Deo vas, znatno manji od broja čitalaca ove randok knjige, čita i "Neću kući". To znači je deo vas upoznao i moju priču, dok je drugi deo nije video/ignoriše je/ne zanima ga/njnjnj.

U prvom delu randoma trebalo je da vas upoznam sa sobom što je bio tako maestralan promašaj da je teško da će se ikad više ponoviti. Ali zato ću vas danas upoznati sa "Neću kući". To takođe znači da postoji mogućnost da vam nenamerno spojlujem nešto. Samo da se zna da u tom slučaju apsolutno nisam kriva.

Moram da kažem, ovom delu trebao je da prethodi nastavak dotične priče. Ili da ga sledi. No ipak, mislim da taj nastavak neće izaći. Kao ni jedan drugi. Iako još nije sigurno, smatram da je "Neću kući" priča koja je dobila svoje poslednje poglavlje mnogo pre nego što je trebala. Ponavljam, nije isključeno da preko noći vratim svoj beskrajno iritantni ego i iz nekog inata naštancam šest nastavaka jedan za drugim ali zaista mislim da su šanse izuzetno male.

Bilo kako bilo, neću dodatno da mračim (stv je bilo dovoljno u prvom poglavlju), pređimo na ono što vam nisam rekla, a trebala sam. I na ono što vam niko drugi ne bi mogao reći i što bi sami teško saznali.
Ukratko, danas pričamo o tome kako ja doživljavam dosadašnji plod mog rada.

NEĆU KUĆI

Svi je već znate kao priču o Darku i Dei koji su užasni prema svima, čak i sami prema sebi ali se magično u prisustvu jedno drugog pretvaraju u najtoplija i najnežnija bića na zemlji. Uskliknimo s ljubavlju - krindž. Ali, da li je priča samo to? Da bih vam makar mizerno približila osećanja prema toj knjizi, predstaviću vam je u obliku mišljenja koje inače dajem. Nikome nisam bila blag kritičar (bar se nadam) a sasvim sigurno ću sebi biti najgori.

-Cover
Cover je pravljen samo sa željom da se slike momka i devojke preklapaju i da to budu baš određene slike koje sam ja našla. Namerno sam tražila devojku koja se smeje i dečka koji izgleda iscrpljeno sa cigarom u ustima. Njih dvoje na coveru vam zapravo slikovito prikazuju opis priče, tačnije deo opisa u kome se Darko i Dea pominju. Sve je u poslednjoj rečenici gde je Dea puna života i volje za istim (ko će ga znati šta sam tu iskenjala) a Darko nije te sreće. Ukratko - kontrast su. Ona se smeje, on ne. Nisu oboje depresivni, nisu oboje srećni, nisu vukodlaci koji vide pun mesec, kontrast su. Podignuta glava je takođe gest sa kontrasnim tumačenjima - ili apsolutna pobeda ili apsolutna nemoć. Po završnici covera oborilo me sa nogu to koliko mogućnosti i simbola mi je devojka koja ga je radila potpuno nesvesno ubacila. Font izgleda kao dim koji nestaje - praktična metafora na porok (glavni likovi su pušači) i duboka metafora prolaznosti svega. Takođe, cover je ukrašen citatom koji je više vezan uz naslov priče.

-Naslov
Boli me što ovo moram da objašnjavam uopšte ali idemo, polako. Apsolutno je vezan za priču. Žao mi je ako se to ne vidi do polovine prvog poglavlja ali odgovorno tvrdim da jeste. Par čitalaca je i primetilo da se sama rečenica "Neću kući" pojavljuje par puta u dijalozima likova u priči. Potpuno objašnjenje nastavka nije u njima, naslov nije dobijen po rečenici priče. Naslov upućuje na probleme koje svi imamo iza sebe i kojima ne želimo da se vratimo kad se napokon maknemo od njih. Sva četiri ključna lika priče imaju neku "tajnu", nešto što ih muči i sa čega žele da skrenu misli. Dok su zajedno, ne razmišljaju o problemima i osećaju se spokojno. Povratak kući znači - povratak problema. Tačnije, povratak "kući" ne označava samo kuću kao dom, mesto gde živimo. Kuća označava mesto gde smo sami i gde postoji neutralna vrsta mira koja ne mora nužno ni prijati niti škoditi. Stoga "Neću kući" znači - ne želim ostati sam/a. Poenta je da se sva četiri lika zapravo plaše samoće i svojih mračnijih strana.
Sve ovo je imalo mnogo smisleniji oblik u mojoj glavi (mislim isključivo na način na koji je napisano) ali ako sam iole približila poentu naslova, biće mi neizmerno drago.

Citat koji je neka podvrsta naslova dopunjuje njegovu misao.
"Nisu svi oni koji lutaju izgubljeni".
Oni koji lutaju su možda pobegli od nečega i ne žele da budu vraćeni... kući. :)

O opisu priče ne verujem da bi se mogla voditi neka posebna diskusija sem o prvom delu. O onom mini-predavanju iz geometrije, o trouglovima i bolu kom tu nije mesto. U našem verovanju, a i mnogim drugim, trojka je savršen i moćan broj. I sve što ima veze sa trojkom je moćno. Stoga je trougao najjača formacija bilo čega. Zamislite sad trougao, svaka temena tačka povezana je sa još dve, jel tako? Zapravo, ima dva "oslonca". I zato je stabilna i ne postoji mogućnost njenog pomeranja. Deo da je bol moćniji od trougla je moj umetnički doživljaj priče jer o bolu pišem, iako to možda u dosadašnjim poglavljima nije toliko vidljivo. Ali da, svako od njih četvoro će osetiti bol i patiće. Samo što ne volim da ubrzavam radnju i sve to teče prilično sporo. A napominjem, sad možda i potpuno staje.

