- Došao je sa autom i ja sam ušla.

- Tina? - Zanemeo je kada me je video u spavaćici od sinoć.
- Znam, znam. Ne pitajte me ništa. - To mi je bio najmanji problem.
- Ne persiraj mi Tina, molim te. Osećam se nekako staro.
- Pa i ti meni persiraš.
- Zato jer si dama. - Komplimenti su bili na sve strane.
- Hvala ti, tačnije izvini ali znaš kada te savlada sve pa ne znaš kome da se obratiš.
- Nema na čemu i nema potrebe da se izvinjavaš, možeš meni da se obratiš vidiš da sam došao. - Čak je pažljivo i vozio.
- Kuda idemo? - Nakon nekoliko trenutaka mog razmišljanja sam čula da me pita nešto.
- Molim?
- Jel me čuješ Tina?
- Da, da zamislila sam se izvini, može bilo gde i onako nemam gde...
- Kako nemaš, vidiš da imaš. - Stao je.
- Gde smo? - Odvezivala sam pojas.
- Moje radno mesto.. Tačnije moja druga kuća, voleo bih da udjemo da popričamo.

- Ušla sam u psihijatriju, mislila sam da ona deluje kao iz horror filma ali naprotiv je bila fino uredjena ustanova, mirisala je divno.

- Izvoli udji i sedi. - Ušla sam u njegovu kancelariju, okrečena belom bojom i ukrašena finim biljkama, na zidovima je imalo dosta zanimljivih slika, njegovih diploma, naprosto sam se divila mestu gde sam.

- Pa mlada damo, šta bi htela da popiješ? - Stao je naspram mene dok sam ja sedela u finoj fotelji.
- Može voda.
- Ma daj, ovde imaš da popiješ bilo šta od raznih čajeva, kafa, alkohola i ti izabereš vodu.
- Pa dobro nisam znala da služite piće kao u kafani.
- Onda dve kafe. - Uzeo je telefon i naručio dve kafe i asistenkinja je ubrzo donela.

- Izvolite dve kafe, želite li još nešto? - Tako lepa žena srednjih godina je donela dve kafe, ko bi rekao da tako lepa žena radi kao asistent, garant bi mogla da bude model.

- Da li vama nešto treba gospodjice? - Fino me je pitala.
- Ne... Hvala vam. - Odjednom sam osetila čudnu energiju ali sam zanemarila.

- Pa reci šta je bilo, o čemu želiš da pričamo.- Uzeo je svesku i hemijsku
- Odakle da počnem ni sama ne znam.
- Pa od početka logično. - Blago se nasmejao.
- Kakve veze ima početak ili kraj, sve je crno.
- Gledaj, pomoći ću ti, seti se početka svojih problema, ispričaj ih sa emocijom koju osećaš u trenutku, otvori dušu slušam te. - Pogledala sam ga.
- Ako ti je lakše ne moraš da me gledaš, mislim ako ti je neprijatno zamisli da nisam tu, ali te slušam da znaš.
- U redu... - Još malo sam zadržala pogled na njemu jer nisam verovala da postoji neko koga interesuju moji problemi, ili je to samo njegov posao pa mora...