Nikad do sad mi se nije desilo da led ne popušta uopšte.Stoji,ali se zato ništa ne dešava,što me prvobitno i zabrinjava.Dok je Farbod pokušavao da me ubedi da idemo pogrešnim smerom,posegnuo je za mojom rukom,ali led mu je zaledio vrhove prstiju.Jauknuo je i tada sam zakočila.Ako se otmem kontroli,niko neće moći da me obuzda,jer pre svega,niko neće moći da me pipne.Našla sam se u teškoj nedoumici,ali moram da pokažem ono malo ljudskosti koje mi je ostalo.

*********

,,Sofija,ovo uopšte nije dobra ideja"

,,Da,Surbin,čula sam tu rečenicu i prethodnih deset puta"

,,Možda bi trebalo da obratiš više pažnje na nju"-prekrštenih ruku,bela kao sneg,hodala je iza mene,štrecajući se na svaki šum.Prevrnem očima i samo nastavim sa hodom.Surbin,kao princeza ledene zemlje,može naravno da kontroliše led,ujedno je i jedina koja može da pipne najnižu temperaturu a da se ne zaledi niti bilo šta oseti,pa tako i mene.Njoj verujem,a i ne postoji način trenutno kojim bi mogla da me otkuca.Uporno nastavlja.

,,Tvoj otac će biti jako ljut zbog ovoga,zbog Tea i Marije...zbog svega"

,,Aha"-više ne znam kako da odreagujem.Namrštim se kada spoznam krajnji obod šume.Samim tim,znači da ulazimo u Leonovu teritoriju.Nema stražara,nema izvidnika.

,,Treba da stanemo"-kaže Farbod.

,,Ma nemoj..pa da mi neko minsko polje pukne pod facu"-drsko mu odvratim.

,,Hajde Sofija,znam te ceo život,pametnija si ti od te rečenice"-pogledam ga i opet se pojavi neverica da sam ovog čoveka znala ceo život,a da ga sad vodim svom najvećem neprijatelju.

,,I mnogo moćnija...zato bolje ćuti izdajniče"-ubaci se Surbin,besno ga gledajući.

,,Ne,u pravu je.Osećaš li to?"-ukopa se u mestu i fiksira pogled na jedno drvo.Pogledam u tom pravcu i sekundu pre nego što me nešto ne obori na zemlju,spazim Ounija i njegov pokvareni osmeh.Farbod samo stoji i gleda,dok Surbin probada dvojicu pomahnitalih vampira.Kupam se u vučjim balama dok u jednom trenutku i krv ne poteče.Kurvar zacvili i moj šiljak ga obori na zemlju.
Ustaj.

Začas se nađem na nogama i oslobodim se kako bih se povezala sa zemljom.Dolazi ih još,Surbin se uspešno savladava,a Farbod...NJEGA NEMA!Brzo se okrećem,vidim ga kako ubrzano hoda sa Ounijem ali se ipak okreće ka meni.Krenem da trčim ka njima dok jedan pokušava da me zaustavi.Ne stiže predaleko jer ga zaledim pa pustim da se razleti u vidu susnežice.Vidim da se Ouni i Farbod sada već prepiru,što meni ide u korist.Zaledim ih obojicu i ponosno krenem ka njima,ipak,zaustavlja me Surbinin vrisak.Stena od čoveka,i dalje se pitam da li je čovek,nadvio se nad njenim malim telom i iz usta isteruje više od jednog para očnjaka.Puna vilica takvih...raširim oči i pošaljem led do njega.Obuhvata ga,ali ne zaledi ga.Surbin je pala u nesvest i više ne može da se brani.Ostalo ih je još mnogo,srce počinje nenormalnom brzinom da mi lupa,ja ne znam šta da radim.Iz nemoći,prepuštam se besu i od tog trenutka Fortis preuzima stvar u svoje ruke.

