Nadam se da će vam se svideti nastavak jer je po meni jako zanimljiv. Zapravo svi naredni nastavci će biti zanimljivi, obećavam. Ako vam se svidi ostavite vote i po neki komentarčić, a ja vam pipem uskoro :)

Promatrala sam svoj mutni odraz u zamagljenom ogledalu. Hladne kapljice vode kapale su niz vlasi kose kvaseći mi široku crvenu majicu. Suvom krpom sam prebrisala ogledalo te sam jasno ugledala svoj lik. Na komadić vate sipala sam malo tečnosti za uklanjanje šminke i laganim pokretima njome prelazila preko očiju uklanjajući crne tragove od maskare koji su nastali dok sam prala kosu. Očistila sam lice od tankoga sloja pudera koji sam stavila jutros. Više nisam prepoznavala svoj lik. Lice mi je izgubilo boju, a oči su mi bile nekako umorne, tužne. Prstima sam ih protrljala te se oslonila na umivaonik. "U šta se pretvara moj život? Šta ja radim od njega? Kad sam ponovo izgubila sposobnost kontrolisanja mojih osećaja?", upitala sam sebe ponovo se pogledavši u ogledalo. "Bože, daj mi snage.", pustila sam hladnu vodu te ispunila ruke njome i umila se. Jeza je prošla mojim telom čineći moju kožu naježenom. Mekim peškirom utapkala sam vodu sa lica te otvorila kremu koja je mirisala na kokos i nanela tanki sloj na svoje lice.  Ponovo sam uzela peškir i prebrisala kosu kako bih zaustavila vodu koja je uporno šarala po mojoj odeći. Kosa mi je postajala mnogo tamnijom kada je bila mokra. Gotovo da više ni nije bila plava. Velikom šnalom blago sam podigla kosu sa svoga vrata. Oglasilo se zvono na vratima moga stana te sam krenula otvoriti. Još uvek nije bilo vreme da dođe Ines. Prišla sam vratima i procenjujući ko bi mogao biti sa druge strane okrenula ključ koji se nalazio u bravi kako bih ih otključala. Otvorila sam vrata i ispred mene se pojavila silueta koja mi je ubrzavala otkucaje srca te u potpunosti zaustavljala disanje. Gospodin Damjan je stajao ispred mene držeći u ruci debelu fasciklu. "Smetam li?", upitao je dok sam ga još uvek gledala u šoku. Odrično sam klimnula glavom i pomerila se u stranu kako bi prošao. Krišom sam ga odmerila dok je prolazio pored mene. Gospodin Damjan je na sebi imao sivu trenerku te belu majicu sa tamnim natpisom. Nikada ga do sada nisam videla u ovakvom izdanju. Izgledao je opušteno. Izuo je svoje patike i prošao do dnevne sobe.

"Nakon što si otišla, stigla je koža pa sam mislio da dođem da odradimo posao i ujutro odmah pošaljemo u proizvodnju. Ines mi je rekla gde živiš.", govorio je dok sam sipala tek isceđenu limunadu u visoke staklene čaše. Uzela sam čaše te ih odnela do staklenog stolića za kojim je sedeo. "Izvolite", rekla sam spuštajući čašu ispred gospodina Damjana. "Šta se dogodilo?", upitao me je promatrajući zavoj na levoj ruci. Odložila sam i svoju čašu te na trenutak sela na fotelju. "Nije ništa. Bila sam dati krv. Zato sam morala otići ranije.", rekla sam gledajući u čaše na stolu. Nisam ga smela pogledati u oči jer bi mi nestalo tlo pod nogama. Znala sam da bih u trenutku izgubila kormilo moga broda te više ne bih znala kuda bi me vodene struje mojih osećaja odnele. "Malo si bleda. Jesi li dobro?", nagnuo se preko stola i prstima mi dodirnuo bradu. Trnci su prošli mojim telom. Želela sam podići ruku i dotaći njegovu. Želela sam mu se nasmejati i zagrliti ga, biti sretna zato što brine za mene, ali sve je bilo tako pogrešno. "Sve je u redu. Dajem krv otprilike dva puta godišnje, nije prvi put.", kratko sam izvila ugao usana u osmeh te ustala i vratila se do kuhinje. U poslednje vreme malo vremena provodim kod kuće te nemam čime bih mogla ponuditi svoga šefa. Otvorila sam vrata zamrzivača te izvadila paket smrznutih malina. Sipala sam ih u malu činiju i odnela do gospodina Damjana.  