Iznenađenje! :) Nadam se da će vam se svideti ovaj nastavak, ostavite vote i po neki usputni komentar :) Do utorka... :*

Iz ormara sam izvadila tamno smeđu haljinu protkanu zlatnim nitima koja je visila na vešalici od kada sam je kupila. Odložila sam je na krevet te sa noćnog ormarića uzela kremu za ruke. Istisnula sam poslednje kapljice iz tube i razmazala ih po rukama kako ne bih oštetila tanke hulahopke. Polako sam obukla hulahopke, a potom i haljinu. Kleknula sam na beli tepih kraj svog kreveta i sagnula se kako bih pronašla kutiju sa gležnjačama sa visokom potpeticom koje gotovo nikada nisam bila obukla. Ustala sam odlažući kutiju na krevet te se zamišljeno počešala po vratu kada sam ugledala svoj sivi kaput na krevetu. Sela sam na stolicu ispred stola sa ogledalom i uzela svoj telefon. Imala sam poruku od Damjana. Želeo je da se vidimo. Brzo sam otipkala kako već imam nešto isplanirano te mu poslala i srce. Pozvala sam Ines i odložila telefon pored sebe. Sobom je odzvanjao zvuk čekanja odgovora na poziv dok sam prstima nanosila tanak sloj pudera na lice. "Imam problem", rekla sam kratko kada se Ines javila na telefon. Odabrala sam usku četkicu među mnogima te pogledom prelazila po stolu tražeći zlatnu senku koju sam nakon dugo vremena pronašla pre nekoliko dana dok sam tražila kutijicu sa spajalicama. "Šta god da je, sada nema otkazivanja izlaska", nasmejala sam se na njene reči ugledavši senku. "Moj sivi kaput mi se ne slaže uz haljinu pa sam se pitala da li bi mi mogla posuditi tvoj smeđi", govorila sam dok sam pažljivo nanosila sjajan zlatni prah na svoje kapke. Sobom je prostrujio njen smeh. "Naravno, ali i ti ponesi tvoj", nanela sam maskaru na svoje trepavice. Samo što smo završile razgovor, a moj je telefon ponovo zazvonio. Damjanova slika je zasvetlila na mom telefonu te sam brzo odgovorila. "Ne možeš otkazati obaveze? Stvarno te želim samo zagrliti i uživati u tvom mirisu", tiho sam se zakikotala za sebe pokušavajući izvući tanku crnu liniju na svom kapku. "Damjane, stvarno ne mogu. Obećala sam i Ines će me ubiti ako sada odustanem. Već mesecima me moli da izađemo i sada kada sam konačno pristala, ne mogu ne otići.", bila sam zadovoljna kako je ispalo. Polako sam povukla približno istu liniju i na drugom kapku. Uzela sam taman karmin sa stola te ga nanela pazeći da se ne uprljam. "Izlaziš? Što niste i mene pozvale, mislio sam da Ines nema loše mišljenje o meni", rekao je kroz polusmeh. Volela sam ga slušati kako se smeje. Moja je duša plesala kada se on smejao. "Voli ona tebe, ali ide i Matija pa sam mislila da bi mu možda bilo čudno da izlazi sa šefom", rekla sam raspustivši kosu koju sam prethodno izravnala. "Ide i Matija? Naš novi advokat?", glas mu je odjednom postao hladniji. Odgovorila sam mu potvrdno te ustala i stala ispred ogledala na vratima svog ormara. Obukla sam gležnjače i još jednom se pogledala. Bila sam zadovoljna kako izgledam. Glavom mi je bila proletela misao kako bih volela da me Damjan vidi ovakvu. "Gde izlazite?", Damjan je ponovio svoje pitanje budući da mu nisam odgovorila prvi put jer sam bila zaokupljena razmišljanjem o njemu. "Idemo u Mango. Srećice, moram sada ići do Ines. Možemo se videti sutra ukoliko želiš", nešto je promrmljao te me pozdravio i završio poziv. Odložila sam telefon u torbicu i ogrnula svoj kaput. 

Polako sam koračala ulicama tražeći najkraći put do Ines. Godina je već bila zašla u svoj poslednji mesec i noći su bile hladnije. Osećala sam kako hladan vetar struji kroz moje tanke hulahopke. Bilo mi je hladno i želela sam da što pre dođemo do Manga i zavučemo se u tople prostorije među ljude. Zastala sam ispred prizemne kuće i pozvonila na vrata. Začula sam glas moje Ines kroz vrata, a potom i grublji muški glas iza mene. Naglo sam se okrenula uplašivši se te ugledala Matiju. Iznenadio me je kratkim zagrljajem. Ines je izašla iz kuće i zaključavši vrata ubacila ključeve u torbicu. "Čekaj!", rekla sam pre nego što je Ines išta izgovorila. Istovremeno smo pružile Matiji naše torbice te skinule kapute. Matija nas je gledao zbunjeno. Zamenile smo kapute te uzeli torbice. "Izgledaš savršeno.", šapnula mi je na uvo snažno me grleći. Nekoliko puta sam joj ponovila koliko je lepa, a potom smo se okrenule ka Matiji. "Možemo krenuti", nasmejale smo mu se te polako krenuli ulicom do glavnog šetališta.

