OVO ŠTO ĆU TU NAPISATI JE DIO MOJE KNJIGE ZA KOJU ŽELIM ISKRENO MIŠLJENJE . NE KOPIRAJTE I NE KRADITE MOJE IDEJE. BUDITE KREATIVNI. HVALA . 

...

"O čemu pričaš Garham?",Penoras se ponovno uključi u razgovor. 

"O tome kako sam i ja Čuvar tajni. "

Na tu Garhamovu rečenicu Ida podigne svoje plave oči natopljene suzama ka njemu,zbunjena. Penoras je bio u stanju šoka,a Karel čuvši samo "Čuvar tajni",počeo slaviti i derati se "Ja čujem!Čujem!" Potom je dolepršao do Ide i zagrlio je. Ona kao da je bila zamrznuta u vremenu. Nije nikako regirala na Karelov zagrljaj i radosne povike. Samo je gledala Garhama koji se ponovno spustio na meke jastuke grizući usnicu. Možda njegov plan nije toliko savršen i moža Penorasovo shvačanje stvari nije toliko dobro i doista biva krivo. 

"Ja sam Čuvar tajni.",ponovi Garham naglašavajući svaku riječ,kao da ga Penoras nije razumio. 

"Kako",Penoras je samo to uspio izgovoriti. Zatvori oči i rukama zakloni lice od pogleda. Duboko je disao pokušavajući se smiriti. Mislio je da mu je sve jasno,a onda.Onda je shvatio koliko zapravo ne zna. Smeđe oči izbezumljeno su gledale tamu što je stvorena njegovim rukama. Prozbori još jednom "Kako?",a u očima mu se ne isćita tuga iako su mu oči bile mokre,kao da će svakog trena zaplakati. U očima se vidjelo razočaranje. Životu u laži,život bez ičeg vrijednog spomena. Jedna rečenica je srušila sve. Samo jedna rečenica je dovoljna da čovjeku sruši sve snove. Sva carstva i najjače bedeme koje ni tisuću ljudi ,svaki sa tisuću riječi ne bi moglo srušiti. No samo je jedna kriva rečenica dovoljna za propast. Propast čovjeka koji je mislio da je nešto što nije bio. Propast čovjeka koji se toliko trudio. Propast čovjeka koji se toliko odrekao. Propast čovjeka koji je volio i koji voli. Propast. 

Vrisak propara Penorasove uši,no ne bilo kakav vrisak. Ovaj vrisak je tih vrisak,samo Penorasov vrisak. Vrisak koji je razdirao srce,dušu i sjećanja. Vrisak koji nitko ne čuje,koji je samo njegov. Tihi vrisak,niti Penoras ga nije čuo. Osjetio ga je. Duša je gorila,umirući od boli,vriskove je ispuštala ,za mali tračak nade moli. Dajte toj duši tračak nade,dajte joj da preživi. Dajte toj ranjenoj duši da živi,bez vriskova glasnih  što paraju sve pred sobom. Daje joj da živi. Nemoj plakati ranjena dušo,dobro sad sve će bit. Bolje istinu bolnu saznat,nego u laži živit. 

...

OVO JE SAMO JEDNA STRANICA U KNJIZI PA MI RECITE SVOJE MIŠLJENJE.