- Otvaram oči i vidim Isidoru ispred sebe.
- Budna si, konačno. - Zagrlila me.
- Icy šta je ovo u čijem sam ja ovo krevetu i zašto ti je šminka tako razmazana?
- Ludačo onesvestila si se sinoć, plakala sam za tobom zato izgledam ovako.
- Ja se ne sećam, jao Isy pokvarila sam ti svirku. - Stavila sam obe ruke na facu jer sam osećala krivicu.
- Nisi ništa pokvarila, veruj mi. Samo si me uplašila.
- Žao mi je mnogo... Gde je Igor? - Blago sam ustala sa kreveta.
- Onaj prevarant? Oterala sam ga, neću dozvoliti mojoj drugarici da bude u blizini kriminalca. - Ljutito je rekla i sipala mi čašu vode.

- O čemu ti pričaš? Pomešala si sve, Igor je moj psihijatar a ne kriminalac. - Popila sam skoro celu čašu, dobro mi je došlo.
- Ma nemoj, a ovo? - Pokazala mi je svoj telefon na kom je bila Igorova slika i natpis "Kriminalac je upravo uhvaćen nakon 2 nedelje potrage."
- Igor? Ne, ne nije moguće. Kakav kriminalac? - Nemo sam gledala Igorovu sliku i natpis iz novina.
- Šteta što ga nisam dobro zapazila sinoć, haos bih napravila.
- Ovo nije on, Isidora nije on sigurna sam. Gde mi je telefon? - Tražila sam telefon po krevetu.
- Ne traži uzalud kod mene je. - Držala je moj telefon.
- Isidora molim te, daj mi telefon da ga pozovem.
- Nećeš ga zvati i tačka.
- Isidora molim te, ako se brineš za mene onda mi daj telefon. - Insistirala sam.
- U redu, izvoli. Ako se nešto desi ne zovi me da ti dajem maramice da obrišeš suze.

- Nazvala sam ga ali se nije javio, samo je pustio poruku.

"Tina žao mi je, nadam se da si dobro i da nisi ljuta što nam je izlazak onako pronašao, mada nisi ti kriva, kriv sam ja što sam te pustio tek tako a video sam da nisi dobro. Ja odlazim za Nemačku, neću ti više doći to me i najviše boli. Ali budi svesna da te neću zaboraviti i uvek ću se sećati tvog tužnog lica i onog osmeha kada me vidiš. Najbolje je ovako što zbog mojih privatnih razloga i što za tebe. Nisam uspeo da ti pomognem. Zbogom nesrećna devojko."

- Šta kog đavola? Prokletstvo, ne. - Nazvala sam ga ali nije bio dostupan.
- Tina? Šta se desilo? Daj da vidim. - Čitala je i nije verovala šta čita.
- Kako može to da mi uradi? - Bacila sam telefon u stranu i vrištala na sav glas. Kako može da ode za Nemačku? Kakav je on psihijatar? Bolje rečeno kakav je on čovek.

- Dani su prolazili, izašla sam iz bolnice isti dan, dane i noći sam provela zaključana u sobi, nisam želela da pričam ni sa kim. Samo sam čekala da mi se on javi, da mi objasni zašto.

- Usmrdela si se u ovoj sobi. - Maćeha je otključala sobu rezervnim ključem.
- Ustani, neće se onaj veš sam ispeglati. Gledaj prašinu po kući. - Čula sam njene uvrede ali nisam reagovala niti pokušala da se odbranim. Ležala sam u svom krevetu kao kišna glista koju je pregazio auto.