Dignite ruke svi vi kojima ova rečenica neviđeno ide na kurac.

Evo me, tu sam 🙋‍♀️

Za početak, ako očekujete nešto poput "Tačno 6743 razloga zašto udomiti životinju", grdno se varate. Stoga, mislim da bi najbolje bilo da samo lagano napustite ovo poglavlje i pravite se da nikad niste dobili notifikaciju da je izbačeno.

Kućni ljubimci su deo naših života već poprilično dug vremenski period. Evoluirali su, menjali se uporedo sa nama, ljudskom rasom. Najčešći odabir ljudi budu psi ili mačke. Potom glodari, ribice, u ređem slučaju egzotične životinje.
A danas je vreme za priču oko koje se, kako se meni čini, vode borbe na život i smrt.

Udomi - ne kupuj.

Udomljena životinja podrazumeva životinju koju ste pokupili sa ulice i usvojili je kao ljubimca ili ste je pronašli u azilu gde smeštaju takve životinje. To su u skoro 98% procenata mešanci, životinje čija je krvna linija nepoznata, ne svrstava se ni u jednu rasu.

Pod kupovinom životinje obično se podrazumeva da uz samu životinju dobijate i dokument koji potvrđuje da je životinja čistokrvna i rasna. Taj dokument se zove rodovnik i na njemu je ispisano čini mi se 5 kolena unazad. Dakle prvo roditelji životinje, pa roditelji njenih roditelja, njihovi roditelji... Takvim prikazom zapravo uviđate da vaša životinja nije rezultat INCESTOIDNOG sparivanja, odnosno ukrštanja životinja u srodstvu.

Pre glavnog dela, kratko i jasno, ja sam tip koji nikad neće udomiti životinju. Prosto, ja takvu životinju ne želim. I ne vidim nikakav problem u tome. Da se razumemo, to apsolutno ne znači da ne volim životinje. Volim, samo na svoj način koji apsolutno ne mora da se sviđa bilo kome. Navešću toliko glup i banalan primer da me unapred sramota onoga što ću napisati ali imajte u vidu da pojedinci koji mi pažljivo analiziraju svako slovce nisu nekog zavidnog moždanog kapaciteta. :)
Na primer, ja gotivim gasere ali naježim se od gađenja kad vidim e-likove, estetičare, alt kuje... To ne znači da mrzim sve ljude, samo mi nečiji izgled, ponašanje itd. više odgovaraju.
Da se razumemo, ne upoređujem ovde nikoga sa životinjom. Već sam rekla da je primer preglup ali jedini dovoljno jednostavan koji mi pada na pamet.

Idemo sada, čuveno "za i protiv".

Udomljena životinja

Ne sumnjam da je prelep osećaj znati da si nekome spasio i ulepšao život ali postoje brojni nedostaci kod njuški sklonjenih sa ulice. Prvo što, nadam se da nema potrebe da napominjem ovo, treba uraditi s njom jeste - otići kod veterinara. Ulica je leglo parazita, virusa, lakših i težih bolesti od kojih pojedine mogu uticati na čovekovo okruženje ili čak na njegovo zdravlje. Potom, takva lečenja su ponekad skuplja nego što ste očekivali. Shvatite kako želite ali taj isti novac bih radije potrošila na zdravu životinju. A naravno, dotaći ću se i toga da kupljeno ne mora nužno da znači i potpuno zdravo i pravo. Isto važi i za udomljene životinje, šansa da su bolesne nikad nije stoprocentna!

Dalje, odmah želim da razjasnim jedan mit. Sigurno ste milion puta u novinama čitali dirljive romantične bljuvotine o udomljenim životinjama koje plaču, njihovim emotivnim reakcijama. O udomljenim životinjama koje su se preporodile nakon usvojenja. Tipa, u azilu su bile bolesne, izglednele, na rubu smrti, a posle usvojenja su osvojile prvo mesto na lokalnoj izložbi mešanaca, proputovale svetom i kandidovale se za predsednika i drže mandate.
No.
Prvo, samo se setite koliko tih priča je predimenzionirano ili potpuno izmišljeno. Znate šta je verovatnije?
To da životinja sa ulice/iz azila ima neku traumu. Ako je mlada, manje su šanse. Ali sasvim je moguće da se desi da udomljeni pas npr. ima neprirodne reakcije, isuviše nepoverenja ili ga je nemoguće socijalizovati i istrenirati za stvarno osnovne stvari poput nošenja ogrlice i povoca, odlaska u wc...

Slažem se da su uslovi u 99% azila krajnje nehumani, i vama je poznato da se većina tih životinja eutanazira (uspava). Da je potresno, jeste, da nema drugog izbora, nema. Molim ekstremne ljubitelje da se suzdrže od svakog komentara na ovu rečenicu. Prosto nije moguće pokupiti svaku životinju koju vidite na ulici i hraniti je, održavati i negovati sve dok ne umre prirodnom smrću. Apsolutno nije.
Životinje se takođe i razmnožavaju. Uzmimo mačke za primer, u roku od pola godine ulična mačka ima oko dva okota, u proseku tri do četiri mačeta u svakom. I tako od jedne mačke dobijemo između 7 i 9. Potom na te mačiće dođe red pa se i oni razmnožavaju... mislim da to malo ne ide tako, sry.

