata zgrade otvorena brzim koracima sam prišla liftu. Ušla sam u njega i poslala ga na šesti sprat, a potom prošla dugačkim hodnikom do njegovih tamnih vrata. Polako sam ih otvorila te viknula kako sam stigla, no niko se nije odazivao. Izula sam se na ulazu te ostavila torbu na najbližu fotelju i krenula ka kuhinji kada sam na stolu videla crvenu lakiranu torbu. Bila sam uverena da sam je već negde videla i da to nije bilo kod gospođice Elene.

Prošla sam do spavaće sobe i kroz blago otškrinuta vrata ugledala Tiu kako sedi na krevetu pored Damjana. Kosa joj je bila povezana i otkrivala je njeno lice i obraze prekrivene slojem jakog rumenila. Rukom je opipavala Damjanove obraze, a potom se i polako spustila želeći ga poljubiti u čelo. Ne verujući sam se podsmehnula za samu sebe te ušla unutra.

"Tia, šta radiš to?", upitala sam je glasno i tada je Damjan otvorio oči. Ugledavši je naglo se trgnuo te se uspravio na krevetu. Tia se odmakla od njega te pogledala u mene.

"Vidi, sad si probudila gospodina Damjana. Ja sam samo želela proveriti imate li temperaturu", grubo mi odgovorivši ponovo se obratila Damjanu. Rekla mu je kako je donela neke papire koji moraju biti sređeni do podneva te ju je on zamolio da izađe.

"Slušaj, nisam znao da će doći. Celu noć nisam spavao i sada sam samo sklopio oči, verovatno je nisam čuo kada je zvonila ili kucala", prekinula sam ga govoreći mu kako je u redu i kako dobro poznajem Tiu. Izašla sam iz sobe tražeći pogledom Tiu po stanu. U dnevnoj je sobi sedela na fotelji na kojoj sam ostavila torbu vadeći iz svoje neke papire. Prišla sam joj te se zakašljala i izvukla svoju torbu iza njenih leđa, a potom se vratila u kuhinju.

Obukavši se Damjan je izašao iz sobe i prišao mi. Zagrlio me je s leđa dok sam pripremala sve što mi je bilo potrebno da skuvam domaću supu. Poljubio me je u rame te sam se okrenula ka njemu i spustila ruke oko njegovog vrata. Tiho me je pitao ljutim li se još uvek na njega, a ja sam mu odgovorila kako nikada ni nisam. Rekavši mi da mi mora reći jednu tajnu, približio se mom uhu i šapnuo mi kako je znao da je tako. Glasno sam se nasmejala i krajičkom oka sam ugledala Tiu kako nas posmatra. Poljubila sam ga nežno i nakon što smo se razdvojili Damjan je otišao do Tie.

Pripremala sam supu svako malo se okrećući ka Tii i promatrajući njene postupke. U očima joj se videla želja da nas razdvoji. Nije propuštala niti jednu mogućnost da ga dotakne, da mu bude bliže. Videla sam kako se svaki put Damjan odmicao od nje i kako ju je držao na razdaljini. Završivši supu, sipala sam je u tanjir te mu polako odnela u dnevnu sobu. Sela sam do njega, a on se zahvalio i kratko me poljubio.

"Znaš, razmišljala sam da li i tebi da donesem jedan tanjir, ali sam shvatila da je tvoje grlo odlično", aludirala sam na njen veštački preglasan smeh. Nakon što je završio odnela sam tanjir u kuhinju i brzo ga oprala, a potom sam želela iscediti mu malo svežeg soka. Iz ormarića sam izvadila sokovnik te otvorila frižider tražeći narandže. Nije ih bilo. Nije ih bilo ni u činiji na stolu u kojoj su se obično nalazile.

"Ostaviću vas na kratko. Idem samo do prodavnice kupiti voća", rekla sam nakon dugo razmišljanja uzimajući jaknu. Nisam bila sigurna je li prava stvar bila ostaviti ih same, no nakon onog što sam videla verovala sam Damjanu. Verovala sam mu, ponekad više nego sebi. Pretpostavljala sam i da su pri kraju posla te se nadala da će Tia otići dok se ne vratim.

Ponovo sam obula čizme te izašla iz stana, a potom i iz zgrade. Prodavnica se nalazila na uglu ulice te sam prošetala do nje. Kupila sam narandži i limuna, te nekoliko jabuka i banana. Uzela sam i Damjanove omiljene čokoladne kekse te na kasi sve spakovala u vrećice. Brzo sam se vratila do zgrade. Pokušavala sam prebaciti sve vrećice u jednu ruku kako ih ne bi morala spustiti dole i kako ne bih morala ih ponovo skupljati jer sam znala da će mi svo voće pobeći kao i svaki put do tada kada je starija gospođa smeđe kratke kose otvorila vrata i olakšala mi. Zahvalila sam joj se i ubrzala ka liftu koji se upravo spustio dole.

Prišla sam Damjanovim vratima i tiho ih otvorila držeći vrećice u jednoj ruci. Ostavivši ih otvorenim napravila sam nekoliko koraka kako bih prvo odložila vrećice. Bilo je tiho i pretpostavljala sam kako se moja želja ostvarila, no sve je palo u vodu kada sam prišla dnevnoj sobi. Damjan je sedeo uz sam naslon troseda i Tia je bila vrlo blizu njega, svaki njen izdisaj zapljuskivao je njegovo lice. Svojim rukama mu je grejala obraze. Kratko, gotovo neprimetno je prebacila pogled na mene te se ponovo usredsredila na Damjana. U trenutku je spojila njihove usne. Damjan ju je sve vreme pokušavao odgurnuti od sebe, no ona je bila ustrajna u svojoj nameri. Ispustila sam sve iz ruku i narandže su se otkotrljale svuda po podu. Tia je prekinula poljubac praveći se da me nije videla do tada.

"Ovo si želela? Da li si stvarno nakon toliko godina prijateljstva ovo želela? Stvarno si jadna, Tia", pokušavala sam suzdržati suze. Znala sam da će se to dogoditi, da će uspeti u svom planu i krivila sam sebe što sam joj to dopustila, što sam ispala lakoverna. Izašla sam iz stana i dugim koracima krenula ka stepenicama ne želeći čekati lift. Damjan je dotrčao do mene dozivajući me.

"Damjane, pričaćemo sutra u firmi", rekla sam brzo te nastavila stepenicama želeći se što pre naći u svom autu. Izvadila sam telefon iz torbe i pozvala Ines. Nakon nekog vremena, Ines se javila.

"Znala sam da će se ovo dogoditi, predosećala sam. Mislim da je Tia napokon uspela u svom planu", pokušavajući ostati što smirenija govorila sam dok su mi prve suze bežale iz očiju i klizile po obrazima.