Volela sam ih tako jesti. Nadala sam se da će se svideti i njemu. "Mogu Vas samo ovim poslužiti. Ne volim mnogo grickalice već uglavnom jedem voće", govorila sam istinu. Nikada nisam videla u čipsu ono što su videli drugi ljudi, no uprkos tome uvek sam ga imala kući kako bih mogla otvoriti kada mi neko dođe u posetu. Uzeo je jednu malinu. U trenutku kada ju je stavio u usta jasno se videlo kako mu se koža naježila. Nasmejala sam se i krenula ka fotelji kada je pogledavši u prazno mesto do sebe rekao da sednem kraj njega. Prišla sam trosedu i sela na drugi kraj te uzela debelu fasciklu. "Sada shvatam zašto tvoja kancelarija izgleda i miriše onako. Zapravo ona jasno oslikava tebe", rekao je promatrajući  detalje na policama. "Hvala Vam, valjda", osmehnula sam se i počela listati uzorke. Svojim krupnim očima me je neočekivano pogledao. Ponovo sam se izgubila. Toplina njegovog pogleda obmotavala me je čarobnim velom. Zaslepljena njegovom posebnošću klimnula sam glavom. "Ova je prelepa", oduševljeno sam rekla kada sam naišla na uzorak golubije plave kože. "Mislim da nam ta ne bih odgovarala konceptu", rekao je dok je iz tanje fascikle vadio crteže torbi. "Istina", tiho sam snuždeno rekla. Uzela sam telefon kako bih poslala poruku, no Ines me je preduhitrila. Imala je nekih obaveza i javila mi je kako ne može doći. Ostavila sam telefon te prislonila uzorak kože obojene u jarku ružičastu boju uz jedan crtež. 

Sat je već bio otkucavao jedanaest sati, a mi smo imali uraditi još tri modela. Ustala sam kako bih nam skuvala kafu. Proključalu vodu sam sipala na prah te kašikom promešala topli napitak. Spustila sam šolju gospodina Damjana na stol napravivši mesta među papirima. "Ja bih morala samo prosušiti kosu. Brzo ću.", rekla sam nakon što sam otpila gutljaj iz svoje šolje te je odložila na kuhinjski stol. Slatkasti ukus moje kafe prostrujio je mojim telom. Ušla sam u kupatilo i uključila fen u struju. Topli vazduh koji je strujao iz električnog aparata u potpunosti je dovršio sušenje moje kose. Velikom četkom sam prolazila kroz kosu kako bih je uvila pri krajevima. Moja je kosa ponovo bila svetla i plava. Uzela sam gumicu za kosu sa obližnje police i pokupila ju u visoki rep te izašla iz kupatila. Uzela sam svoju šolju kafe sa kuhinjskog stola i ponovo otpila gutljaj. Kafa se već bila prohladila. Okrenula sam se ka stolu za kojim smo radili kada sam videla kako gospodin Damjan spava. Glava mu je klonula na jednom od jastuka dok su mu noge visile sa kreveta. Bio je miran i spokojan i kao takav mi je crtao osmeh na lice. Odložila sam šolju na stol te pokupila papire koji su se nalazili svuda po stolu. Polako sam mu podigla noge na krevet, no one su još uvek bile duže nego trosed. Odnela sam naše šolje u kuhinju i prosula ostatak nepopijene kafe, a potom ušla u svoju sobu. Uzela sam ćebe sa svoga kreveta i ponovo se vratila do gospodina Damjana. Prekrila sam ga te sela na stol do njega. Prigušeno svetlo koje je dopiralo iz moje sobe osvetljavalo mu je lice. U tom trenutku sam želela da se vreme zaustavi i da zauvek ostane spavati na ovom krevetu. Disao je duboko dok mu je na licu titrao blagi osmeh. Dugim je trepavicama milovao svoje jagodice. "Zašto moraš biti takav? Zašto mi moraš pomutiti razum svaki put kada te vidim? Znaš li da svaki put kada te vidim ja prestajem disati? Volela bih da te ovako slobodno mogu promatrati i kada si budan, da mogu posmatrati tvoj sjaj u očima. Zašto si mi tako zabranjen?", oči su mi blago zasuzile. Prstima sam prešla po očima pokušavajući obrisati kapljice tuge koje su mi se tamo nakupile te ustala. Pružila sam ruku u želji da ga pomilujem po glavi, no odustala sam. Povukla sam je ka sebi iako sam ga tada jedino želela dotaći. Oslonila sam se na vrata sobe i u tišini promatrala kako lutajući stazama snova svojim umirujućim disanjem ispunjava prostoriju. 

