JELENA

Konacno,posle toliko godina rad i trud se isplatio. Neprospavane noci koje sam provodila uz litre kafe i knjige sad su iza mene kao i noci kad sam za bednu platu konobarisala po klubovima.

Ovo jutro je tako divno,julsko sunce miluje mi lice.Osmeh mi zaigra na licu dok gledam u cisto plavo nebo koje izgleda prelepo.Vazduh je tako cist, zatvorim oci na trenutak dok se osecam tako slobodno,uzbudjeno, nestrpljivo.

Posle toliko razgovora za posao jedan je bio uspesan. Stojim ispred kompanije N&J.Srecom ostalo mi je jos deset minuta pre nego mi zvanicno pocne prvi radni dan.Taman toliko vremena koliko mi treba da se smirim i oslobodim treme.

Posle par minuta ulazim u ogromu zgradu koja zraci luksuzom.Sta sad?Kuda krenuti?Pogledom prodjem po ogromnom prizemlju.Mnostvo ljudi prolazi, svi poslovno obuceni.I svi tako isti.Muskarci u odelima, crne ili teget,pantalone, bela kosulja, plava kravata koja ide uz to. Devojke u suknjama do kolena uglavnom u beloj kosulji.Ne mogu reci da ja izgledam mnogo drugacije.Svetlo plava kosulja kratkih rukava u kombinaciji sa belom suknjim koja dosteze malo iznad kolena, bele salonke u kombinaciji sa torbom iste boje.Moja kosa boje trule visnje mi je vezana u visoki rep koji doseze do polovine mojih ledja.

Sa desne strane vidim stariju gospodju kako sedi za salterom ogradjenom staklom na kom je naleplje zapis Informacije.

-Dobar jutro, ja sam Jelena. Jelena Maric.Danas mi je prvi dan ovde i nisam bas sigurna gde treba da idem-ljubazno kazem starijoj gospodji koja radi za salterom.

-O, vi mora da ste novi licni asistent gospodina Novakovica?-blago mi se osmehnu.

-Da, to sam ja.

-Idite na dvadeseti sprat tamo ce vam reci kuda dalje i pozuri te,on mrzi kasnjenje.-zabrinuto izgovori poslednji deo kad pogleda u sat.

Odjednom mi proce neka jeza kroz telo i uhvati me trema ponovo.

-Uredu i hvala vam.-brzo odgovorim i krenem ka lifu dok cujem jedno srecno koje izgovara simpaticna gospodja.

Srecom lift je upravo stigao i odmah ulazim u njega.Izgleda da ima 21 sprat, pritiskam dugme za 20 i primetim da vecina koji ulaze posle mene idu do 14-15 sprata.

-Opet ima novu asistenticu.-rece crnokosa devojka koja stoji ispred mene.

-Novakovic?-odgovara druga devojka svetlije kose,koja je skupljena u urednu pundju.

Izgleda da pricaju o meni.To me zainteresova tako da nastavim da ih slusam.Jos jednom odmerim devojke vitke gradje obucene u bele kosulje i crne suknje.

-Naravno,znas da je Jakovljevic u semi sa svojom, prica se da su u ozbiljnoj vezi, nece on nju jos da menja.-crnokosa odgovara.

Jakovljevic,Jakovljevic?

Zvuci mi poznato..

-Bas je srecnica, on je seksi bomba.Sta bi dala da sam na njenom mestu.-ljubomorno rece druga devojka.

A da, to je onaj sarmantni gospodin koji me je intervijuisao prosle nedelje.Jako ljubazan i atraktivan.Secam se i njegove asistentice, prijatna i lepa devojka. Bas idu jedno uz drugo.

-Ipak je Novakovic seksi ikona.

-Pre bi rekla seksi djavo?

One pricaju o mom sefu.Jos ne znam kako izgleda, zapravo ne znam mu ni ime, svi ga zovu gospodin Novakovic.Mislila sam da je neka starija osoba, a kako ove devojke pricaju izgleda da nije.Tesko meni ako cu morati gledati tako seksi muskarca tokom dana.Vec pocinjem da ga zamisljam visok,razvijen, snazan, izrazenog lica sa podsisanom bradom od tri dana..Ma stop! O kakvim glupostima razmisljam, moze on da bude i seksi bog,mene to ne zanima.

-Da upravu si, djavo je on.Sta mislis koliko ce ova izdrzati sa njim?-upita crnokosa

-Dok je ne pojebe i odjebe, otprilike tri dana ako ima srece.-obe pocinju da se smeju.