Koračali smo dugim koracima želeći što pre da se ugrejemo. Nakon što su se moji prsti u potpunosti ukočili našli smo se pred vratima Manga. Spustili smo se niz nekoliko stepenica i u trenutku smo se našli među glasnim tonovima najpoznatijih pesama. Pomešani dim cigareta, miris alkohola, različitih jakih parfema i znoja bio je svuda oko nas. Držeći Ines za ruku uspela sam se probiti kroz more ljudi do šanka. Sele smo na dve barske stolice odloživši torbice na šank, a Matija je stao između nas. Skinula sam svoj kaput i prebacila ga preko stolice. "Dame, šta ćete popiti? Večeras ja častim.", viknuo je Matija kako bismo ga čule. Odmahnula sam glavom i malo se nagnula ka Ines i Matiji. "Prvu častim ja, zato što se sve rešilo", rekla sam i nasmejala se, a Matija se nakon kratkog negodovanja složio. "Za početak tri duple votke, da se zagrejemo", rekla sam barmenu. Ines me je pogledala iznenađena mojim odabirom. Tri su se čaše našle ispred nas i nazdravivši odjednom sam ispila svu vrelu tekućinu koja je prostrujala mojim telom. Već nekoliko godina nisam naručivala duple votke jer ih Tia nikada nije pila. Još nekoliko čaša različitih pića i Ines i ja smo plesale sa rukama podignutim u vazduhu. I dok smo zajedno sa masom ljudi pevali pesme koje su se čule sa razglasa nekoliko nas je muškaraca odmeravalo. Nisam se osećala prijatno. Znala sam da sam mogla biti kod kuće i gubiti se u pogledu osobe čiji zagrljaj volim više od ičega i uz čiji smeh upoznajem nove svetove. Znala sam da sam mogla prihvati Damjanov poziv, otkazati izlazak i zaspati u njegovom mirisu. Ali, ja sam bila u Mangu, među ljudima koje nisam poznavala, okružena muškarcima čiji su mi pogledi stvarali nelagodu.

Osećala sam kako mi je snažan otrov komešao krv. Blago mi se zavrtelo te sam se vratila do šanka. Ines i Matija su došli za mnom te nam je Matija naručio po još jedno piće. Znala sam da mi je već onda bilo previše alkohola, no ispila sam još jednu čašu. Bilo mi je toplo pa sam prebacila kosu preko ramena otkrivši svoja leđa. Osetila sam kako Matija spušta ruku na moja gola leđa i približava mi se uhu. "Ako je sudeći po Ines, imaš najlepše drugarice", govorio je glasno kako bih ga čula. Nasmešila sam se i pogledala u njega. Nisam znala je li zbog prevelike količine alkohola koju je popio ili mu se stvarno sviđala, no gledao je Ines sa sjajem u očima. Pogledala sam u Ines i nasmejala joj se kada sam osetila da je ustajao vazduh prošarao dobro poznati miris. "Možeš li, molim te, skloniti ruku sa njenih leđa?", osetila sam trnce i u najskrivenijim delovima tela. Koža mi se naježila kada sam čula poznati glas. Matija je sklonio ruku sa mojih leđa, a ja sam se automatski okrenula. U trenutku sam ostala zakovana za stolicu Damjanovim očima. Srce mi je kucalo brže. Obgrlila sam njegov vrata rukama i nasmejala se širokim osmehom. "Damjane!", viknula sam i brzo spojila naše usne. Polako se odvojio od mene i rukama mi prihvatio lice. Gledao me je duboko u oči. I tako, pomalo pijana, mogla sam prepoznati razočarenje u njegovom pogledu.

