Ja se izvinjavam što nastavak nije izašao juče, ali škola me je pritisla :D Nadam se da će vam se svideti nastavak, a do sledećeg puta ostavite vote i po neki komentarčić :) Lot of hugs...

Tupi bol u glavi nije mi dozvoljavao da nastavim spavati. Iako sam se tek bila probudila osećala sam neopisivi umor. Prethodno veče me je shrvalo. Polako sam otvorila oči. U sobi je bio potpuni mrak. Rukom sam opipala ormarić te pritisnula dugme na digitalnom satu. Brojke su na kratko zasvetlile te shvativši koliko je sati vratila sam glavu na jastuk. Bilo je rano i imala sam još nekoliko sati do početka svog radnog vremena. Sklopila sam oči i pokušavala se prisetiti što se sve dogodilo protekle noći. Imala sam praznine u pamćenju. Nisam se sećala gotovo ni jedne moje izgovorene rečenice. Slike su mi prolazile kroz glavu. Osmehnula sam se i nesvesno zagrizla usnicu kada sam se prisetila Damjanovih očiju. Brzinom svetlosti prošli su mi svi naredni događaji pred očima i tada sam shvatila da je Damjan spavao u mojoj sobi. Uzela sam jastuk koji se nalazio kraj mene i snažno ga zagrlila. Bela jastučnica upila je sav Damjanov parfem i osećala sam se kao da je kraj mene. Kratko sam ponovo zaspala mirišući jastuk, no glavobolja je i toga puta preovladala. Uredno sam odložila jastuk pored svog i ustala ogrnuvši se ogrtačem.

Izašla sam iz sobe i  krenula ka kuhinji kada sam na stolu ugledala komadić papira. Ukošenim tamnim slovima bilo je ispisano nekoliko reči. "Morao sam otići rešiti neke papire i pripremiti se za posao", pročitala sam na glas te se tiho zakikotala. Vratila sam papir na stol te prišla kuhinjskom ormaru i izvadila kutiju sa lekovima. Sipala sam u čašu sveže hladne vode te popila jednu tabletu protiv glavobolje. Kratko sam se istuširala kako bih saprala sa sebe dim i miris alkohola te ostatak parfema od prošle noći. Glava me je polako prestajala boleti, a ja sam se osećala čisto. Pripremila sam se za posao te iscedila sebi jednu narandžu. Ispila sam sok pregledavajući svoje društvene mreže, a potom se vratila u sobu po kaput. Nanela sam još jedan sloj svetlog korektora na podočnjake te izašla iz stana.

Odvezla sam se na posao i parkirala ispred zgrade. Liftom sam se popela na naš sprat i kada su se vrata otvorila ispred mene se našao Matija. Pozdravio me je sa osmehom na licu te zagrlio. "Moram žuriti, ali ćemo se videti na pauzi, zar ne?", klimala sam glavom dok je on rukom prelazi po mojoj nadlaktici. Osmehnula sam se i ušao je u lift. Okrenula sam se kako bih otišla do Ines te sam ugledala Damjana kako mi prilazi. Entuzijastično sam ga pozdravila i prišla mu kako bih ga poljubila, no on je samo kratko uzvratio pozdrav. "Danas stvarno imam mnogo posla. Trebali smo danas dati jedan intervju, no nešto se dogodilo i sve se poremetilo. Videćemo se kasnije.", prošao je pored mene, a ja sam ostala promatrati prazninu koja je nastala ispred mene.

