Taman kada smo krenuli kroz hodnik,jedan od čuvara je pokucao na vrata i ne tražeći dozvolu ušao unutra.Spustio je pogled i bez obraćanja rekao mom ocu da je nešto hitno iskrslo.Moj otac ga je gledao i ovaj je samo klimnuo glavom.Pogledao je na trenutak u mene i brzo izašao.

,,Tata,šta se dešava"-zamišljeno je gledao u čoveka koji je malo pre ušao,pa onda prebacio pogled na mene.

,,Ništa zlato,sve je u redu"-poljubio me je u kosu i u čelo-,,Izgleda da će ovo morati da sačeka"

,,Nije problem,navikla sam da čekam"-očima mu je prešla neka senka,onda je pogled usmerio na Viktoriju i klimnuli su glavama jedno drugom.Pustio mi je ruku u kojoj sam osetila samotnu prazninu.Izašao je i za sobom zatvorio vrata.Izdahnula sam uz shvatanje da ću uvek morati da čekam.Od Viktorije ne očekujem nikakav odgovor,jer ona se ovome još od početka protivi.Okrenula sam se ka njoj.Gledala me je prekrštenih ruku i najverovatnije zadovoljnim očima.

,,Šta god"-okrenula sam i prešla tri stepenika kada me je zaustavila.

,,Šta ako je Danijel živ?Ali šta ako nije u zamku,već je uspeo da pobegne i nije ti se vratio,već je samo otišao,možda našao novu ljubav..."-u momentu me preseče bol u grudima,a zidovima zapucketa led.Nikada tako nisam razmišljala,i neću,jer Danijel to nikada ne bi uradio.Pokušavam da se smirim i ubeđujem sebe da Viktorija samo hoće da me naljuti.

,,Da li uživaš trenutno?"-Pitam je ne okrećući se.

,,Misliš da mi tvoja patnja stvara zadovoljstvo?Kakvim me čudovištem smatraš Sofija?"-poluglasno me pita,a ja siđem sa stepenica kako bi videla suzu koja mi klizi niz obraz.

,,Čudovište je tepanje za ono što si ti.Znam da pokušavaš nešto,ko zna,možda te je i Leon poslao.Hoćeš da me razoriš,oboje to hoćete,pokušavate nešto da mi uzmete ali ne shvatate da ste mi sve uzeli onog dana kada je Danijel otišao"

,,Tako misliš?Misliš da sam izdajica?"-zvučala je povređeno,ali nju ne može da boli ni upola kao što boli mene.Dramska pauza je čekala samo na moj odgovor.-,,Misliš da bih mogla da vas izdam?"-približila se par koraka,pokušavajući da me podstakne da joj odgovorim.

,,Iskreno,znam da ti to možeš mnogo gore"-još jedna suza mi je kliznula niz obraz,ali suza besa.Ustuknula je i videla sam koliko sam je u stvari povredila ovim rečima.Gledale smo se par trenutaka,činili su se kao večnost.

,,Polazi"-odjednom je rekla i otvorila ulazna vrata.Gledala sam je zbunjeno-,,Ajde!Hoćeš da znaš istinu?Da vidim koliko možeš da je podneseš"-šmrknula sam i obrisala suze.Čekala je ,negde duboko u meni,nešto se pomerilo i bol mi je ponovo prošla grudima.Krenula sam za njom.Taman kad sam zatvorila vrata,nešto me je ponovo zabolelo.Uhvatila sam se za grudi i blago se nakašljala.Sišla sam niz stepenice i krenula da pratim Viktoriju.Bile smo na pola dvorišta kada je bol počela da mi šiklja u grudima.Zarežala sam kao ranjena zver.Gubila sam ravnotežu i zemlja me je na kraju privukla sebi.Držala sam se za grudi i počela da se grabim sa vazduhom.Viktorija me je podigla u naručje,negde u daljini sam čula i Marselonu...Diaru i Gejba...Danijela...