-Ipak poslednja je izdrzala dva dana dok..-dodaje devojka sa pundjom dok izlaze na 18om spratu.

O cemu one?Progutam kneglu i momentalno izbrisem slike savrsenog muskarca iz glave.Potreban mi je ovaj posao i nema sanse da padnem u iskusenje.Izgleda da imam posla sa likom koji osim sto mrzi kasnjenje ima pravilo zaposli,pojebi i odjebi.Izgleda da je neki seksi gad upitanju, a takve mrzim.

Izlazim iz lifta i pogledam u sat, dobo je imam jos 3 minuta.Kasnjenje je moja specijalnost koju moram podhitno da unistim.Izgleda da cu imati jako nezgodnog sefa koji mrzi kasnjenje.

Nekoliko koraka dalje ugledam gospodju koja je otprilike u 40im kako kucka nesto na racunaru i prica na telefon te krenem ka njoj.

-Da gospodine, upravo je stigla.-govori dok prica na telefon.Izgleda da o meni prica.

-Dobaro jutro, ja sam..

-Dobro je ne kasnis,brzo kreni za mnom.-skoci sa stolice i krene niz hodnik,a ja za njom.

-Slusaj,budi pazljiva,obracaj mu se sa gospodine Novakovicu, ne raspravljaj se sa njim i radi sta ti kaze i ono najvaznije nikad nemoj da kasnis inace letis.

-Zvuci kao da cu raditi za tiranina.-prokomentarisem dok se ona nasmeja.

-Tako nesto,samo jos gore.Perfekcionista je u poslu i ako ti nadje i najmanju gresku tvoje vreme je ovde zavrseno.-govori dok skrece iz ugla i zaustavlja se ispred prilicno velikih vrata.

-Stigla si na vreme, on te ocekuje.Budi pazljiva i profesionalna, on je jako teske naravi i nije mu problem da te odmah otpusti.Srecno.-rece i ode.

Bas si me utesila- pomislim dok postajem previse nervozna, osecam kako mi se znoje dlanovi. Udahnem par puta te pokucam i onda udjem.

Kad zakoracim unutra ostanem zatecena.Ogromna je.Ceo jedan zid uradjen je u staklu skog se pruza pogled na grad.Zidovi su svele boje dok je namestaj od crne koze.U podnozdju prostorije primetim veliki radni sto na komsu uredno slozeni papiri, laptop, telefon i vidim stolicu i samo kosu boje kestena.Sedi u svojoj fotelji okrenut mi ledjim dok gleda u sliku ruze koja se nalazi na zidu.

Dam sebi slobodu te pridjem blize stolu.

-Dobro jutro.-pozdravim ga pristojno pokusavajuci da zvucim pribrano. Sakrivajuci nervozu.

Ko je ovaj covek kao sam usla njego kosa mi deluje tako poznato, sva sam se najezila.

-Tacni ste, to mi se svidja.-dubok muski glas me presece.Tako poznat,samo dublji, jaci, hladniji. Nemoguce!

Progutam knedlu,sta da odgovorim.

-Da?.-nesigurno izustim.

Idalje se ne okrece, sto pocinje uzasno da me iritira.

-Pa gospodjice Maric, izgleda da ste Vi moj novi licni asistent.-ladno kaze zatim se okrenu prema meni i tad nam se pogledi sretnu.

Znala sam, to je on.Taj, taj gad!!Uopste se nije promenio, djubre bilo djubre ostalo.

Pokusavam da izgledam sasvim normalno nadajuci se da me nije prepoznao.Promenila sam se, nisam vise ona mala, nesigurna, zaljubljena Jelena od pre sedam godina,sad sam naucila lekciju..

Ne skrecem pogled kako sam pre to cinila vec uzvracam.Gledam u njegove zelene oci koje deluju skroz iznenadjeno.Samo da me nije prepoznao.Podignem desnu obrvu dok pravim upitan pogled.

-Ponovo se srecemo.-kaze dok mu u glasu mogu cuti trunkicu nesigurnosti.E sad si moj.

-Molim?-upitam ga nevinim glasom.

Dodje mi da cestitam sama sebi.Proslo je sedam prokletih godina od mog najveceg blama i poslednjeg vidjenja.Pa gospodine Novakovicu srecemo se ponovo.

-Nista, uredu je.Sedi te.

Jes.Nasmejem se u sebi,nije me prepoznao.Likujem u sebi dok sedam u koznu stolici pored stola.

-Odmah da predjm na stvar.-kaze i malo zastane.

-Pocni te.-ubacim dok me on samo ostro pogleda te mu poklonim osmeh.

