Nadam se da će vam se svideti :) Po završetku čitanja ostavite vote i svoje mišljenje u komentar, a sada idemo... :)

Prstima sam uklanjala trunčice maskare koje su mi se nakupile ispod očiju ogledajući se u musavom ogledalu u liftu. Okrenula sam se i naslonila na zid lifta. Svetleća strelica se penjala ka četvrtom spratu. Po podu su bile ostavljene vrećice iz prodavnice u koju sam svratila po povratku sa ručka. Bilo mi je potrebno nekoliko namirnica. Tačnije, morala sam popuniti u potpunosti prazan frižider.

Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. Brzo sam pokupila vrećice kako bih stigla izaći. Bela drvena vrata mog stana nalazila su se tačno ispred lifta. Ponovo sam spustila vrećice na hladne sive pločice ispred ulaznih vrata. U torbi sam tražila ključeve. Nije ih bilo mnogo, svega četiri ili pet, no imali su veliki crveni privezak u obliku srca i mogli su se lako napipati. Podigla sam jednu nogu i oslonila torbu na nju kako bih je mogla bolje pretražiti održavajući ravnotežu. Kosa mi je padala preko lica i nisam videla gotovo ništa.

"Uf, Nela, šta će ti toliko nepotrebnih papira u torbi?", rekla sam nakon što sam pronašla ključeve. Zabacila sam kosu nazad i naglo spustila nogu. Slučajno sam udarila u vreću sa narandžama. Svaka je od njih pobegla na svoju stranu. Ugurala sam ključeve u bravu i uzevši kesu počela skupljati narandže koje su se kotrljale po celom hodniku. "Kako si nespretna! Stvarno si nespretna!", govorila sam  dok sam otključavala vrata nakon što sam pokupila svo odbeglo voće. 

Unela sam sve vrećice i spustila ih na kuhinjski stol te zatvorila vrata i zaključala ih. Uvek ih držim zaključana. Izula sam se i nakon dužeg vremena osetila olakšanje u nogama. Ovo su jedne od neudobnijih patika koje posedujem. Nosim ih isključivo zato što izgledaju izuzetno lepo.

Ušla sam u sobu i pronašla crnu gumicu za kosu. Povezala sam je i vratila se do kuhinje. Morala sam pospremiti stan koji je u neopisivom neredu, no prvo sam želela rasporediti namirnice koje sam kupila. Naglo sam promenila svoju putanju.

"Dok nisam zaboravila", tiho sam rekla i uzela torbu koju sam ostavila na ulazu. Spustila sam je na stol i izvadila prazne koverte, različite račune iz prodavnica, iscepane stranice iz mog rokovnika, sve ostale papiriće. Bacila sam ih u kantu za đubre i moja je torba ponovo bila pregledna.

Pustila sam listu mojih omiljenih pesama na laptopu i počela raspremati vrećice. Frižider je ponovo bio pun, a nevaljale narandže su se našle u zdeli na stolu. Prošla sam po svim prostorijama u stanu i pokupila sve činije, tanjire i čaše koje su ostale ostavljene na mestu gde sam tada jela. Oprala sam sudove i ponovo sam imala iz čega jesti. Po završetku je moja majica bila u potpunosti mokra te sam otišla u sobu i obukla se u komotniju odeću.

Dnevna je soba također bila gotova nakon nekog vremena. Na policama se više nije nazirala prašina i staklene površine na sebi nisu imale otiske prstiju. Sa belog je dvoseda bila sklonjena sva odeća, a na fotelji su uredno stajali jastučići. Na okruglom stoliću nalazila se nova sveća, a po podu nije bilo mrvica. Na maloj srebrnoj polici nalazili su se svi brojevi časopisa čiji sam dizajn ja uradila.

Nakon što sam završila fakultet grafičkog dizajna kao jedan od boljih studenata na preporuku profesora počela sam raditi u jednom časopisu. Bio je to jedan od poznatijih modnih časopisa čija je glavna urednica bila na prvi pogled izuzetno prijatna žena. Bila je zadovoljna naslovnicama koje sam radila te sam vremenom dobila mogućnost sama birati koje će se od ponuđenih slika pronaći u časopisu. Volela sam taj posao. Rado sam sate provodila tražeći pravu nijansu slova u naslovu koji će se slagati sa slikom. Jednoga je dana njen sestrić dobio otkaz u firmi i ona ga je raširenih ruku primila u svoju. Na moje mesto. Verovala sam da joj se sviđao moj rad, no ona ga je jednim razgovorom odbacila. Pre dva meseca sam ostala bez posla. U početku nisam znala šta raditi, no kada sam shvatila da ukoliko ne pronađem novi posao ću se morati odseliti iz ovog stana počela sam se javljati na različite oglase, ići na razne razgovore za posao. Niti jedan nije urodio plodom.

Nakon što sam završila sa dnevnom sobom i kupatilom ostala mi je još samo spavaća soba. Odeća koju sam sklonila sa dvoseda i fotelje samo je bila bačena na moj krevet. Bilo je teško odrediti koja je majica čista, a koje je pantalone bilo potrebno oprati. Nakon što sam razdvojila svu odeću, onu prljavu odnela sam u kupatilo i nakon dužeg vremena ponovo uključila mašinu za pranje veša.