*********

,,Opet ti"-gledala sam u misterioznu crnokosu devojku.

,,Opet ja"-delovala je tužno.Od kako sam došla samo smo sedeli ispod hrastove hladovine i gledale beskonačno zelenilo koje nas je okruživalo.Osećaj je bio prazan,ni o čemu nisam razmišljala,samo sam pustila da mi oči upijaju tu lepotu.

,,Ne mogu da shvatim da li si dobra ili zla"-izložila sam sasvim hladno.Frknula je i naslonila glavu na moje rame.

,,Da li bi ti to pomoglo da rasudiš da li ti treba moja pomoć ili ne?"

,,Verovatno"

,,Dobro onda...zašto misliš da sam zla?"

,,Zato što si me prošli put mučila"

,,Hmm,a zašto misliš da sam dobra?"

,,Ne mislim...osećam..."-nije mi neko objašnjenje.

,,Osećaš...Osećaš li ovo?"-ništa se nije dešavalo,ali nešto u meni se uzburkalo.

,,Mislim...da da"

,,Vrlo dobro"-sklonila je glavu sa mog ramena i uspravila se.Mnogo pitanja mi se vrzmalo po glavi,ali nisam imala ni jedno snage da postavim jer znam da neću dobiti odgovor.

,,Danijel mi nedostaje.Mnogo.Hoću li ga ikad videti ponovo?"-ovog puta me je pogledala.

,,Recimo da se sretnete ponovo...da li bi jedan trenutak bio dovoljan?"-približila je kolena bliže sebi i prekrstila ruke na njima.Da li bi zaista trenutak bio dovoljan?Odmahnula sam glavom.

,,Nama cela večnost ne bi bila dovoljna"-gotovo šapatom kažem a ona se zamišljeno nasmeje.

,,Kako ga viđaš?"

,,U snovima najčešće.Ali ima i situacija kada mi se priviđa dok sam sasvim budna"

,,Mmm da,zlatna pera najviše legitimacije vode za ljubav...ona je njihova snaga...znaš li zašto?"-zastala sam da razmislim o njenim rečima.

,,Jer je jedna od sestara bila smrtno zaljubljena u mladića?"-okrenula sam se ka njoj da bih videla odgovor.

,,Tako je.Znaš li šta je uradila sa njim?"

,,Učinila ga je besmrtnim"-pogledala sam u cvetiće koje su se sijali kao mala sunašca u travi.

,,Upravo...i....na koga te to podseća?"-idalje sam zurila u cvet,dok mi njene reči nisi doprle do mozga.Pogledala sam je,a ona mi se smeškala.

,,O moj Bože...dobro ali....šta hoćeš time da kažeš?"-ispravila sam se pa sam kleknula pored nje.Skrenula je pogled od mog.

,,Kriviš sebe i Leona istom merom za ono što se desilo Danijelu,a zapravo niko od vas nije kriv.Danijel je sam odlučio da se povredi kako bi tebe spasio,a imalo je mnogo drugih načina"-u meni je počelo nešto da tinja i razne teorije su počele da mi se gomilaju u glavi.

,,Hoćeš da kažeš da je Danijel to namerno uradio?"

,,Možda,ali u svakom slučaju živi u nekom zarobljeništvu.Možda bi neke odgovore trebala da potražiš u sebi"-mrdne donjom usnom i nakrivi glavu u jednu stranu.

,,Kak..to...to je nemoguće"

,,A postojanje nadprirodnih bića jeste,ham?"-ponovo sam počela da zurim u zemlju.Ona je ustala i pravila se kao da trese svoju haljinu.

,,Pa gde ćeš sad?"

,,U Senovitu zemlju,znaš,živim tamo"-klimnula sam glavom i ponovo se naslonila na drvo.Oči su mi skoro istog trenutka padnu na pola koplja i ispred mene se pojavljuje samo zelena magla kroz koju hoda crnokosa lepotica.