"Nedostajao si mi!", viknula sam te ga povukla za ruku do sredine prostorije kako bismo plesali. Ponovo sam ga obgrlila oko vrata i polako njihala svoje telo u ritmu muzike. Nije se mnogo pomerao. Gledao me je nemo. Nije se niti nasmejao. "Stvarno si mi nedostajao. Pogledaj samo koliko devojaka ima dečke sa kojima plešu. Pogledaj, i Ines ima Matiju. Samo tebe nije bilo nigde. Izvini što te nisam pozvala", odjednom je omekšao kada sam spomenula Matiju i Ines. Spustio je ruke na moj struk i oslonio svoju glavu na moju. Osećala sam se sigurno. Osmehivala sam se na pomisao kako lepo izgledamo zajedno kada mi se počelo jače vrteti. "Jesi li dobro?", upitao me je kada je primetio kako polako gubim snagu. Polako me je odveo do šanka. Dok je uzimao moj kaput i torbicu Matija je spustio ruku na moj obraz i upitao me isto što i Damjan nekoliko trenutaka ranije. Damjan je grubo odgurnuo Matijinu ruku sa mog obraza te me izveo napolje. Ogrnuo me je kaputom. Svež vazduh vratio je energiju u moje telo. Tiho se čula prigušena muzika iz kluba. Podigla sam ruke u vazduh i zanjihala telom. Kaput je sklizao sa mojih ramena te se Damjan sagnuo kako bi ga podigao. "Dobro mi je. Hajde da se vratimo unutra.", napućila sam usta poput devojčice koja želi čokoladu i blago ga povukla za ruku. "Nela, kasno je. Hajde da sednemo u moj auto da se još malo odmoriš.", držeći me za ruku, vodio me je do njegovog auta koji je bio parkiran ispred Manga. Otvorio mi je vrata te sam sela na suvozačevo sedište. Zaobišao je auto i seo do mene. Gledao je u mene proučavajući svaku crtu mog lica. Gledao me je čudno, sa duboko skrivenim sažaljenjem. "Hajde da pustimo muziku", polako sam počinjala osećati krivicu što se me mora gledati u takvom stanju. Damjan se kratko osmehnuo te uključio radio pustivši moju omiljenu pesmu. "Znaš, ova je pesma zapravo dobila smisao tek kada sam tebe upoznala", ponovo se pojavio onaj iskreni sjaj u njegovim očima. Damjan je promenio moj svet na bolje. Sklopila sam oči i polako se počela njihati na sedištu u ritmu tihih tonova. Pred očima su mi bile slike od večeras, iz kluba. Setila sam se Matijinih reči te sam se glasno nasmejala. "Matija je tako sladak", okrenula sam se ka Damjanu, no on je samo spustio glavu. "Neopisivo", promrmljao je sebi u bradu te izvadio ključ iz džepa jakne. Upalio je auto i udaljili smo se od Manga. Spustila sam prozor kako bih udahnula svežeg vazduha, no Damjan je jednim pritiskom na dugme ga zatvorio. Ponovo sam ga spustila, no Damjan je bio uporan. "Gde idemo?", odustala sam od prozora. "Ideš kod mene da odspavaš. Ili ipak da te odvezem kod Matije?", glas mu je bio ravan. Obraćao mi se kao što se svakodnevno obraća Tii. "Damjane, želim ići kući. Vodi me u moj stan", slegnuo je ramenima i naglo skrenuo te sam se u trenutku našla na njegovom ramenu. Nakon samo nekoliko minuta parkirao je ispred ulaza u moju zgradu. Uzela sam kaput i torbicu iz svog krila te izašla iz auta. Tražila sam ključ od vrata kada je Damjan došao do mene. Pokušavši da otključam vrata ključ mi je ispao. Damjan ga je podigao te me pustio unutra, a potom došavši do lifta i pozvao ga. Ušli smo u stan te sam se izula. Nakon dugo vremena osetila sam olakšanje u svojim stopalima. Ostavila sam kaput na stolicu te došla do kuhinje i otvorila frižider. "Želiš li vina?", odmahnuo je glavom, a ja sam krenula ka svojoj sobi kada sam shvatila da Damjan još uvek stoji na ulazu. Okrenula sam se ka njemu. Gledao me je hladno ne progovarajući ni reči. Polako sam mu prišla. Nije se pomerao. Nije se odmicao, no nije mi ni prilazio. Nisam shvatala zbog čega je takav. "Nela, postoji li nešto između tebe i Matije?", progovorio je ozbiljno. Spustila sam kratko pogled. Moj je smeh ispunio prostoriju. Nisam ga uspela zadržati. Smejala sam se glasno dok me je on samo gledao. "Da", ponovo sam ga pogledala u oči. Oborio je glavu i stavio ruke u svoje džepove. "Između Matije i mene postoji prijateljstvo. Samo prijateljstvo. Ludice moja, zar misliš da bih rizikovala ono što imam sa tobom zbog nekoga koga znam svega nekoliko dana? Zar ne znaš koliko mi značiš?", obuhvatila sam mu lice rukama i pogledom tražila njegov. Poljubila sam ga i pod svojim rukama sam osetila kako opušta čeljust, kako postaje smireniji. Zagrlila sam ga, a on se svojom bradom oslonio na moju glavu. "Ostani noćas. Želim slušati kako dišeš.", uhvatila sam ga za ruku i povela u svoju sobu. Po prvi put legao je na moj krevet, a ja sam spustila svoju glavu na njegova prsa. Tihi otkucaji srca bili su sve što sam želela.