-Likovi
Lec du dis šit. Lec du dis šit...

Dea
Ide na kurac svima, razmažena je, ima bogate roditelje njnjnj. I šta joj fali, molim lepo? Znate ono, ima se-može se. Ko će je kriviti?
Ja sam je stvorila kao savršenu jer mi je takva trebala. Trebala mi je takva da ne zna da se i njoj mogu desiti loše stvari kao "ostalim smrtnicima", treba mi takva da misli da je zaštićena od svega. Treba mi takva da mogu i nju da naučim šta je bol.

P.S. pitanje čitaoca:
Ne nosi roze mašnu jer iako je razmaženo tatino derište - ne nosi haljinice i štramplice niti preferira ukrase za glavu. (Prim.aut.)

Bojan
Iskreno, nije mi bila namera da ga stvorim emotivno osakaćenog ali slučajno jesam. Proživeo je to što je proživeo. Porodični problemi mu nisu dozvolili da očvrsne kako to obično biva nego su ga ostavili nežnog i povučenog. Mislim da je to neka zlatna sredina između nasilnika (nastalog po ugledu na počinitelja nasilja nad njim ili njemu dragom osobom) i slučaja koji je na sedativima i leči se u nekoj duševnoj ustanovi zbog trauma. Ravnoteža i spokoj su njegov element i smatram da ne treba da ga diram.

Džo
Deina patetična "bff".
Ona je onaj tip koji smara. Onaj tip koji govori "Ajde ipak ne... a ne znam... nisam baš sigurna... bolje nemoj... zašto radiš to tako..." Iritantno, a?
Ozbiljno, jel stvarno volite te dobrice? Nije vam naporno njihovo nametanje te dobrote u svetu u kom ona retko gde može da se nađe? Trgnite se, ja pokušavam da napišem realnu priču sa realnim likovima.
Ako baš moram da uprostim - Džo je onaj jedan lik koji ostane sam u učionici kad svi ostali pobegnu sa časa.
Gotivite te likove? Ili ste vi taj lik?
Onda imam stvarno lošu vest za vas.
Drugo, brani dečka drugarici. Okej, ima argument - on je tip kog treba zaobići. Ali. Jedno veliko ali. Zaboravljamo detalj da je on PO PRIČAMA loš lik. Šta nam to govori? Mislim da je dovoljno da ovde stanem i pustim vas da sami razmislite.

Darko
Bez sprdnje, najkompleksniji lik u priči.
Već sada oko njega postoji veliki broj nedorečenih stvari i misterija koje ne mogu i ne želim da otkrivam. Zaustavimo se na njegovoj ličnosti koju do sada otkriva.
Pitala sam vas jednom da li vam se čini kao bad boy. Pogađate, skoro jednoglasno je rečeno "Da".
Međutim, Darko potom pokazuje stranu za koju mislim da ne postoji termin.
Priča o gestovima koji su stari vekovima, o mrtvim muzičkim pravcima, o grčkoj mitologiji...
Bez greške zna kako se postupa u društvu nekoga, ima smisao za humor i čini se, beskrajno strpljenje i toleranciju?
Šta sad?
Stvar je jednostavna - Darko je ličnost koju sam izabere. On je miks više različitih tipova osobe u jednoj. Ne mešajmo to sa dvoličnošću pls, mada ume biti i takav.
On se prilagođava. Pitanje je da li sebi ili drugima.
A zašto se prilagođavamo sebi?
Da bi nam bilo što komfornije i da bi se osećali što opuštenije.
A zašto nekome treba opuštenost u najnormalnijim situacijama poput treninga, boravka sa više ljudi u prostoriji ili čak u boravku sa najboljim drugom?
Za sve postoji razlog. Apsolutno za sve. I ponavljam, svaki od ovih likova je upoznao ili će tek upoznati bol i posledice koje nosi.

✨✨Derdra✨✨

Ima čak i specijalne efekte kod imena. Toliko.
Derdra je mačka.
Naravno, skupa mačka.
I Derdra ima pojedine ljudske osobine.
Tu nema nikakve simbolike, a bogami ni kenjanja pisca.
Derdra je ličnost moje mačke i nijednog trenutka njeno ponašanje nije prilagođeno priči.
Ovo stavljam samo kao napomenu koliko je sphynx iznad svih ostalih mačaka. Predstaviću to i najjednostavnijim dijagramom ikad
Sphynx >>>>>>>>>>>>>>>> sve ostale mačke

Imam osećaj da je mnogo toga što sam trebala da kažem ostalo nedorečeno ali prosto se ne mogu setiti ničega. Stoga, možete mi pružiti priliku da to ispravim tako što ćete biti slobodni da postavite svako pitanje ili kontra-argument u komentarima.
Neću više da dužim.
❤