Mahnula sam mojoj Ines te zamišljeno nastavila ka svojoj kancelariji pokušavajući se prisetiti da li sam noćas rekla nešto pogrešno. Odmerila sam Tiu prošavši pored njenog stola te odmahnula glavom ne verujući da svaki dan dolazi u kraćoj suknji. Ušla sam u svoju kancelariju skidajući kaput. "Dobar dan!", rekla sam iznenađeno kada sam ugledala gospođicu Elenu na jednoj od fotelja u mojoj kancelariji. Odložila je svoj telefon na stolić do sebe te uzvratila pozdrav. Došla sam do svog mesta i prebacila kaput preko naslona fotelje te odložila torbu na stol. Sela sam naspram gospođice Elene poravnavši svoju suknju i promatrala je iščekujući šta će reći. Spustila je pogled na svoje nokte. "Izvini što sam te onako optužila. Znam da sam prvo trebala proveriti je li sve to uopšte istina, no kada sam čula sve to... Damjan je moje sve i nakon svega što sam ja doživela osećam dužnost da ga zaštitim da se i njemu ne dogodi isto. Znam da bi ga uništilo da ga povredi devojka koju on uistinu voli i želela sam sprečiti i da uopšte postoji takva mogućnost. Stvarno mi je žao.", prvi put sam čula nesigurnost i kajanje u njenom glasu. Uvek sam je doživljavala kao jaku ženu i težila sam postati kao ona. No, sada je dokazala da i takva žena mora imati osećajniju i krhkiju stranu kada govori o nečemu što voli. "U redu je, razumem Vas. No, samo želim da znate da ja Damjana ne želim povrediti.", osmehnula se i rekla kako mi veruje. Zazvonio joj je poslovni telefon i morala je izaći. Gledala sam u vrata koja je zatvorila za sobom. Još uvek su me bolele njene reči. Jednim izvinjenjem nije mogla izbrisati ono što sam proživela nakon toga, svu tu bol koja je cepala moje srce. Protresla sam glavom kako bih odagnala misli te uključila svoj računar.

Nekoliko je sati brzo prošlo i osećala sam kako sam gladna budući da nisam ništa doručkovala. Izašla sam iz svoje kancelarije i došavši do Ines, zastala sam kako bih je pitala želi li i njoj nešto da donesem. "Otišao je već Matija. Rekla sam mu da kupi i tebi sendvič, nadam se da nije problem.", odmahnula sam glavom i počela joj pričati o razgovoru sa gospođicom Elenom. "Moje dame, kako ste mi?", prišao nam je Matija i pružio sendviče. Otvorila sam kesicu i izvadila sendvič te ga zagrizla dok je Ines odgovarala na njegovo pitanje. Ubrzo se okrenuo ka meni i ponovio mi pitanje. "Bila sam gladna i iscrpljena, no sada sam samo iscrpljena. Dobro pa subotom radimo skraćeno...", Matija i Ines su se smejali. Uzela sam još jedan zalogaj. "I da, ko god puštao muziku u Mangu, više nikada ne izlazim tokom radne nedelje. Nadam se da ste me razumeli", rekla sam odlučno nakon što sam progutala zalogaj. Matija i Ines du se ponovo glasno zasmejali te je Matija spustio ruku na moja leđa dajući mi do znanja da me podržava. Nasmejala sam se i ja. Rukom sam prelazila po rubovima oka kada se Ines naglo uozbilja. Očima mi je pokazivala da se okrenem. Matija je pomerio svoju ruku sa mojih leđa te sam se okrenula i gledala Damjana. Pozvao me je u svoju kancelariju nakon što mi ponovo nije uzvratio osmeh.

Dugim je koracima koračao kroz hodnik dok sam ga ja pokušavala sustići. Ušli smo unutra i on je seo na svoje mesto. "Kako si?", upitao me je nakon što sam zatvorila vrata. "Dobro, valjda", odgovorila sam tiho sedajući naspram njega. "Znaš, razmišljao sam. Mislim da kao tvoj dečko imam pravo da te zamolim jednu sitnicu", nisam znala o čemu priča, no moje se srce otopilo nakon što se nazvao mojim dečkom. Sa osmehom sam klimnula glavom dajući mu do znanja da ću učiniti sve što kaže. "Znaš, mislim da bi bilo bolje da više ne dolaziš u firmu u haljinama i suknjama.", ostala sam šokirana. Nisam znala zbog čega to govori i zašto mu smetaju moje suknje. Pokušala sam progovoriti i upitati ga, no na trenutak sam zanemela. "Zašto?", promucala sam zatečeno. Vrteo je svoju crnu hemijsku među prstima i gledao me pravo u oči bez i jedne iskrice žara. Pred očima su mi proletele slike našeg sinoćnjeg razgovpra i u glavi su mi odzvanjale njegove rečenice. "Zapravo, znam. To je zbog Matije, zar ne? Rekla sam ti noćas da nema ničega među nama.", dodala sam nakon što sam se prisetila razgovora koji smo vodili. "Da, rekla si, ali si bila pijana. Kako ja da znam da je to istina kada si stalno s njim i kada god vas vidim njegova je ruka na tebi. Znaš, meni to ne izgleda kao da ste samo prijatelji", bio je hladan. Nikada do tada mi se nije obratio takvim glasom. "Misliš da bih te pijana... Odrasla sam i nemaš mi pravo govoriti šta ću nositi. Ukoliko želim doći u kupaćem, doći ću u kupaćem i u tome me nećeš sprečiti... Zar mi toliko ne veruješ?", bila sam razočarana zato što nije imao poverenja u mene te sam blago povisila ton. "Nela, malo tiše. Nisam tako mislio, samo sam...", podigla sam ruku zaustavljajući ga. Bez reči sam izašla iz njegove kancelarije i ušla u svoju. Izvadila sam flašicu vode iz torbe i otpila nekoliko gutljaja. Sela sam u svoju fotelju i prekrila rukama lice. Duboko sam disala pokušavajući se smiriti kada mi je zazvonio telefon. Javila sam se i sa druge strane sam začula Kikijev glas. "Ako nemaš nikakvih obaveza, želiš li večeras da večeramo zajedno?", njegov glas se nekoliko puta prekinuo. "Može, nemam nikakvih obaveza tako da možemo i kod mene. Napraviću nam nešto ukusno.", odgovorila sam bez predomišljanja. Dogovorili smo se oko vremena te završili razgovor.