U kuhinji sam očistila jednu od kupljenih narandži i stavila je na tanjir te odnela u sobu. Tanjir sam ostavila na ormarić pored kreveta. Uzela sam komadić narandže i počela skupljati cipele koje su bile svuda po sobi. Nakon što sam sve uparila, stavila sam ih u kutije i odložila na policu u ormaru. 

Dovršila sam spremanje sobe i u trenutku sručila svoje telo na izgužvani prekrivač na krevetu. Uzela sam telefon kako bih odgovorila na poruke koje sam dobila. Sklopila sam oči uz želji da ih odmorm na trenutak, no i to je bilo dovoljno da zaspem. 

Probudila me je poznata melodija. Protrljala sam oči i pokušala napipati prekrivač kako bih se prekrila preko glave, no nije ga bilo. Uzdigla sam se i shvatila da se još uvek čuje uporna zvonjava telefona. Osvrnula sam se oko sebe i ugledala telefon na noćnom ormariću. Javila sam se te prišla prozoru.

"Zašto ti treba toliko da se javiš?", začula sam glas moje najbolje prijateljice. Povukla sam napola navučenu zavesu i svetlost je u potpunosti prošarala sobu. Odmakla sam telefon kako bih videla koliko je sati.

"Bila sam u dnevnoj sobi", kratko sam slagala idući ka kuhinji.

"Zaboravila sam ti vratiti one crvene salonke juče. Ostale su mi u autu", stavila sam vodu da proključa kako bih popila svoju jutarnju kafu.

"U redu je, vratićeš ih", ušla sam u kupatilo i pogledala se u ogledalo. Punđa koju sam napravila juče kada sam se vratila u stan potpuno se raspala. Skinula sam gumicu i stavila je na ruku.

"Daću ti ih onda danas kada se budemo videle", izašla sam iz kupatila i u veliku crnu šolju sipala ukusni prah te dosipala vodu praveći sebi moj omiljeni topli napitak. Izvadila sam mleko iz frižidera i dopunila šolju sa njim.

"Danas?", upitala sam začuđeno tražeći u ormariću belu činijicu. Oslonila sam telefon na rame i pritisnula ga glavom dok sam pokušavala otvoriti kesicu ovsene kaše. Sadržaj kesice sam sipala u činiju te tamo dosipala ostatak proključale vode.

"U firmi. Mislim, ako odlučiš doći na razgovor za posao", mešala sam svoju kašu. Odnela sam svoj doručak i kafu na stolić u dnevnu sobu i uključila televizor. Upravo je išla moja omiljena serija. Više sam obraćala pažnju na televizor nego na Tiu.

"To je danas. Tia, moram ići, imam posla. Moram pospremiti stan", pozdravila me je i prekinula vezu. Osvrnula sam se oko sebe, a stan je bio čist. Neopisiv osećaj.

Pojela sam svoju ovsenu kašu sa borovnicama i nova epizoda serije je završila. Ugasila sam televizor i prišla vratima terase. Nisam mogla izaći na terasu, prošetati na njoj ili tamo držati stol i stolicu. Mogla sam se samo osloniti i promatrati užurbane ulice našega grada, no i takva mi je terasa bila dovoljna.

Otvorila sam vrata i svež jutarnji vazduh me je zapljusnuo. Oslonila sam se na ogradicu i otpila gutljaj kafe. Moje sitne bele ruže krasile su terasu. Otpila sam još jedan gutljaj kafe. Pogledala sam ka dole i videla ljude kako užurbano koračaju po ulicama žureći na svoje poslove.

"Nela, razgovor!", viknula sam na samu sebe i pogledala ka satu. Tia je spominjala da je danas razgovor za posao u njenoj firmi. Nisam ni pogledala papirić koji mi je dala. Ostavila sam šolju na svoj kuhinjski stol i uzela torbu koju sam juče nosila. Pretražila sam je celu, no nije bilo ničega. Verovatno sam ga bacila prethodnog dana sa ostalim papirima. Otvorila sam kantu za smeće u kuhinji, no ona je bila prazna.

"Zar si je morala isprazniti, Nela? Stvarno?", nisam znala šta da radim, no tada sam shvatila da sam kesu samo ostavila kod vrata. Nikada ne nosim smeće iz stana noću jer mesto gde se nalaze kontejneri je neosvetljeno i uliva strah u kosti.

Razvezala sam kesu i počela tražiti papirić koji sam slučajno bacila. Ubrzo sam ga i pronašla. Na njemu je ukošenim rukopisom pisala adresa i vreme kada trebam otići. Znala sam da to nije rukopis moje prijateljice. Njena su slova okrugla i ženskasta, ova su bila elegantna i jednostavna, a opet nekako misteriozna. Ponovo sam pogledala ka satu. Imala sam još dovoljno vremena da se pripremim. Držala sam papir među prstima i nemo gledala u njega. Još uvek nisam bila sigurna je li to prava odluka.

"Ako propadne neće biti prvi. Ne košta pokušati", rekla sam za sebe i uzevši šolju dovršila kafu.