********

Surbin

Budim se uz blagi bol na nozi.Imam osećaj kao da lebdim,a i mnogo je hladno,čak i za mene.U sekudni uspem skroz da se razbudim i sve što uspem da vidim jeste Ounijevo obezglavljeno telo.Promeškoljim se,jer shvatim da me neko nosi i pogledam u prosedu bradu čoveka koji me štedi mučenja puta.Vidim led,svugde je led,čak i sa neba pada sneg...Krenem da upozorim mog nosača na plavooko čudovište koje nam se približava,duge bele kose i promrzlina po licu,pomalo i plavičaste kože.Nemam glasa ali i prestanem da se trudim kada prepoznam pogled iza tog neprirodnog plavetnila.
Ali njen pogled nije jedino što prepoznam,već i siluetu koja obitava oko nje...

*********

,,Još koliko?"

,,Blizu smo,potrudio sam se da nas ne vide"

,,Hvala na trudu"-sve vreme gledam u Surbin koja se nije mrdnula od kako ju je Farbod uzeo u ruke.On stalno pokušava da započne neki razgovor,ali ja sam potrošila energiju da čak i dišem.Sada tek shvatam koliko sam glupa i brzopleta,naivna čak šta više.Ne znam kako sam mislila da ću se boriti protiv kralja,kad sam svu energiju potrošila na deset njegovih ljudi.Shvatila sam kakvo sam čudovište i sa kojim uživanjem sa skinula Ouniju glavu sa ramena.Shvatila sam koliko sam jadna i da ni ne zaslužujem prezime De'ponše, ne znam ni zašto se uopšte borim protiv Leona,na kraju krajeva,ne želim krunu,ne želim novac,samo hoću svog Danijela.Ali onda se setim Marijinih reči "kralj iluzija,zar misliš da mu je bio problem da i tebi stvori jednu?" ,šta ako je Danijel mrtav zaista i Leonu je sve ovo bio plan da me zavara,oslabi čak šta više,samo iz straha da ću mu uzeti njegovu zlatnu krunu?

,,Vidiš li je?"-podignem pogled i spazim veličanstvenu građevinu i magijske prstenove koji se vrte oko vrha.

,,Idemo.I nemoj da mi praviš sranja,inače ćeš doživeti sudbinu od maločas"

Visoka nizbrdica vodi nas pravo do gradske kapije.

*********

Stražari vide samo Farboda i Surbin,koji nju nosi kao ratni plen.Graciozno šetam i gledam ljude koji iako gledaju u Farboda,bace pogled i iza njega.Proveravam da li stvarno radi čin nevidljivosti i jednom kada se uverim,požurim ispred njega.

,,U zamku ne radi ni jedna čin sem kraljeve i onih čini koje on odobri"

,,Zamak...zašto je neki zovu kula?"-ignorišem njegovu informaciju,jer znam šta želi da kaže,samo ne znam da li je svestan da sam zbog Leona i došla ovde.

,,Mislim da je bolje da to pitaš strica kada se sretnete"-okrenem se ka njemu i vidim ga da gleda negde gore.Usmerim pogled u istom pravcu i vidim Leona naslonjenog na ogradu terase.Zastanem i nadam se da vidi i mene i moj pogled,pun mržnje.Stražari nas opkole sa svih strana i usmere strele i koplja ka nama.Vidim da većina gleda u mene i shvatim da je Farbod srušio barijeru.Sa njegove strane spuštaju koplja i on sa Surbin odlazi,klimajući glavom ovima što mene drže na nišani.

,,Pazi je Marko"-pogleda me,ako mogu da kažem tužno i samo ode.

,,Princezo,molimo Vas da mirno pođete sa nama ili ćemo morati da upotrebimo silu protiv Vas"

,,Ma hoćete li?"-podrugljivo odgovorim i krenem da koračam između njih.Nevoljno se sklanjaju i kreću za mnom.Vidim Leona kako širi ruke kao da dočekuje najdražu stvar na svetu,ali ne znam zašto me je đavo naterao da skrenem pogled u pravcu braon kuće,nedaleko od zamka.Ponovo se zaustavim i led se raširi oko mene.Miranda stoji sva uplakana na tremu i uporno rida.Vrata kuće se odjednom otvaraju i vidim samo čoveka kako izlazi kroz njih.Vid mi se muti i samo uspem da se naslonim na Leona koji me oberučke prihvata na svoje grudi i gura sav moj led nazad,u ponore moje polupane duše.