Odložila sam telefon i vratila se dovršavanju obaveza. Popunila sam obrasce koji su mi bili poslati te ih pustila da se odštampaju. Ispred vrata sam začula Damjanov glas. Tiho sam se približila i prislonila glavu vratima. Njegov glas je prijao mojoj duši. Zatvorenih očiju sam se nasmejala, a onda su mi u glavi odzvonile njegove reči. Uozbiljila sam se i pogledala na sat. Radno vreme mi je završavalo te sam otvorila vrata i provirila u hodnik. Damjan se već bio udaljio od svoje kancelarije krećući se ka Ines, dok je Tia trčala za njim. Uzela sam papire koji su se odštampali, a potom obukla kaput. Izašla sam iz svoje te ušla u Damjanovu kancelariju i ostavila papire na stol.

Nastavila sam hodnikom zastajući kod Ines. "Tia je nemoguća. Da si je samo videla kako trči za gospodinom Damjanom.", rekla je kod podsmeh gledajući u računar. "Znam, no nemam vremena sada za to. Moram ići i skuvati nešto ukusno.", još uvek nisam znala šta ću pripremati. "Dolazi Damjan?", namignula je završivši sa svojim obavezama. Odmahnula sam glavom, a ona je ostala zbunjena. "Danas sam dovoljno pričala sa Damjanom. Dogovorila sam se sa Kikijem. Znaš, pričala sam ti da živimo u istoj zgradi.", rekla sam tražeći u torbi ključeve od automobila. Ines je isključila svoj računar i obukla kaput. "Želiš li da te odvezem?", nakon nekog vremena uveravanja, pristala je. Uzela je svoje stvari i odložila na stol fasciklu u kojoj su se nalazili neki računi. Pozvale smo lift. Polako se popeo gore te nakon što su se vrata otvorila izašao je Damjan. "Doviđenja, gospodine. Ostavila sam fasciklu koju ste tražili na stolu.", pozdravila je Damjana te sam ja ušla u lift brzo pritiskajući poslednje dugme. Ines me je promatrala dok sam nervozno lupkala nogom.

Čim su se vrata otvorila, izašla sam iz firme i prišla svom automobilu. Sela sam u njega i spustila glavu na volan. Ines je žureći za mnom stigla do auta i sela do mene. "Šta se dogodilo među vama?", upitala me je spustivši ruku na moje rame. "Ne veruje mi. Misli da ću ga prevariti ili da sam ga već prevarila", izdahnula sam glasno i pokrenula auto pričajući joj o našem razgovoru. "Takav je zato što ne želi da te izgubi. Nela, ljubomoran je.", rekla je dok sam skretala ka supermarketu. "Staćemo samo na trenutak.", tiho sam rekla te parkirala automobil. Sa zadnjeg sedišta sam uzela svoju torbu te sam izvadila novčanik kako bih proverila imam li dovoljno novca. "Ines, ali ne može me zatvoriti u kavez i ne dopuštati mi da se viđam sa svojim prijateljima. Veza mora da se zasniva na poverenju, pre svega, a bojim se da ga kod nas nedostaje.", rekla sam joj te otvorila vrata automobila.