-Bicete moj licni asisteni,nadam se da znate koji je vas posao.

-Znam.-ozbiljno odgovorim iako je ovo bilo retoricko pitanje.

-Drago mi je,onda vasa kancelarija ce biti odmah preko puta moje.Sve sto vas zanima mozete slobodno da pitate ali ne bi voleo da ispitujete za svaku sitnicu.

-Razumem.-vidim da ga moje doskocice nerviraju.

Znam da ovo ne voli ali me jako zabavlja.Morala bi se smiriti, ne zelim da dobijem otkaz ali tesko je odoleti njega da ne podbadam.

-Ocekujem da mi ne upadate u rec.-kaze te mi uputi jedan smrtonosan pogled.

-To se podrazumeva.-moje samopouzdanje pocinje da raste, pravim se da ne znam o cemu pica. Realno nisam mu ni upala u rec.

-Pored kasnjenja, ne podnosim osobe koje misle da su mnogo pametne.-zar misli da se ja pravim pametna?Strasno.

-Svako ima osobine koje mrzi.

Cim te reci izdju iz mojih usta on ostade zatecen i bledo me pogleda.Tako je sladak.Ok ovo zvuci jako lose.

-Vi se salite sa mnom.-kaze u neverici, sirom otvorenih ociju.

-Ne, mislim postoje osobine koje cenimo kod drugih osoba i one koje ne cenimo.

-Pa koje vi osobine ceni te, a koje ne cenite.

-Cenim iskrenost i pravednost,a mrzim kukavicluk, aroganciju i bezdusnost.Zasto je to vazno?

-Zanima me jel vam i mozak ofarban.-podrugljivo rece te se nasmesi.

Sad se i vredjamo?Nije mu se svidelo sto se pronasao u osobinama koje ne cenim,tacnije mrzim.Djubre jedno.O pa nece se ovako zavrsiti.

-Razmisljala sam o tome da ga ofarbem, pa ako mozete da mi preporucite farbu koju vi koristite.-odgovorim mu mrtva ozbiljna, nek se ide do djavola.

-Vi bas ne zelite ovaj posao?

Ne mozes da zamislis koliko mi je potreban ali nema sanse da to priznam.

-Zasto to mislite?

-Vase ponasanje je nezrelo.

-Ne smatram da ste upravu, samo ne dozvoljavam da me neko vredja.

-Uredu,malo sam preterao.No da se vratimo na temu.

MALO? Duboko udahnem da se smirim, ovaj covek me izludjuje.

-Vasa kancelari je odmah preko puta moje to sam vec rekao.Od danas pocinjete sa radom na stolu vam se nalaze podaci koje zelim da slozite i izracunate koliko je povecanje proizvodnje u poslednje 4 godine..... -Ocekujem ujutru do 7h da rezultati budu na stolu.

Da li je on normalan?Nemguce, ovo je namerno uradio.Sad bi mu svasta rekla,ali umesto toga samo se nasmejem.

-Uredu, ako je to sve ja bi pocela sa radom.-mirno kazem kao da je to posao od dva sata.

-Da, ovaj samo jos nesto.

Sta sad idiote?Umesto tog pitanja samo mu se nasmesim i upitno ga pogledam.

-Ako se zadrzite ovde,malo povedite racuna o vasem odevanju.-

Na ovo ne mogu da precutim.Prvo kosa, sad odeca.Taj gad obicni,djubre jedno, nece moci ove noci.Osecam kako mi krv kljuca dok para izlazi iz usiju.

-Vi povedite racuna gde gledate.Moje odevanje je sasvim pristojno.

-Sta to treba da znaci?

-To sto znaci.-ljuto odgovorim

-Imate srece jer sam danas raspolozen tako da imate upozorenje, ne igrajte se vatrom.-upozorenje malo sutra.

-Vatra mi ne moze nista, ja sam voda.Kao sto znate vatra ne moze da sprzi vodu ali voda gasi vatru.-kazem i krenem da izdjem pre nego sto dobijem otkaz.

-Promenila si se Jelena, videcemo dokle ces da budes hladna pre nego sto isparis.-okrenem se ka njemu i vidim da se smeje.

Sranje,srenje,sranje.

Smiri se,smiri, blefira.. govorim sebi.

-Ne razumem?-pogledam ga bezizrazajno.Ako sam nesto naucila za ovih sedam godina to je da glumim.

-Nista,mozete da idete.-rece i tad izadjem i konacno mogu da disem.
______________________________________

Nova prica :)
Kako vam se cini?
Ostavite vote i komentar ako zelite :)