Ušla sam u sobu i sela za stol ispred malog ogledala. Jednim pokretom prsta otključala sam telefon i brzo poslala poruku obaveštavajući Ines o svemu što se dogodilo ove večeri. Ugasila sam telefon te prišla prozoru i odmakla zavesu. "Čovek u čijem prisustvu ti se svet preokrene leži u tvojoj dnevnoj sobi, Nela. Zašto nisi sretna?", pitala sam se dok sam promatrala kako preostalo lišće lipe pleše na noćnom povetarcu dok se grane lagano njišu. Priređivali su mi pravi jesenji bal. Zavukla sam zavesu te legla na krevet. Zatvorila sam oči tonući u mekani penasti jastuk sa osmehom na licu. "Gospodin Damjan će imati problema sa devojkom zbog ovoga", naglo sam otvorila oči. Hladna kiša realnosti me je zapljusnula. Izvukla sam jastuk ispod svoje glave i prekrila njime lice. Želela sam vikati, otkriti svoju čežnju i bol, no to bi tada bilo pogrešno. Zagrlila sam jastuk te tako legla na njega. Sklopila sam oči i zamišljala kako izgleda devojka u koju je zaljubljen gospodin Damjan. Izjedala me je želja da je upoznam. Zanimalo me je kakve joj je boje kosa, nosi li je zavezanu u visoki repi ili češće uplete pletenicu.  Zamišljala sam je kao devojku dugih trepavica i rumenih obraza. Mogla je biti manekenka, violinistkinja ili slikarka. "Zaboravi to. Jednom ćeš je upoznati.", lupila sam sebe po glavi i umirila svoje misli. Oglasilo se zvono sa obližnje crkve. Prodoran zvuk je označio početak drugog sata novog dana. Polako sam skinula gumicu kojom mi je bila povezana kosa kada sam začula tup udarac u dnevnoj sobi. Naglo sam se otkrila i u nekoliko koraka se našla van sobe. "Nisam te valjda uplašio?", upitao me je šapućući dok je zaobilazio stol. Odmahnula sam glavom iako u potpunom mraku to nije mogao videti. "Jeste li dobro?", napravila sam nekoliko koraka ka njemu.  Glas mi je bio promukao  i pospan te sam tiho pročistila grlo. "Samo sam udario o stol. Izvini što sam zaspao, idem ja sada.", rekao je dok je pokušavao na stolu napipati svoj telefon. "Ostanite, kasno je.", nisam niti promislila, a reči su već proklizile preko mojih usana. Čula sam kako moje reči odzvanjaju među zidovima dnevne sobe. Niti tišina koja nas je sve pokrila ih nije mogla sakriti. "Neće biti problem? Moraću samo do toaleta.", osetila sam kako mi prilazi. Korak po korak mi je bio sve bliži. Svojim je prstima stao na moje te se naglo povukao i izvinio se. "Nikakav problem. Možete spavati i u mojoj sobi. Mislim, ovaj krevet Vam je kratak.", u mraku su mu zasvetlile oči. Bilo mi je neprijatno zbog blizine na kojoj smo se nalazili. Krv mi je vrla u telu dok sam udisala njegov miris. "Ostaću, ali ti neću uzeti krevet. Samo ti spavaj", spustio je ruku na moje rame, a potom prošao pored mene ušavši u kupatilo. "Šta se ovo događa?", tiho sam prošaputala okrenuvši se ka vratima kupatila.