Čini mi se da je početkom prošle godine pokrenuta akcija sterilizacije uličnih pasa i mačaka tako da se njihovo razmnožavanje donekle iskontrolisalo. Iskreno, poštujem.

Kupljene životinje

Kupljena, rasna životinja potiče iz odgajivačnice. To znači da je rođena i odrastala u uslovima apsolutno prilagođenim potrebama njene rase, pod stalnim veterinarskim nadzorom i da je od najranijih dana "vaspitavana". U odgajivačnicama važe stroga pravila kupovine, neka od njih (a kojih se ja kao vlasnik takvih životinja pridržavam) su:
-Prilikom kupovine odgajivač i kupac poptisuju kupoprodajni ugovor koji postoji u dva primerka, jedan odgajivaču, drugi vlasniku. Tim ugovorom kupac se obavezuje na brigu o životinji po utvrđenim pravilima.
-Obaveza novog vkasnika je da povremeno izveštava odgajivača o napretku i zdravlju životinje.
-Kupac nema pravo da na svoju ruku, bez obaveštenja odgajivača te njegovog odobrenja preproda životinju.
-Kupac potvrđuje da je upoznat sa mogućnostima rasploda životinje (da li je sterilisana ili ne) i shodno tome obezbediće joj otpimalne uslove za parenje. Takođe, obavešten je da je NAJSTROŽE zabranjeno izrabljivanje životinje (teranje na konstantno parenje) zarad ličnog novčanog dobitka.
Ima mnogo takvih pravila ali apsolutno svako postoji zarad dobra životinje koja se kupuje.

Zašto sam ranije napomenula da rasa nije i garancija da je životinja zdrava?
Upravo zbog postojanja divljih odgajivača, odgajivača na crno. Zarad ličnog dobitka, njihove ženke su primorane da imaju više od normalnog broja okota, time imaju više "materijala" za prodaju i brže profitiraju.
Kako znati da kupujete od odgovornog odgajivača?
Prvi korak je provera da li je odgajivačnica registrovana i priznata od strane WCF udruženja (za mačke) ili WDF uzdruženja (za pse).
Potom, obratite pažnju na to koliko odgajivač eksponira svoje životinje tj. roditelje mladunaca. Sve informacije o njima treba da budu dostupne i trebalo bi da vam bez problema pokaže i njihove rodovnike.
Odgovoran odgajivač vam NIKADA neće dati mogućnost da vam umanji cenu životinje tako što bi je prodao bez rodovnika. Rodovnik je za životinju isto što i pasoš, zdravstvena knjižica i lična karta za čoveka. Takođe, držanje takve životinje bez određene dokumentacije ponekad može biti čak i kažnjivo.

Šta čini dokumentaciju jedne životinje?
Rodovnik
Dokument sa pečatom međunarodnog udruženja felinologa čime se potvrđuje apsolutno legalan i ispravan rad odgajivačnice. U njemu su svi podaci o životinji i njenim roditeljima.
Izložbena karta
Liči na notes koji koristite ukoliko učestvujete na izložbama pasa/mačaka. U njemu sudije popunjavaju polja i daju konačnu ocenu i utvrđuju da li vaš ljubimac odgovara standardima rase.
Zdravstvena knjižica
Bespotrebno objašnjavati.
Pasoš
Životinja se ne može izvoziti u inostranstvo bez potvrde da je vaša, da je zdrava i očišćena od parazita.

Odgajivačnice su često organizovane po principu rezervacije. Životinja određeno vreme provodi kod odgajivača koji je socijalizuje, vaspitava, obavlja sve neophodne preglede kod odabranog veterinara. Tek nakon par meseci (obično do 4 meseca) ste slobodni da vodite vašeg ljubimca u novi dom. Tokom perioda rezervacije, odgajivač vas obično obaveštava o zdravlju životinje, njenom ponašanju, karakteru koji jojnse formira, neretko vam šalje slike itd.
Ukoliko vam se nudi mogućnost da preuzmete životinju staru mesec dana ili dva meseca, tu verovatno nešto nije kako treba.

Dakle, jedina ispravna kupovina je iz proverene, registrovane odgajivačnice.

Zaključak ovog poglavlja posvetila bih i jednoj i drugoj vrsti ljudi. Ako volite životinje bez obzira na rasu i pedigre - divno. Ali to ne znači da ste bolji od ljudi koji žele rasnu životinju koju bi kupili. Niti više volite životinje ako neku udomite, niti imate pravo da nekoga osuđujete jer koristi svoje puno pravo na izbor. Svakako, onaj ko kupi životinju voleće je isto kao vi koji je udomite. Zar to nije jedino važno?
Takođe, nije u redu da namećete svoj izbor drugima ovom famoznom rečenicom. Niko nema ništa ni protiv vas ni vaše životinje, ali protiv vaše OSUDE sa nepostojećom osnovom i te kako ima. :)

Mislim da sam iole sročila sve što sam htela da kažem. Pasusi o odagjivačima pisani su po mom ličnom iskustvu tako da ako imate pitanja vezana za rad odgajivačnica i kupovini iz istih - slobodno pitajte.
🖤